Zapamti imena svojih unuka

Od početka ove godine teme o kojima se svuda u svetu najviše govori i piše uglavnom su svetska ekonomska kriza i problemi s gorivom, a od početka juna to je i sve veći nedostatak hrane. Prvi deo problema je globalni, dok je drugi deo tipičan samo za siromašne i daleki je odjek onog prvog. U najvećem delu Afrike, ali i drugde gde vlada siromaštvo, ljudski priraštaj se oteo kontroli, pa zbog tamošnje gladi, bogati svet oseća grižu savesti jer je nespreman da izdvoji više novca za sirotinju, koja niti zna niti ume, a nekad iz religioznih razloga (šerijat, muslimansko pravo) i ne želi da se odrekne ranih brakova i ograniči broj novorođene dece u porodicama. Ima toga i u Evropi, a i blizu nama. Kad se govori o nekontrolisanom rađanju na Zemlji, nema bolje ilustracije od jedne koje se sećam sa prošlogodišnje junske (9-10 juni 2008. godine) Nacionalne konferencije o populaciji u Kairu. To što se stanovništvo Egipta povećalo za poslednjih 50 godina tri puta, jeste zapanjujuće za nas ovde, koji imamo problema sa prostim obnavljanjem stanovništva, ali, bogami, i sa nekontrolisanim natalitetom. Šta je to u poređenju sa slučajem izvesnog Mahmuda, penzionisanog poslužitelja u našoj ambasadi u Kairu, koji se žalio da kod kuće ima mnogo gladnih usta koja mora da prehrani: to su dve žene, jedanaestoro dece i, Mahmud ne zna tačno, da li još 23 ili 24 unučeta? To se zove produkcija! U ranim danima industrijske revolucije jedan engleski sveštenik, po imenu Tomas Maltus (1766–1834), ostao je upamćen po svom „Ogledu o principima populacije“ (Thomas Malthus, An Essay on the Principle of Population) iz 1798. u kome upozorava da su ratovi, zarazne bolesti i glad neizbežne posledice „prirodnog zakona“ po kome nekontrolisani rast broja stanovnika napreduje u geometrijskoj progresiji, dok snabdevanje hranom može rasti samo aritmetički. I zaista, to je tako. Kad se pogledaju podaci o površinama obradive zemlje na planeti, vidi se da je 1700. bilo obrađeno 9 odsto, a 2000. oko 45 odsto. Petostruko povećanje! Ali, broj stanovnika 1700. iznosio je 603 miliona, 1870. oko 1,272 milijardi, 1950. oko 2,526 milijardi, za razliku od 2003. i 6,27 milijardi, i 31. maja 2009. kad je na Zemlji bilo – 6.783.421.727 stanovnika! Više nego desetostruko povećanje za 300 godina! Maltus je bio u pravu, čuje se sa mnogo strana. Tvrdi se da smo svedoci prenaseljenosti! Poprilično stupidno, naravno. Prenaseljenost možda postoji tamo gde je najbolje za život, ali ne mogu svi živeti gde je najbolje. Pogledajmo samo oko sebe. Prazna sela i utrine svuda naokolo. Slično je i u svetu. Gde je lakše živeti ima mnogo ljudi, što može izazvati nesrazmeru ponude i potrošnje hrane. Maltusov „prirodni zakon“ je bio oduvek politički prilično toksičan, i naravno reakcionaran. On je tvrdio da je davanje pomoći nerazvijenima zaludan posao jer im to samo pomaže da se razmnožavaju. Nešto kasnije, pod uticajem Maltusovih ideja, Britanci ni prstom nisu mrdnuli dok je dva miliona Iraca umrlo ili se iselilo zbog velike gladi posle više uzastopnih propasti roda krompira (1845-1849). U isto vreme, u Evropi se naveliko govorilo o eugenici, modernoj i pomodnoj socijalnoj filozofiji i na levom i na desnom političkom spektru, koja je kao projekt zastupala poboljšanje ljudskih naslednih osobina uz pomoć različitih oblika intervencija; na nju se gledalo kao na altruistički stav društva koje želi da stvori zdravije i mnogo inteligentnije ljude, da spase ograničene resurse i smanji ljudske patnje. Naravno, sve to trajalo je do propasti eugenike u nacističkoj Nemačkoj. U svakom slučaju, drugi veliki projekt u 20. veku, zasnovan na Maltusovoj filozofiji, bio je zaustavljanje rasta ljudske populacije. Za moderno, liberalno shvatanje stvari, rađanje dece i kontrola broja novorođenih, pre svega, spadaju u domen ljudskih prava: kontrola se kasnije isplaćuje sama po sebi, jer smanjuje pritisak na planetu. Ali, ne uvek. U najvećem delu poslednjeg pedesetogodišnjeg perioda, kontrola rađanja je manje-više potiskivala ljudska prava, a po potrebi ih i žrtvovala. Maltusov etos je u tim godinama stvorio krajnje uticajni populacioni establišment, preplavljen fanatizmom, i strahom od siromašnih i bednih koji bi mogli ugušiti svet. Svojevremeno je i uticajni Pol R. Erlih sa Stanforda u SAD u knjizi–bestseleru „Populaciona bomba“ iz 1968. godine (Paul Ralph Ehrlich, The Population Bomb) tvrdio da će već 80-ih biti izgubljena bitka protiv prenaseljenosti Zemlje i da će već tada od gladi umirati na stotine miliona ljudi, uprkos pružanju hitne pomoći. Vratio se Maltusovoj ideji da velike suše, gladi i ratovi spontano regulišu broj stanovnika na planeti. Čak je i iz Ujedinjenih nacija lansirana politika po kojoj će se žrtvama gladi deliti hrana, pod jednim uslovom: da se žene sterilišu. Ovo mišljenje kulminiralo je prisilnom sterilizacijom u Indiji, tokom sedamdesetih, a u Kini zakonskim pravilom: „jedna porodica – jedno dete“. Kineska populacija iznosi približno 1,3 milijarde, što je oko 1/5 ukupne svetske populacije. Kina mora ishraniti 22 odsto svetskog stanovništva, pri čemu raspolaže samo sa 7 odsto obradive zemlje. Sedamdesetih godina pojavio se veliki problem s hranom tako da je od 1979. Deng Ksijaoping inaugurisao program „jedna porodica - jedno dete“, što u svetu nije naišlo na odobravanje (kršenje ljudskih prava) ali je dalo rezultate. U prvih dvadeset godina porast broja stanovnika pao je sa 1.400.000 godišnje, na 300.000. Kad je već tako, Kinezi su počeli da biraju (to se moglo zahvaljujući ultrazvučnom pregledu trudnica) da li će im jedino dete biti muško ili žensko. U narednih dvadesetak godina rađalo se 114 muških beba na 100 ženskih. Ta nesrazmera se već sveti, budući da je normalan odnos 104:100 u korist dečaka. U Kini je broj porođaja po ženi (stepen fertilnosti) smanjen na 1,7, što je znatno više nego kod nas (1,4), ali je niži nego u SAD, gde iznosi 2,4. U najsiromašnijim zemljama je više od 5,0 Maltus jeste bio rigidan i nemilosrdan, ali je bio u pravu kad je tvrdio da se aritmetički porast proizvodnje hrane i geometrijski porast stanovništva nikad ne mogu susresti na koordinatnom sistemu.