Važan akt pomirenja

Jedan od najznačajnijih sastanaka u istoriji PEN-a, najvećeg svetskog udruženja pisaca, održan je pre više decenija u bivšoj Jugoslaviji, a stvari tada nisu slutile na dobro. Bilo je to u Dubrovniku 1933. godine, nacizam je bio u usponu, a Evropu je tek čekala najveća ratna klanica u njenoj istoriji. Na kongresu PEN-a, međutim, pisci su prvi put odlučili da zauzmu jedinstven stav i oštro osude svaku ideologiju zasnovanu na mržnji i uperenu protiv ljudskih prava. Gotovo 80 godina kasnije, kongres PEN-a ponovo dolazi „na ove prostore“, u Beograd, ali okolnosti su ipak povoljnije. U prostorijama srpskog PEN-a na Terazijama, gde na zidu stoji fotografija s učesnicima čuvenog skupa u Dubrovniku, predsednik Međunarodnog PEN-a DŽon Ralston Sol rekao je za NIN da je ovo veoma uzbudljiv trenutak za održavanje međunarodnog kongresa međunarodne asocijacije pisaca upravo u Srbiji i na Balkanu. „Prvi dramatičan i revolucionaran kongres PEN-a dogodio se u Dubrovniku 1933, a tada su nas podsetili da se književnost tiče etike i slobode izražavanja. Nije to stvar moralnosti, jer moral možda postoji u knjigama, ali slojevi ispod književnosti zavise od slobode, a ne propagiranja zla. U našoj povelji piše da se zalažemo za nesputanu slobodu izražavanja. Mi verujemo da konačna svrha književnosti nije mržnja, već spajanje ljudi. To ne znači da književnost ne može da bude kontroverzna ili da vas naljuti, ali njen krajnji rezultat ne bi trebalo da bude nešto najgore“, kaže Sol. Više od 200 pisaca iz stotinjak zemalja koji su došli u Srbiju upravo su u toj misiji. Među njima su, između ostalih: Đerđ Konrad, Andrej Bitov, Kristofer Houp, Ana Blandijana, Drago Jančar, Alek Popov, Ejdrijen Klarkson, Amir Or, Ekbal Baraka, Hosam Nasar, Titos Patrikios, Anastasis Vistonitis, Mohamed Salmavi, Dimitar Baševski, Aleksej Slapovski, Vang Điaksin, Dionis Sjotis i Nelofer Pazira. Predsednica srpskog PEN-a Vida Ognjenović kaže da je za našu opštu književnu i kulturnu javnost važno da u svom kulturnom fokusu ima takav jedan izbor pisaca i njihovih dela, uz njihovo aktivno učešće i druženje s čitaocima. „Literatura deluje preko svojih čitalaca i penetrira svoje poruke u svet, provocira pažnju i zalaže se za ideje koje prenosi. S druge strane, ona mobiliše i aktivira kulturnu sredinu u kojoj deluje takav skup, jer je činjenica da tu dolaze ljudi iz doslovno svih krajeva sveta, donose i promišljaju svoja iskustva i spremni su da komuniciraju ta iskustva u novu sredinu. Zato je ovaj skup značajan“, kaže Ognjenovića. Posebnu atrakciju za čitaoce predstavlja mogućnost da se sretnu uživo sa svojim omiljenim autorima, i to u okviru programa festivala koji se svake godine održava paralelno sa kongresom, a pod nazivom „Oslobodi reč“ (Free the Word). Pisci će danas (četvrtak, 15. septembar) svoja dela čitati sa balkona, a biće organizovane i književne večeri u galeriji Artget u Beogradu, kao i u Nišu, Sremskim Karlovcima i Kovačici. Osim toga, korist bi mogli imati i naši pisci, koji mogu na jednom mestu da sretnu mnogo poznatih i uticajnih kolega. Spisateljica Jelena Lengold kaže za NIN da svi kontakti sa kolegama iz drugih zemalja šire vidike pisaca, inspirišu ih i zovu na pisanje novih knjiga: „Za mene nije presudno kakva je korist od toga, važnije mi je kako se čovek oseća od ovakvih skupova. A verujem da kod pisaca koji učestvuju ili prate ovaj kongres, kontakti ovakve vrste stvaraju lepa i topla osećanja prožimanja i razumevanja”, kaže Lengoldova. DŽon Ralston Sol podseća da je ovo najveći i najvažniji skup pisaca na svetu. „Činjenica da se ovaj skup održava baš ovde predstavlja važan akt pomirenja u regiji, jer učestvuju svi PEN centri iz regiona, a ukupno će ih biti oko 90, što je neverovatna cifra, jednako kao u Tokiju prošle godine. Mislim da je ovaj skup važan na tri nivoa - za Srbe je akt pomirenja, to je važno za ceo Balkan, ali i za ceo svet. Ovo je velika poruka celom svetu da su ljudi koji su prošli kroz užasne stvari, kojima je u jednom trenutku sve krenulo naopako, su našli način da budu zajedno. To nije lako, a na svetu i danas postoje delovi sveta koji to nisu uspeli“, kaže Sol. Sol je u Beogradu predstavio i svoju knjigu Propast globalizma i preoblikovanje sveta, kojom je na sastavne delove raščlanio savremeni kapitalistički sistem zasnovan na izrabljivanju, prevarama i špekulacijama. Činjenica da je baš takav autor aktuelni predsednik PEN-a dovoljno govori o autonomiji koju je ovo udruženje obezbedilo za sebe. On kaže da je tačno da ni pisci u Dubrovniku nisu uspeli da spreče katastrofu koja se pomaljala, ali da to i nije posao književnika: „Tačno je da ništa nisu promenili, ali su bili prvi koji su jasno rekli šta se u Evropi u tom trenutku stavlja na kocku. Vrdale su vlade, biznismeni, razni javni predstavnici, a onda je bilo prekasno. Pisci su makar povukli etičku liniju ispod koje ne žele da idu. To je nas u PEN-u obeležilo zauvek. Mi imamo na hiljade pisaca, koji imaju na hiljade različitih mišljenja o raznim temama, ali uvek razmišljamo o tome gde je ta etička linija. Uvek o tome razmišljam; neću da učestvujem ni u čemu što ide ispod te linije i da ima bilo kakve veze sa mnom“, kaže Sol. Organizatori su posebno ponosni na činjenicu da na kongresu u Beogradu učestvuje više od 90 PEN centara iz celog sveta, što je broj jednak onome u Tokiju prošle godine, a među njima će biti i centri iz bivših jugoslovenskih republika. Jelena Lengold kaže da se pisci iz bivše države međusobno dobro razumeju, kao i publika, i da je to prednost koju bi trebalo iskoristiti. „Politika prožima sve aspekte naših života, to je skoro neizbežno, ali umetnost se ipak drži, koliko je moguće, nekih svojih tokova. Umetnici eks-Ju prostora shvataju da bi bilo besmisleno izgubiti publiku i tržište bivše Jugoslavije, gde žive ljudi istog ili sličnog jezika, kulture, načina razmišljanja, iskustva... Ova eks-Ju preklapanja se ne dešavaju podjednako u svim pravcima, ali ja se nadam da će se te ravnoteže uspostaviti vremenom, jer bi sve drugo, svako kulturno udaljavanje ovih prostora, bilo neinteligentno i besmisleno, i u krajnjoj liniji - velika šteta“, kaže Jelena Lengold. Ona se priseća vremena kada su Oktobarski susreti pisaca, pre 20 i više godina, predstavljali svetski kulturno događaj, a danas kaže da je ovaj PEN-ov kongres podseća na ta vremena slave i ugleda: „I pisci su ljudi, kao i svi drugi. Neki, pretpostavljam, dolaze sa većim, neki sa manjim predrasudama. Na nama je da te njihove predrasude razvejemo ili potvrdimo. Meni se čini da gosti Beograda mogu odavde da odu samo sa mnogo pozitivnijim utiskom nego što su se nadali. Takva su moja dosadašnja iskustva u radu sa strancima, a godinama sarađujem da strancima iz raznih evropskih zemalja. Kad dođu u Beograd, oni shvate da je to jedan lep kosmopolitski evropski grad, bogate kulture i zanimljivog duha. Ako ništa drugo, vide da nismo ni primitivni ni agresivni, kako nas ponekad predstavljaju u inostranim medijima”, kaže Lengoldova. DŽon Ralston Sol kaže da je Balkan očigledno ušao u novu fazu svoje istorije, i da tu promenu treba pozdraviti: „Balkan je prošao kroz pakao, a nadajmo se da je to poslednji put. Iz toga je izašlo nešto interesantno, a to je jedna veoma egzistencijalna stvar: Svako mora da živi sa svojom prošlošću, i to je naravno dobra stvar“. Na opasku da bi recimo njegovu izrazito antiglobalističku knjigu s velikim odobravanjem u Srbiji dočekali ekstremisti koji su celu krizu iz devedesetih na Balkanu i zakuvali, on kaže da to nije sasvim istina. „Uvek postoji rizik kada pišete, ali ja se trudim da veoma pažljivo biram reči, kako ne bi bilo nikakve zabune oko konteksta u koji je sve smešteno. Fascinantno je gledati poslednjih 15 godina neprestane krize globalizma, koja je uporno negirana, a to je idealan način da se otvore vrata ekstremnim desničarima. Antiintelektualizam su stvorili neuspešni intelektualci, koji i dalje nastavljaju po starom. Zato ja osećam dužnost da ukažem na propast jedne ideje koja može da dovede do porasta ekstremizma. Ako ne uradimo nešto, doći će ekstremisti, a to se neće desiti zato što sam ja napisao knjigu, nego zato što vi nećete da priznate da to što radite prosto ne funkcioniše“, kaže Sol. On podseća da skup u Beogradu neće biti samo o Balkanu, već o celom svetu. „Ovde ćemo izglasati manifest DŽeronima, koji je veoma važan, jer štiti male i ugrožene jezike sveta. Nije to isto što i suprotstvaljanje nacistima, ali važno je sačuvati te jezike i omogućiti narodima koji ih koriste da ostvare slobodu govora“, kaže DŽon Ralston Sol. Pisci preporučuju pisce Pitali smo Jelenu Lengold i Vidu Ognjenović koji će im gosti kongresa PEN-a biti najdraži. Vida Ognjenović je istakla kineskog pesnika Bang Đijan Šina, rumunsku pesnikinju Anu Balandijanu, i svog starog znalca Đerđa Konrada. Zanimljivo je da su i Lengoldova i Ognjanovićeva preporučile izraelskog pesnika Amira Ora: „Ora smo već imali priliku da čitamo na srpskom jeziku, u božanstvenom prevodu Davida Albaharija. Presrećna sam što je i on naš gost trenutno“, kaže Jelena Lengold. Do poslednjeg dana organizatori su bili uvereni da će doći David Grosman, jer je to potvrdio i želeo da dođe, ali im je javio da je sprečen, kako je naglasio, s velikim žaljenjem.