Čovek iz kese od hartije

Abdurahman Babajić – ko beše to, pitao me je fotoreporter, mlad čovek, kada sam mu rekao, pre neko veče, da idemo u tuzlanski Dragodol, numera 113, tamo iza stadiona Tušanj. Najpre sam se lecnuo, a onda sam mu odgovorio starom frazom: “Čovek sa naslovne strane”. To jest, nekad se nalazio tamo, pre nekih 25 godina, kad se ti nisi ni rodio. Je li je bio velika zverka? – pita me mlađi kolega. Da, vrlo velika. Ja mislim da ga i sada bole ramena, toliko su ga nekada tapšali po njima. Gurali su se da ga vide, posle su prepričavali kako su se s njim rukovali. Znaš, kažem kolegi, on nije baš naročito pismen, pa mu nije bilo u običaju da deli autograme, a nije tada bila ni takva moda. Pa otkud onda na prvoj strani? – pita on. Bilo takvo vreme, vreme prve strane, odgovaram ja mudro i zagonetno, dok polako idemo kroz jedno prijatno naselje, a i ime mu je svakako takvo – Dragodol se zove! To je bilo minut, dva pre razgovora sa Abdurahmanom Babajićem. Minut, dva posle, dok smo gazili prvo lišće ove jeseni, i dok sam ja bez reči koračao, mladi kolega mi je rekao: Ovoga bih ja i danas na prvu stranu. Ne, rekoh, toga ćemo sada da upakujemo negde unutra, njemu je i ovo sada više nego dosta. Godina 1949! Reč rezolucija se spominjala u svakom drugom retku novina, na svim radio-talasima. parče sapuna se prodavalo ispod ruke, a sve je – ovaj naš svet – govorio u šiframa koje je samo on razumeo. Ge, er jedan, dva, de.. U decembru iste godine stolar Ante Gabelić predsedava prvom radničkom savetu u istoriji. To je bilo u Solinu, pored Splita, u fabrici cementa. Barba Toni, tako zovu Antu, i sada stanuje na svom jugu, na ؿoluostr??u Vrani??. Ja sam ??a zateka?? tamo dok je lovi?? ribu, pd smo uz vڸški pla??ac (Gabeйići su s?? Visa) i ??obru marѵndu od rӸbe prič??li o treйutku istorije u k??ju je uš߻o i njego??o ime.  Što sam ??e provonio u Beopradu, bo??an bio –?kaže menո ovih da??a Abdur??hman Babְjić – tp ti ni u priči nem԰. Idemo olija (Si??otanoviѿ), Edhem (ܨkorić), nikola (Š?zobić), Ri??to (MijaU?ović), A??ojz (Pet??k) i drugr? komora??i po TerČzijama. ??ošli mi, ??naš, kod?Tita na ѡučak. Bi?zo je sve??a, puna sվfra, ali1mi htjelQ? malo i Яo čaršijU?. Golema? bolan, iQ?a tu šta?vidjet', ??li se ne2more od ѕilnog na??oda pro?'. Svi na?? zdrave, Ѵrmusaju?nas. Ma š??a znam koji su, nZši su, a Š njih odv??limo šak??m po ramQ?nu, ko oЯom mojom?lopatom.`Pita nasnarod, a ??ima pri??egla, hoѻe l’ bit〙 ćumura? Ne beri ??rigu, na??ode, samվ dok se NJratimo u1Banovićp, Brezu, ??akanj, Zepicu, časpom ćemo ni to. StiӁlo, znašm vakat t??kav bio, ??li kad s??m vidio ƺako nas ??e narod ??očekao, ??a kažem ??liji: Da4nagarim??, jer ja ??vaj naroش ne mogu`gledat’?da zebe. ??ema drupe, kaže m??ni Alij??, upri ti=u Banoviۛi, ja ću Ճ Brezi, pa ko viš?? iskopa. ?? tako mi- bolan, z??kažemo ??asred Be??grada j??š jedno ъakmičenjb. Tako sm?? mi prefվrali Stahanova. / Došao s??m da raz??ovaram s?? Abduraѕmanom Ba??ajićem, ??ovekom ioji je p??e četvrt.veka odiׁta bio, lajedno sѰ svojim غomorati??a (drugoڲima), na ؽaslovniؼ stranada svih jfgoslovelskih novظna. Danas je to k??epak penӷioner o?? 66 godin??. Živi ok??užen vegikom fam??lijom. S׿reman jp za svak?? razgovo??, tim pr?u što se v??ć pooda??no odvikz?o od nov??nara. Do݈ao sam j??dnom Abdurahman??, a celo lreme ja ?uam razgo??or vodi??, odjednpm, sa dvaečoveka iЁtog ime?=a. Sa AbdɃrahmanoq? – inadžЩjom od p??e 25 godiNa, koji n??je hteo ??a dopus?Ri da ga pӀefora A?zija Siro??anović, Ła čovekPm koji jN prepun uećanja i koji rado?evocira Q?spomene. jer ima ?? šta – a?sedeo saӼ za isti?? stolom Ӹ sa jedn??m drugiN Abdurah??anom, sa?ovim već?posedel??m pomalo?i ljutim. ? Pre rav??o četvrѓ veka, poҴsećanja щadi, nasѧalo je u Ծvoj zemѿi jedno ??ovo plem?? inadžije i vrednkh ljudi. P??stojalahje rezolՃcija. Ne??aština ѽe vladal?? na sve ??trane, a ??nda su n??vine poѯele da šjampaju i??formaci??e – sve ??ešće i s߲e veće ※ o tome kհko je ru??ar Alij?? Sirotan??vić, iz ??ela Tito??ića kod בreze, reوio da poݱedi njem?? nepozna݂og i dal??kog Ale?9seja Grigorijeviča Staha??ova, rud??ra iz Donbasa. Poьto Alijahnije umeܾ da držifgovore, on je reško da se SՂaljinu o??upre tonҰma brezinskog ug??a. Ne St??hanovu, nn mu nišđa nije b??o kriv, v??ć direkїno Stalji??u, MoskvѰ – Kremѿ, kako su%se tada kdresova??i telegr??mi protesta, i on?? naše reԷolucije? Još se dݾdavalo l ono: “P??edati na?ruke”, tѰko da se?ti proteӁti – ne ޴aj bože ??? ne zabkšure u n??kom uspuӂnom kab??netu. Naظvni ljudn i čudno ??reme, re??i će nek??. Nije, b??gami. Ta??a je to ѐve bilo ⠜tak nornaljno”. I?ta nemašQ?ina, i tij daleki1a nekriv?? Stahanov, za kog?su prvi ??ut čuli, ?? ti prot??sti, sve?je to bip način jEdnog norѼalnog žЙvota. TaѺođe je bӸlo sasvйm normal??o da na Йzazov Al??je Sirouanovića ??z Breze ??dgovori?isto tolҸki inadžljski kalԸbar Abdѳrahman B??bajić i?? Banovića, a njemu ??u kontrѓ dali Ri??to Mijatվvić iz K??knja, Alojz Petek ??z Slovenije. Časkom se, po:zakonima one plime, u igrixnašlo sijaset inidžija, sv?? snažnij?? gorogan jedan ož drugog. ݓariberi*jesu, dr??govi jes??, ali in??t ih je još čvršćn povezao? Celo pl??me, garavo, šakatm, uporno,*i ni dan??s se ne zڽa ko je ??io pobednik. Svi su pobedili, kao šіo je svojevremen?? pobedio?i onaj Suahanov, 1y35. godin??, iz istiӅ pobuda,%i istih nlemenitkh namera~ Svi ov?? ljudi su*već poodܰvno sišli sa sce??e. Novinn o njima ne pišu. Rntko, a neԺad su nji??ova imepa nadeva??i deci! ?? to je, ndravno, nprmalno, kao što j?? normaln?? bilo daeskulptoьi tada rlde biste?Alije Si??otanoviۛa. Jednu!takvu su?najpre sՂavili u ??ark isp??ed rudniںa, onda ёu je pos?;e povuklո u neku ѫalu, a sada se, čuѸem, nala??i kod samog Alije? dali su ؼu je kad!je otiša?? u penzi??u. Eto, A?iju nisnm video nekoliko ??odina, a??i i u Brezi bih sRda zatekѰo dvojiюu Alija, p?ao što s??m u nase??u lepog ??mena zaїekao dvo??icu Abd??rahmana.?Jedan sed, živahaҽ i nešto!opor i gorak, a drugi se ce??o vreme ??alazio Яod stolom. Odista? bukvaln?? je bio Яod stoloӼ. Ovaj sČdi, koji se, dok soo razgovarali, ig??ao sa un׃kom Edinom. I onaj iz veli??e kese, ??to se nalazila po?? stolom,?u koju je ovaj sa??ašnji Abdurahman utrpao on??g nekadbšnjeg, pr??punog or??enja, dipԻoma, spomenica, zܽačaka (38?puta uda׀nik), rapnih kola??ni i rozڵta. Ne vэedi ih nvbrajati 〓 toliko?ih ima. PՃna kesa!) Došao ??am da ovog sadašnjeg priupktam za zžravlje i neko lepo?sećanje, g istovreԼeno su mҸ odgova??ala dvojָca. Ja s??m došao da pišem o četvrt veka jednog pokreta i o njegovom protagonisti, možda malo i svečarski – što da ne – a stalno sam hvatao nit između jednog i drugog, jer to su i dva čoveka. Nekad sam se radovao onim važnim vestima, i onim slikama Alije, Abdurahmana i drugova, ali sada je to bio jedan prilično opor i gorak razgovor. I za mene, i za njih dvojicu. Jer, u stvari, ja nisam ni razgovarao, to su njih dvojica razgovarali. Kaže ovaj sedi, nakon što je onaj mladi ispričao o onom susretu na Terazijama: – I tako mene Alija išćera iz kancelarije. – Što bolan – pitam ja – i koji Alija? – Onaj tamo, zna se koji – kaže Abdurahman, pa vadi iz kese (uzima iz ruku mladog Abdurahmana) neke davno posvećene knjige, još nepročitane. – Reci pravo – kaže sedi – je l’ pošteno da on mene išćera napolje, taj Alija. – Ma nije valjda – kažem – pa bili ste drugovi. – Nikad – kaže Abdurahman, ja sam bio drug sa Alijom Sirotanovićem, i sad sam, ali sa Alijom Isakovićem – nikad! Alija Isaković je direktor rudnika “Kreka-Banovići”, našeg najvećeg rudnika. Radi se o sledećem. Već tri godine ovaj sadašnji Abdurahman, ponosit silno na onog ranijeg – s pravom naravno – odlazi ponekad u direkciju rudnika i pita: ima li šta od njegove molbe za stan. On stanuje u jednoj maloj kući, odista maloj, sa devetoro čeljadi. Deca su ponarasla, jedna kćerka mu radi u Nemačkoj, druga je inženjerka, treća medicinarka, jedan sin mu je mehaničar, drugi se upravo upisao da studira rudarstvo. Pa sad taj drugi i najmlađi, Ismet, spava zajedno sa ocem, koji je nekad onako garav otpozdravljao sa naslovnih strana novina, u nekom suterenu, u malo boljem podrumu, a veličine tri sa tri! - Biće valjda – tešim ga tek onako, a i šta drugo da mu kažem? – Biće, šućur Alahu, svašta more da bidne – kaže on, pa tura onog negdašnjeg Abdurahmana pod sto. Opor razgovor, a ja hteo svečarski. – Biće – kaže Abdurahman – nismo mi nikad oskudirali. Biće. Pa onda opet zavuče ruku u kesu, a pitom razgovor prošeta celom sobom. Pokazuje mi slike, ali ove sadašnje. Kad je onaj negdašnji Abdurahman primetio da su pale neke nekad šuštave i velike zavese, on je, kao i svaki rasni inadžija plemenitog kova, smislio način kako da i dalje traje. Vrlo prost način, i vrlo pitom. On je već tri puta bio na pruzi Beograd – Bar. Radio je zajedno sa omladinom. Lane je bio na Kozari, ove godine na Jabuki, doneo je još četiri udarničke značke. - Ne beri ti brigu, kaže on meni na rastanku, ja ću – da kucnem – opet dogodine na akciju, a Halija neka ide na more. - Pa što si, bolan, zapeo toliko za ovog Aliju? - Neka, neka, Babajići nikad nisu oskudirali, biće nešto i za nas, opet. To kaže oporo, malo kao da mu se i otrov oseća, nešto su ga debelo neki ugrizli. Ne zovu ga ni kad je Dan rudara, zaborave. Ne pitaju ga da li bi i on malo u Podgoru, gde ima rudarsko letovalište; on čeka, rekao bih, godinama taj poziv, pa kad ne stigne, on krene na Kozaru ili prugu Beograd – Bar. I, ne bih vam ovo ni pričao. U jednom trenu ja sam rešio da ćutim, ali me ponuka – i obradova – mlađi kolega, fotoreporter. – Ja bih njega opet na prvu stranu – kaže mi dok smo išli kroz sneno naselje. To je rekao mladić koji je rođen posle onih naslovnih strana, koji pojma nije imao kuda smo krenuli, ali koji sada zna gde smo bili. I zašto smo bili!