Pismo ispod lipe

8. avgusta 2003.

Dragi, dragi Lojze,

lepa i istinska odgovornost je tebi i Draganu Velikiću - ako to on hoće - pisati (na 39 stepeni u hladu) nekoliko redova o Danteovom trgu. To je veličanstvena, ujedno bespomoćno-tužna, gorko-žalosna knjiga, pa književnost i treba da bude takva, i jeste to književnost. (Danas više ne razlikuju kupus od repe, a većina takozvanih knjiga ne nudi čak ni kupus - živeo kupus! Aranžeri /v. U. Eko/ umesto stvaralaca, radenika i tvoraca.) Pula je tu kao Novi Sad Aleksandra Tišme i Višegrad Ive Andrića, baš zato što to mesto sasvim osciluje Draganom V, toliko iz dubine, da Dragan V. sme da nestane u nizovima i vrškama rečenica. Ličnosti, kao Labud I, pa poštar i fizičar Furčić (Petar), ostarela Vesna, knjižar sa tamnog puta (sa njegovom Rozi), arhivar u bekstvu od žene, svi oni su prešli na mene čitaoca i delovaće dalje u meni kao kosmički obrisi, čak i kada budem zaboravio ime Damjan etc. S vremena na vreme sam osetio i lakšu mrzovolju, jer je baš mnogo književnog šepurenja pretilo da knjigu zaguši slepim mrljama - prevashodno u kratkim poglavljima između osamdesete i 120. strane (pa i kasnije, kada je povest prešla u tužno-suverenu vožnju, gurao je gospodin Dragan mene čitaoca u Napisano kao u paučinu, ali srećom samo još tu i tamo.) Tu je izdavač, zajedno sa svojom prevoditeljkom, možda mogao malčice da porazgovara - po Celinu koja obuhvata svet i koja svet, ipak, opet tako divno oslobađa, izgledaju mi ti međupasaži opasno. Ustrajni utisak o “Danteovom trgu”: Konačno jedna knjiga koja nije zabubnjala onu bednu zabavu, nego je daleko više ostavila za sobom beskrajno osećanje svih konačnih malih i velikih životopisa - knjiga koja dopušta da se život, pri svim tragičnim, pa i svojom krivicom, neuspesima, nasluti i vidi i projektuje (u budućnost) kao nešto sveukupno Veliko i Uzvišeno. To je u potpunosti jugoslovenska knjiga, svaka ličnost (skoro svaka) otelovljuje ujedno Jugoslaviju kao univerzum prevashodno u propadanju, i obratno izgleda sama Jugoslavija, bez prinudne odeće istorijskog ili socijalnog romana, kao ličnost u romanu: Austrija ili Francuska etc. ne mogu to nikada da budu (ha, možda, ipak, malčice u “Vrtoglavim stepenicama na dvorište”, koje se, za mene, gube na Danteovom trgu), i možda je zemlja vredna življenja, unapred osuđena na umiranje, pri tom u osnovi, ipak, ne neplemenita, veliki epski predlog koji svim tim priličjima u Puli i Medulinu i bilo gde tamo daje jezičko-sanjalačku svezu.

Pozdrav - Peter Handke

Izvini za rukopis, pisao sam na kolenima pod lipom.

*Sve kurzivom u ovom tekstu je napisano na srpskom jeziku. (Prevodilac)

(Sa nemačkog preveo: Žarko Radaković)

Tekst Petera Handkea o romanu “Danteov trg” Dragana Velikića, pisan u epistolarnoj formi i upućen Lojzeu Vizelu, vlasniku poznate austrijske izdavačke kuće, objavljen je nedavno u katalogu “Vizer Ferlag” za proleće 2004. godine. Po želji Petera Handkea, NIN objavljuje prevod tog teksta. Inače, ovaj Velikićev roman, u izdanju “Vizer Ferlaga”, doživeo je čak tri izdanja na nemačkom jeziku. Nije ni prvi put da Peter Handke piše o Draganu Velikiću, koji je svojim romanima i esejima više od deset godina prisutan na nemačkom govornom području. Idućeg meseca kod izdavača “Mare Ferlag” iz Hamburga biće objavljeno nemačko izdanje Velikićevog romana “Dosije Domaševski”.