Bez javne rasprave

Pažnja koju je javnost Srbije ukazala predlogu Statuta Vojvodine u uočljivom je neskladu sa njegovim društvenim značajem. Okolnost da je predstavljen kao stranačko-političko, a ne prvorazredno državno pitanje, presudno je usmerila dosadašnji tok rasprave i relativizovala argumente koji su se u njoj čuli. U stvari, prave rasprave i nije bilo. Ono što je u Vojvodini nazvano „javnom raspravom“ bila je procesija pod kontrolom onih koji su planirali i njen ishod i „rezultate“. Onih neznanih aktera koji su formulisali Predlog, selektirali primedbe i definisali njegovu konačnu verziju. Sve ostalo je politička trgovina. Zato predlagače statuta najmanje brine neustavnost i nedorečenost njegovih mnogih odredbi. Upravo suprotno. To je okolnost s kojom se, zasigurno, računa. Nesaglasnost će biti povod za beskrajne rasprave, a one bogomdana prilika za dalju internacionalizaciju „vojvođanskog pitanja“ i međunarodnu arbitražu. Da li je, uopšte, potrebno reći da je podrška već obezbeđena? Nedeljko Kuljić, Zrenjanin * * * Zar su nas opet narkotizovali naši politički narkodileri kojima nikada dovoljno vlasti i moći, nikada zadovoljene sebičnosti? Mirno gledamo kako deset političkih korifeja, pravničkih urotnika, priprema akt o zasnivanju svog feuda na nedeljivoj baštini jednog nedeljivog naroda. Da li to neko od nas ne vidi? Ili smo ravnodušni šta će posle toga biti? Nemamo pravo na ravnodušnost. Nemamo pravo na pasivnost. Nemamo prava da potpišemo, aktivno ili ćutke, akt za novo zlo. Zar nismo poučeni nedavnom prošlošću koju smo takođe stvarali ćutanjem i prepuštali da drugi odlučuju u naše ime? Zar mi vojvođanski Srbi nećemo više zajednički dom sa ostalim Srbima? Gde ćemo i čiji ćemo biti sutra kada nas mic po mic odvoje od matice? Da li nas to neko čeka sa činijom kolača sa druge strane granice na koju samo što nisu postavili državni međaš? Navedite narod u ovom delu sveta koji bi dozvolio da se s njim tako postupa. Nadam se da naš politički um nije toliko sklerotičan, a briga i odgovornost za budućnost naše dece – zamrli. Radovan Ždrale, književnik Novi Sad