Beli šengen

Katkada mi se čini da je Evropskoj zajednici (ili bar većini zemalja) više stalo da Srbija postane njen član nego Srbima. Kao da im se čini da je bolje te drčne ljude držati pod kontrolom u zajednici nego izvan nje. Ono do čega je gotovo svakom građaninu Srbije stalo, to je da može da putuje gde god je njemu drago i kad mu to džep dopušta. Da će Srbija od Nove godine biti na beloj šengenskoj viznoj listi ovih dana daju optimističkije izjave strani nego domaći funkcioneri. Predsednik nam čak poručuje da se ne radujemo unapred. Ne sumnjam da on zna zašto to kaže. Možda još ono „malo“ preostalih prepreka nisu za nas ni tako male. Predsednik nas i saradnike koji to treba da ostvare, naravno, bolje poznaje nego stranci. Bela šengenska lista sadrži zemlje kojima nije potrebna viza za ulazak u evropske zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma. Da li to znači da postoji crna lista ili neka lista, na primer, roza boje, s tim da bi ona crna nabrajala zemlje kojima nikako ne treba davati vize, a roze lista sa onima koji se mogu nadati da će im vize biti ukinute. Bela boja uopšte nije boja. Ona je nedostatak boje, ali je za mnoge narode u prošlosti i sadašnjosti boja nade, istoka, vedrine, praskozorja, nevinosti. Međutim, u naroda islamske veroispovesti bela je boja žalosti, kao i u Evropi za vlade francuskih kraljeva. A u afričkih plemena ispod polutara belom bojom farbaju lica mladića pre obrezivanja, dok ih ne uvedu u svet odraslih. U rečnicima fraza, a pre svega kod sistematičnog Živorada Kovačevića, naći ćemo izraze karakteristične za belu boju, u kojima bela boja baš i nije pozitivna. Na primer: „ne vidi bele kobile“, „ići ćeš kao bela lala“, „izvesiti belu zastavu“ (priznati poraz i tražiti primirje), „beo kao kreč“ „trgovanje belim robljem“. „Bela udovica“ je supruga čiji muž nije umro nego je (duže) vreme odsutan, a to može, priznaćete, da se shvati i kao prednost i kao nedostatak. Ako tome dodamo izraz „bela kuga“, niski natalitet, po kom smo čuveni, a nas čini zabrinutima, belo nema reputaciju vedrog prideva. Gotovo ispada da je bela boja šengenske liste, kao nešto pozitivno, izuzetak. Kao kad kažemo da je nešto „belo kao sneg“. Takav doživljaj belog (opšteslovenskog prideva) vodi trag do indoevropskog korena bha - svetao, blistav, i drevnoindijske reči za blesak - bhalam. U Jevanđelju po Marku piše: „I poslije šest dana uze Isus i Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na goru visoku; i tu preobrazi se pred njima. I haljine njegove postadoše sjajne i vrlo bijele kao snijeg, kao što ne može bjelilja ubijeliti na zemlji.“