Floridski scenario protiv “levog trojčeka”

Iako su tri partije levog centra – Socijaldemokrati (SD) Boruta Pahora, “Zares” (uistinu) Gregora Golobiča i liberali Katarine Kresal u nedelju kasno u noć u centru LJubljane proslavile izbornu pobedu, POP TV je 48 sati kasnije lansirala vest da nije još sve gotovo niti je ime mandatara izvesno, jer je iz tabora poraženih socijaldemokrata Slovenije (SDS) koje vodi dosadašnji premijer Janez Janša – stigao glas da će zatražiti ponavljanje brojanja glasačkih listića. Ista TV stanica upozorava da SDS tu vest ne demantuje, u iščekivanju službenih rezultata koji će biti poznati 29. septembra. Izborna računica je jednostavna – sve zavisi čiju je listu zaokružila većina od 47 hiljada birača koji su glasali u slovenačkim ambasadama u inostranstvu: u Hrvatskoj 10 hiljada glasača, u Srbiji četiri hiljade, Argentini 3,5 hiljade. Izborna komisija je 22. septembra saopštila privremene rezultate izbora “kod kuće” – vodi SD (30,5 odsto) zahvaljujući svojevrsnom “fotofinišu”, jer su uporedni izbori posle zatvaranja birališta proglasili uverljivu Pahorovu pobedu sa više od četiri procenta prednosti pred Janšinom SDS, ali se prednost ubrzo osula, pa Pahora od Janše sad deli manje od procenta glasova birača. Pahor ima prevagu od svega 12 hiljada birača ispred drugoplasiranog SDS (29,29 odsto). Glasači u inostranstvu, posebno iseljenici u Argentini, Kanadi i SAD, tradicionalno biraju stranke desnice; ukoliko to bude ponovo slučaj, SDS veruje da će konačna razlika biti tako tesna, da bi prebrojavanje glasačkih listića moglo da dovede do obrta, a Janšu zadrži za kormilom vlade. Analitičari podsećaju na Bušov “Floridski scenario”, a Miran Potrč, vođa poslaničkog kluba SD, najavljuje da bi u slučaju takvog manevra rivala, podneo žalbu Ustavnom sudu sa obrazloženjem da je slovenački zakon o izborima (koji propisuje glasanje u inostranstvu) diskriminatoran prema strankama iz opozicije. Ustavni sud je inkriminisani deo izbornog zakona uistinu već poništio, ali slovenački parlament (u kome je Janšina koalicija imala većinu) sve do danas nije ispravio sporne odredbe. Ukratko, postizborna slika u Sloveniji trenutno izgleda ovako: trećeplasiran je “Zares” (9,41 odsto) koju vodi nekadašnji kadrovik Janeza Drnovšeka, a stranka je nastala oko jezgra poslanika koji su se posle izbornog fijaska liberala 2004. otcepili od LDS; slede penzioneri (DeSUS) sa 7,45 odsto osvojenih glasova, što je njihov najbolji rezultat ikada, mada je biračko telo kaznilo predsednika stranke Karla Erjavca, Janšinog ministra odbrane, koji u svojoj izbornoj jedinici nije dobio poverenje da ostane u parlamentu; peti su nacionalisti (SNS) razočaranog Zmaga Jelinčiča koji je verovao da će Janša ponovo sastavljati kabinet a on, Jelinčič, konačno iskoračiti iz opozicije i postati ministar; šesti su narodnjaci Bojana Šrota udruženi sa strankom mladih (SLS+SMS), dok su u poslednji voz za ulazak u parlament utrčali liberali (LDS), nekada najjača partija levice. Iz parlamenta ispadaju Lipa, stranka nastala odvajanjem iz SNS, kao i demohrišćanska Nova Slovenija (NSi), Janšin najverniji saveznik kojeg je vodio ministar finansija Andrej Bajuk. Bajuk je činjenicu da NSi nije bila ni blizu izbornom cenzusu od 4 odsto (za ulazak u parlament) prokomentarisao na rubu suza i podneo ostavku na mesto šefa partije. SDS je poklonike NSi ovoga puta sekao kao salamu, privukavši ih k sebi, deo po deo, a Bajuk je nova žrtva Janšinog uspona. Dok je na desnici Janšin SDS “jeo” Bajukov NSi, na levici teče obratan proces – posle prvobitnog osipanja LDS i poslaničkih “pobegulja” koje su ojačale SD, tri partije levog centra najavile su uoči izbora dogovor o koaliciji, ako Pahor pobedi. Vladavina levice neće biti glatka, ne samo zbog alarma ekonomista da država klizi u recesiju, već stoga što Janša na mestu lidera opozicije nije lak protivnik, posebno što je za svoj poraz već optužio “homogenizaciju starih (komunističkih) snaga” iz prethodnog, totalitarnog režima, na čelu sa bivšim predsednikom države Milanom Kučanom i gradonačelnikom LJubljane Zoranom Jankovićem, koji su pred izbore javno podržali “levi trojček”. Janša je toliko ljut, da je uz Jelinčiča jedini stranački prvak koji je u ponedeljak odbio poziv TV Slovenija da prokomentariše izbore, neraspoložen da prizna ono što tvrde ovdašnji mediji – da su ga siromašenje stanovništva, uzastopni spoljnopolitički skandali koje je orkestrirao šef diplomatije Dimitrije Rupel (“A kanal” Rupela “kiti” epitetom “nerazuman”), vanredne situacije i vanredne sednice parlamenta, koštali opstanka u vrhu vlasti. Janšino razočarenje je utoliko veće, ako se zna da su sva istraživanja javnog mnjenja u proteklih mesec dana pokazivala izrazitu prednost vladajuće SDS. Narodna podrška vladajućoj koaliciji je izgledala stabilno, a Janšu su saradnici uveravali da mu popularnost ne opada zbog “afere Patrija”, skandala koji je izbio pošto je finska nacionalna televizija YLE 1. septembra emitovala dokumentarac u kome je optužila slovenačkog premijera za učešće u deobi mita od 21 miliona evra, koliko je finski oružarski koncern “Patrija” platio da proda 135 oklopnih vozila 8x8 Slovenačkoj vojsci. Da se izborno telo koleba i da je na desnici zavladala panika, postalo je vidljivo tik uoči izbora kada je Janša iznenada, prvi put posle 1995, pristao da da intervju medijima koje je ranije prezrivo odbijao jer su kritički nastrojeni prema njegovoj politici. Uzrok za premijerov salto je činjenica da su interna ispitivanja pulsa birača otkrila da se “neopredeljeni” okreću ulevo, iako je opozicija prestala da gura “Patriju” u prvi plan predizbornih rasprava. Ali zato je izdašno podsetila birače na druge brojne afere koje su potresale Janšinu vladavinu, počevši od skandala oko preduzeća SCT (budući graditelj mosta kod Ade u Beogradu) koje je bilo izvođač nekoliko promašenih, velikih državnih projekata, preko fijaska sa nabavkom operacionih stolova i kolapsa u borbi sa inflacijom, u Sloveniji najvišoj u evro-zoni. Ono što je sigurno, jeste da je Janšin poraz u najvećoj meri plod premijerovih napora da sebi podredi i kontroliše medije. Janšina vlada je krenula u desant na medije odmah posle izbora, oktobra 2004. Brzo je ostvarila cilj, mada na štetu javne televizije koja je instaliranjem desnici odanih kadrova podržavljena, a program upropašćen, doveden pod pasku vladajuće partije. Janšina vlada je na sličan način probala da preuzme nadzor i u pisanim odnosno privatnim medijima. Manipulacijom državnih udela u dnevnicima “Delo” i “Večer”, ubrzo je obezbedila uticaj u upravnim odborima (koji su postavljali glavne i odgovorne urednike) rečenih kuća, sakrivši se iza “privatnog kapitala” u rukama tadašnjih simpatizera SDS, u prvom redu “pivarskog kralja” Boška Šrota. “Pivara Lakšo” je povoljno dobila državne pakete akcija “Merkatora” a preko njih, kroz povezanu vlasničku strukturu, osigurala Janši prevlast u usmeravanju uređivačkog kursa “Dela”. Janšina nomenklatura je “pacifikovala” i ostale medije ukidanjem reklama od strane državnih firmi, koje su, prema rečima direktora jednog od retkih nezavisnih nedeljnika, “najednom nestale, kao da si ugasio svetlo”. Slovenački mediji su u protekle četiri godine bili podatni za želje vlasti, povijajući se pod pritiscima nacionalističke retorike. Janšina vlada je u “Delu” i mariborskom “Večeru” instalirala urednike po svom ukusu, a “medijska idila” počinje da se klima čim je uočeno srozavanje prodaje oba dnevnika. Kapital nije bio imun na takav razvoj događaja – gazde se, na čelu sa Šrotom, otimaju Janšinom tutorstvu, zabrinute za svoje pare. U javnosti pravdaju “ulazak u Janšin politički krevet” iznošenjem prljavih detalja premijerovog “prepada na medije”. Vlada je uzvratila kampanjom “hajke na tajkune”, preteći hapšenjima i razvlašćivanjem onih koji su se “nezakonito obogatili”. Janša je uoči izbora kontrolisao državnu televiziju, radio i novinsku agenciju (STA), ali mu je to, kako se iskazalo, više štetilo nego koristilo. Postao je talac sopstvenog uspeha, a zahvaljujući naporu da medije drži u šahu – odlazi u opoziciju u izrazito nezgodnoj klimi što se medija tiče. Nova vlada će smeti da računa na pokornost ne samo “ukroćenih” državnih elektronskih medija, nego i na tihu podršku štampe. Pahor je, međutim, da bi izbegao Janšino medijsko prokletstvo, već najavio da će jedan od prvih zadataka njegovog kabineta biti obnova TV Slovenija kao javnog servisa – “po ugledu na BBC”. Javnost očekuje da neće pogaziti reč i da obnova neće trajati duže nego što je najavio usred LJubljane, ponesen slavljeničkim žarom.