Celo i sve

Jesu li ispravne rečenice kao “Ceo dan vredno je radio”, “Svaki dan je išao na posao”, ili bi trebalo reći “Celog dana...”, “Svakog dana...”? Takvo pitanje mi postavlja čitateljka Branka Ničija. Bilo bi lepo, sad u ove dane odmora, da mogu da je uputim na “Sintaksu savremenoga srpskog jezika – prosta rečenica”, knjigu šestoro autora u redakciji Milke Ivić (Beograd, 2005), da pročita odeljak o temporalnom (vremenskom) akuzativu. Nezgoda je što naša čitateljka živi u Rimu, gde do srpskih knjiga nije lako doći. A sve i da je u Beogradu i da ima knjižaru pod prozorom, ne bi se mnogo obradovala takvom savetu, jer “Sintaksa” ima 1164 strane i teška je tačno dva kilograma. Ništa: zato je tu ova rubrika, da prenosi informacije iz stručne literature. Elem, u “Sintaksi”, u pomenutom odeljku, navode se primeri kao “Nismo se videli celu zimu”, “Čitavo popodne radio je zadatke”, “Radio je ceo mesec za pola plate”, “Jedno jutro sreo sam ga u autobusu”, koji jasno pokazuju da imenica u akuzativu, propraćena zamenicom ili brojem, može poslužiti kao odredba za vreme. Naravno, i genitiv (cele zime, jednog jutra i sl.) bio bi jednako pravilan. S druge strane, odredbe kao pre neki dan, pre neku godinu moguće su samo sa akuzativom, uprkos tome što predlog pre inače traži genitiv (npr. pre određenog dana). Uz primer “Odlazi na trening svaki ponedeljak” u “Sintaksi” je dodata napomena: “Ovo značenje se, ipak, neuporedivo češće iskazuje genitivom.” Možda baš nije “neuporedivo” češće, ali je svakako običnije i bolje “svakog ponedeljka” – s tim što ni za akuzativ “svaki ponedeljak” nije rečeno da je pogrešan. Isti zaključak bi važio i za primere koje je navela naša čitateljka. “Ceo dan radi” i “Svaki dan radi” nisu gramatički pogrešne rečenice, ali “Celog dana radi” i “Svakog dana radi” je preporučljivije. A kad rekosmo ceo... Profesor Vladimir Vuković iz Šapca javlja mi o zbunjenosti jednog svog starijeg kolege, profesora srpskog jezika, koji je bio na seminaru za usavršavanje nastavnika u Beogradu. Tamo je jedan od predavača, ugledni lingvista, ne jednom nego više puta upotrebio izraz “celo vreme”. Mogu da zamislim čuđenje šabačkog nastavnika, koji je verovatno, kao i mnoge njegove kolege, godinama opominjao đake: “Ne celo vreme nego sve vreme!” Sada g. Vuković pita šta mislim o tome. Zabranu izraza “celo vreme” valjda smo svi čuli u školi, ali obrazloženje nismo čuli, a u postojećim savetodavnim priručnicima nema gotovo ništa o tome. Nevolja je u tome što sav i ceo, bar kad stoje uz imenicu u jednini, znače praktično isto. Bilo koji rečnik da pogledate, u definiciji odrednice sav pominje se ceo, i obrnuto. U jednom delu svojih upotreba ceo znači čitav, potpun, neokrnjen, i to se jasno vidi u množini (ako na pijaci kupujem cele piliće, to nipošto ne znači da ću kupiti sve piliće), ali ne i u jednini. Sav je nekada bilo u mnogo široj upotrebi nego ceo, i zato s njim imamo dosta složenih izraza (svom snagom, iz sveg glasa, na svu sreću, sva je prilika i tako dalje), dok sa ceo gotovo da nema nijednog. Sav se radije koristi u apstraktnom i prenesenom značenju, pa zato kažemo “Svim srcem sam uz vas” (ali “Celo srce je zahvaćeno infekcijom”), “Sav je drhtao od besa” (ali “Celo telo drhti od groznice”) i slično. Strogog kriterijuma za razgraničenje nema, i ne može se logički objasniti zašto kažemo “sav novac” ali “cela suma”, “Svu noć sam te čekao” ali “Celo jutro sam te čekao”, “Ceo dan sam te čekao” i tako dalje. Izraz sve vreme može imati uopšteno značenje “uvek, stalno”, kao u “Sve vreme me zivkaju telefonom”, ali reč vreme može označavati i određeni, ograničeni period. Ako kažem “Hteli smo da večeramo u bašti, ali je sve vreme padala kiša”, tu se očigledno misli na vreme trajanja večere, pa bismo mogli da kažemo i “celo vreme”, kao što bismo rekli “celo veče”. Celo vreme, dakle, samo po sebi nije pogrešan oblik, ali mu je upotreba ograničena. Da se ne bismo gubili u lavirintu semantike, da ne bismo svaki put razmišljali o kontekstu, situaciji i o misterijama trajanja i večnosti, praktičan savet glasi: recite sve vreme, taj oblik se može uvek upotrebiti, a stilski je lepši.