Bruka na pomolu

Ukoliko Beograd i Srbija ne naprave najbolju Univerzijadu u istoriji, onda nije trebalo ni da prihvatimo organizaciju!” rekao je pre dve godine sada već bivši direktor preduzeća “Univerzijada 2009” Siniša Jasnić. U istom novinskom pasusu on je obećao da će Evropa i svet pamtiti Srbiju po ovoj Univerzijadi. Na njegovu i našu nesreću bio je u pravu. U Bordu direktora FISU smatralo se da i nije trebalo da je pravimo, a Evropa i svet pamtiće Srbiju po nesposobnosti. Od beogradske Univerzijade u julu 2009. godine jedino je izvesna izgradnja već rasprodatih stanova u “Belvilu”, Univerzitetskom selu gde će biti smešteni sportisti. Osim što je suspendovala ovlašćenja menadžmenta i “prihvatila” ostavku generalnog direktora preduzeća “Univerzijada 2009”, vlada je odlučila da će na ovaj događaj potrošiti manje novca nego što je bilo planirano, a javnost se još bavi pitanjem kako je i koliko je uopšte do sada novca potrošeno. Đelićeva ušteda pre svega ogleda se u smanjenju broja sportova, sa 21 na 15, što znači gotovo pet hiljada manje privremenih stanovnika Deltinog “Belvila”. A kako je najmasovnije sportsko takmičenje od preko trinaest hiljada sportista koje je trebalo da upiše Beograd u istoriju, postalo skromna manifestacija u skladu sa mogućnostima Srbije, možda najbolje oslikava to što je jedna od glavnih stavki uštede premeštanje otvaranja Univerzijade sa Marakane u Arenu. Odnosno, kako je rekao Božidar Đelić, potpredsednik vlade, na onoj lokaciji gde je održan i “Evrosong”. Kakvog li poređenja. Debelo kašnjenje i sudar sa realnošću da Univerzijada neće biti organizovana kako je planirano, uznemirilo je i međunarodnu sportsku univerzitetsku federaciju, FISU, koja je “nemajući kud” na kraju prihvatila novi plan beogradskih organizatora. Da postoji mogućnost kašnjenja moglo se s vremena na vreme čuti u prethodne dve godine, a pogotovo u vreme od raspisivanja izbora do formiranja vlade, a što se dogodilo u dva navrata. Dakle, gotovo godinu dana nije se znalo ko treba da vodi najveći državni projekat na kraju ove decenije. U poslednjem godišnjem izveštaju, koji su potpisali i novi i stari direktor preduzeća UB2009, a predatom FISU ovog meseca, stoji da su poslednjih osam meseci svi poslovi i dogovori odlagani, a ljudski resursi korišteni za sporedne stvari zbog lokalnih i republičkih izbora. “Zbog izbora Organizacioni komitet se nije sastao šest meseci. Nezavisno od činjenice da strukture koje odlučuju nisu bile dostupne, osim Ministarstva za omladinu i sport, nije bilo spremnosti ni u jednoj od beogradskih institucija da reaguju i odgovore efikasno, što je nesumnjivo glavni uslov za uspešnu realizaciju projekta ovog tipa”, stoji u izveštaju. U zaključku se navodi da im samo optimizam daje odgovor na pitanje da li će na kraju uspeti da organizuju igre. “Strukture koje odlučuju” se bezmalo nisu promenile, jer su sa rotacijom ministarstava u njima ostali: Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, Radmila Hrustanović, Mirko Cvetković, Dragan Đilas, Snežana Samardžić-Marković, Bojan Pajtić a uz Jasnića ispali su Vojislav Koštunica, Dejan Mihajlov, Aleksandar Popović, Predrag Bubalo... Đelić će na svoju odgovornost u vreme nepovoljnog ugovora sa “Varteksom” i drugih malverzacija koje su organizaciju Univerzijade držale na nuli, kazati da nije bio ovlašćen da donosi odluke. “To nije bilo moje zaduženje, nego prethodnog premijera. Čim sam postao zadužen da donosim odluke, preuzeo sam odgovornost. Ja sam odgovoran čovek,” kazao je Đelić, koji je sada na čelu Organizacionog komiteta Univerzijade. Sva dela Siniše Jasnića na direktorskom mestu sada su pod istragom, a Preduzeće će sada voditi Nebojša Ilić i Zoran Jovanović, koji su i do sada bili u vrhu organizacije. Nakon prošlogodišnjeg raskida štetnog ugovora sa varaždinskim “Varteksom”, koji je Jasnić bez tendera potpisao za nabavku odeće za učesnike, trenere, volontere i organizatore, bilo je jasno da ni sportsko takmičenje studenata kroz Srbiju neće proći bez skandala. Jasnićeva kontroverzna ličnost poslužila je, međutim, da se ne postavi pitanje odgovornosti i ostalih članova Organizacionog i Izvršnog komiteta. Novine nas svakodnevno podsećaju na pravosnažnu presudu opštinskog i okružnog suda u Novom Sadu od 6. aprila 2006. godine kojom se Siniši Jasniću pripisuje da je u svojstvu nastavnika docenta i predsednika Saveta Fakulteta za fizičku kulturu u Novom Sadu nezakonito potrošio više od 300 hiljada dinara i oko 11 hiljada evra. I kako je sada, sa takvim preporukama, Jasnić opstao na čelu Univerzijade? Jedan od odgovora je možda i to što se veruje da je Siniša Jasnić isključivo ličnim uticajem doveo Univerzijadu u Beograd. Jer, Jasnić je u svetskom univerzitetskom establišmentu prisutan sa čak četiri funkcije među kojima je najznačajnije mesto predsednika svih svetskih studentskih šampionata. I u svakom trenutku je mogao svojim uticaj da “iznese” takmičenje iz Beograda. A bilo je gradova koji su samo čekali “kiks” Beograda ne bi li “uleteli” u organizaciju. Na prvom mestu, tu je Atina, koja posle Olimpijade 2004. ima svu potrebnu infrastrukturu. Tek dodatni faktor koji je očuvao Jasnića, bio je i taj famozni ugovor koji je potpisao sam sa sobom, kao direktor preduzeća “Univerzijada 2009”, i ispred osnivača – Studentskog sportskog saveza, a kojim u slučaju otkaza dobija obeštećenje od pola miliona evra. Na kraju, došli smo u “cajtnot” u kome čak ni Atina više ne bi mogla da organizuje kompletne Igre, Jasnić je pritisnut i odrekao se obeštećenja, i stekli su se uslovi da on više ne bude na čelu organizacije. A Srbija je krenula u organizaciju Univerzijade iz početka. Za šta je ostalo manje od dvesta pedeset dana. I 3,5 milijarde dinara. Za Jasnićem nijedna sala od 46, koliko je najpre bilo predviđeno za takmičenja, nije ostala prilagođena potrebama. Shodno smanjenju budžeta, smanjuje se i broj hala na 20 koje će od Univerzijade imati korist u vidu renoviranja. Osim toga, Beograd posle ovih igara i dalje neće imati valjan studentsko-sportski centar. Takav je bio planiran na Bežanijskoj kosi, ali se, kako kaže Goran Kreclović, član gradskog veća, od centra odustalo usled nerešenih imovinskih odnosa. “Ne verujem da će centar uopšte biti izgrađen, jer još uvek ne postoji ni idejno rešenje za njega”, kaže Kreclović, koji podseća da je 190 miliona dinara ostalo neiskorišteno od prvobitnog plana. Nama najbliža Univerzijada u Zagrebu 1987. godine, tada još uvek u zajedničkoj državi Jugoslaviji, ostavila je u glavnom gradu Hrvatske devet novih sportskih hala, nekoliko hotela, nove tramvajske šine, okrečene fasade. Generalni sekretar tih igara Mirko Novosel priznao je kasnije da se Zagreb služio svim sredstvima da dobije Univerzijadu, jer je to bila poslednja prilika da još nešto jugoslovenskog novca stigne u Hrvatsku. Zagi i “Jarun”, sportsko-rekreativni centar na 240 hektara, koji može da primi tri hiljade i sedam stotina posetilaca i danas šire sportski duh bivšom jugoslovenskom republikom. Kreclović kaže da posvećenosti sportu koja ostaje u gradovima Univerzijade, neće biti u slučaju Beograda. “Ne dajem sebi pravo da optužim nekoga za to, ali pokušavam da vratim pozitivnu priču o Univerzijadi i optimizam, jer nam je to potrebno. Pošteno da kažem, od samog početka nisam video šta za sport pozitivno ostaje za Univerzijadom, jer se nije išlo na rekonstrukciju Pionirskog grada, nego na Univerzitetsko selo što će posle ostati u privatnim rukama. Imali smo politiku da projekti budu u cilju manifestacije, ove i drugih, ali da ostanu da promene način života, sport kao rekreaciju i kao takmičenje.” Kompleks u novobeogradskom Bloku 67, Univerzitetsko selo, nazvano Belvil, delo je Delta investa kome je dato da na parceli od 13,7 hektara izgradi objekte površine više od 250 hiljada kvadratnih metara. Investicijom od 230 miliona evra biće izgrađeno 1.858 stanova i dve poslovne zgrade u koje će, pretpostavljamo, biti smeštene prodavnice Delta. U okviru kompleksa predviđene su i površine rekreativnog karaktera - atletske staze, tereni za odbojku, košarku, rukomet. Cene stanova, koji je, kako je najavljivano, trebalo da ostanu “legati” Beograđanima sa prvobitnih 1.350 evra po kvadratu porasle su na 1.950 evra bez PDV-a. U prodaji su ostali još samo trosobni stanovi, ali postoje liste čekanja za ove manje. Samo rezervacija stana košta 5.400 evra. Belvil će biti legat, dakle, vlasniku Delta holdinga i eventualno partneru u ovom poslu austrijskom CEE Investmentsu. Kada je osnovano preduzeće UB2009 trebalo je da po proračunima radi pet godina za ukupno 2,8 miliona evra. Ali, nijedan od velikih planova Siniše Jasnića, ni taj kao ni 300 miliona evra budžeta i 200 miliona evra zarade, neće se ostvariti. Najbolje što mogu da očekuju građani Pančeva, Novog Sada, Inđije, Zrenjanina, Smedereva, Vršca su desetodnevna zbivanja u salama takvim kakve su. Skromniji budžet će biti raspoređen tako da javnost u svakom trenutku zna sve o nabavkama, konkursima, tenderima i firmama koje su dobile posao, obećao je Đelić. Ali ne treba prevideti da će javna preduzeća, takođe, učestvovati u rešavanju problema organizacije. Uvid u te informacije biće interesantan, ako ga uistinu bude. Na kraju, novo štedljivo rukovodstvo, između ostalih, uskratilo je priliku za takmičenje studentima sportistima i u rukometu, streljaštvu i karateu. Mogućnost da organizatori izaberu dodatne sportove pruža priliku zemlji domaćinu da predstavi i sportove koji su u njoj tradicionalno zastupljeni. A naši organizatori su pored trinaest obaveznih, dodali jeftinije sportove streličarstvo i tekvondo. U kojima ne samo da nemamo tradiciju, već se i potpredsednik vlade namučio da im izgovori naziv kada je predstavljao novi plan Univerzijade. Srbi su se oduvek kao malo čime mogli pohvaliti svojim gostoprimstvom. I to su uvek isticali domaćini raznih sportskih takmičenja koja su u našoj zemlji održana prethodnih godina. A uz to su, kao po pravilu, dodavali da je i organizacija uvek bila besprekorna. Nije li za ovu zemlju, politički i ekonomski nestabilnu, organizacija Univerzijade, ipak, preveliki zalogaj.