Likovi podeljenog sveta

Toliko gneva, boli i frustracije u mladom biću s društvene margine dugo već nije viđeno na filmskom platnu, složili su se kritičari proteklog filmskog festivala u Motovunu. Glavnu nagradu za najbolje filmsko ostvarenje zato su jednoglasno dodelili Britanki Andrei Arnold (Andree Arnold) i njenom filmu „Akvarijum“ koji je upravo počeo da se prikazuje i u zagrebačkim bioskopima. „Akvarijum“ bi, na prvi pogled, mogao da se opiše kao drama o odrastanju, ali je i mnogo više od toga - socijalna, generacijska i porodična drama. Petnaestogodišnja Mia željna roditeljske pažnje zaljubljuje se u ljubavnika svoje nedorasle, ljubavnim aferama i promiskuitetu sklone majke, koja ne shvata svoju roditeljsku ulogu. Posetioci i udvarači se menjaju dok se ne pojavi jedan različit od ostalih koji unosi ravnotežu u međusobne odnose, ali se uskoro pokazuje da je ona krhkija no što se čini na prvi pogled. „Akvarijum“ se smatra i proizvodom „ženskog filmskog rukopisa“, pošto je jedan od mnogih filmova 11. festivala u Motovunu koje su stvorile žene. Tu je i odlična filmska priča Silvi Verthajd (Sylvie Vertheyde), pod imenom „Stela“, o jedanaestogodišnjoj devojčici koja traži svoj identitet u današnjoj Francuskoj. Ćerka gostioničara u skupoj privatnoj školi uspeva da se socijalizuje tek kad upozna novu profesorku francuskog jezika koja je uvodi u svet klasične francuske književnosti. Nagradu „Od A do A“ koja je na ovom festivalu uvedena 2003. godine da bi promovisala najbolje filmove u regionu bivše Jugoslavije i okoline (od Austrije do Albanije), dobio je film „Buick Rivera“ hrvatskog režisera Gorana Rušinovića, stvoren po poznatom romanu Miljenka Jergovića o dvojici sarajevskih izbeglica koji se sreću na američkom kontinentu. Pošto je „Buick Rivera“ odavno već bio prikazan u zagrebačkim bioskopima, nagrada „Od A do A“ se od ove godine dodeljuje najboljem filmu koji je prikazan u bioskopskoj distribuciji regiona unazad dvanaestak godina. Švedski film „Sađenje poljubaca“ režisera Ivice Zubaka iz domaćeg podneblja proglašen je fino oblikovanom pesmom o životu i ljubavi, filmskim rukopisom jednostavne i precizne poetike koju je Zubak sažeo u svega petnaest minuta. Zbog toga je ove godine dobio nagradu „Motovun online“. Veliku pažnju ogromnog broja posetilaca motovunskog festivala privukao je i italijansko-brazilski film „Posmatrači ptica“ Marka Behisa (Marco Bechis) snimljen još 1957. godine. Zbog načina na koji je režiser, koji je dugo vremena zbog političkih razloga bio odsutan iz Latinske Amerike, ispričao priču o domicilnom stanovništvu brazilskih prašuma, Indiosima koje su brutalno zatrli beli konkviskadori u 16. veku, ovo potresno filmsko svedočanstvo dobilo je nagradu „Amnesty International“-a u Hrvatskoj. Kritičari su ga na momente čak upoređivali sa „Fitzgerald“-om slavnog Vernera Hercoga (Werner Herzog), jer je njegova kamera sjajno dočarala kontraste između tajkunskih vila novih brazilskih bogataša, njihovih bazena i teniskih terena sa polugolim Indiosima koji se naoružani lukovima i strelama šunjaju ostacima prašume oko modernih „hacijendi“. „Posmatrači ptica“ bili su najangažovaniji film motovunskog festivala i jasno su pokazali analogije sa modernim ugnjetavanjima različitih kultura, rasa, nacija, vera i običaja širom planeta koje danas više ni ne registrujemo, koliko su nam postali „normalni“. Organizatori festivala u Motovunu ukazali su veliku čast i posebnom gostu ove filmske smotre, čuvenom britanskom režiseru Kenu Raselu (Ken Russell) koji bez obzira na svoju 81 godinu redovno posećuje danas već kultni gradić u Istri. Rasel je dobio nagradu „Motovun Maverick“ u znak poštovanja prema svom konstantnom radu na širenju sloboda filmskog izraza, rušenju tabua i kršenju zabrana. Vitalni Britanac obećao je da će se iduće godine vratili u Motovun sa filmom „Molly Flanders“ po istoimenom romanu slavnog tvorca romana „Robinzon Kruso“, Danijela Defoa. Publika ovogodišnjeg motovunskog festivala je, inače, s najviše žara i oduševljenja prihvatila srpski dokumentarni film Borisa Mitića „Do viđenja, kako ste?“ Kao i mnogo puta do sada pokazalo se da hrvatska publika, uprkos svemu, nikada nije prestala da ceni ono što smatra „izvornim, spontanim srpskim humorom“. Pa kad se u Mitićevom dokumentarcu čuju neprijatne istine poput „U istom smo sranju, ali mi smo stigli prvi“ ili „Učimo na pogreškama, a usavršavamo se na katastrofama“, gledaoci najpre ostanu bez reči, a onda se prolome salve smeha koje nadopuni aforizam „Crna mačka nam je prešla preko puta, ali je već sutra nastradala...“. Namera autora bila je da slikom poprati nekoliko stotina aforizama nastalih u strašno doba rata na „njihovoj strani“ i tako ih pretvori u filmski materijal. Premda je bilo primedbi da Boris Mitić svojim dokumentarcem dodatno podgreva mit o „ludoj, balkanskoj Srbiji“, kombinacija burlesknih kadrova i ciničnih aforizama pretvorila je „Do viđenja, kako ste?“ u od publike najbolje prihvaćen film motovunske celuloidne retrospektive. Ono što je sada normalno, nekada je bilo nezamislivo. Zato vredi podsetiti da najbolji filmski festival u Hrvatskoj koji strancima usrdno preporučuju i ugledni britanski listovi poput „The Observer“-a ili „Guardian“-a, duguje svoje postojanje poznatom režiseru Rajku Grliću i nekolicini entuzijasta koji su mu se pridružili nezadovoljni tadašnjim srozavanjem pulskog filmskog festivala u smotru crno-belog patriotskog filma ratne Hrvatske. Pula je danas delimično povratila svoj stari ugled, ali to nije omelo filmofile širom sveta da posećuju čuveno „motovunsko brdo“ i gledaju najbolja filmska ostvarenja iz regiona i čitavog sveta. Prvi film koji je ovde bio prikazan bila je „Juha“ slavnog Finca Akija Kurishamija, a Finska je sa svojim antologijskim dokumentarcima i ove godine bila zemlja partner festivala u Motovunu. Koji će, tvrde svi koji su barem jednom posetili ovaj praznik filmske trake, propasti jedino ako se od ogromnog broja gostiju ne sruši legendarno brdo na kome počiva pitoreskni istarski gradić... Dobra reputacija - Smatram da je ovo bilo dobro, čak najbolje izdanje motovunskog filmskog festivala, potvrdio je za NIN jedan od njegovih osnivača i dugogodišnjih organizatora, autor kultnog dokumentarca „Novo vrijeme“ o generaciji „novog vala“ osamdesetih godina u tadašnjoj Jugoslaviji, Igor Mirković. - Festival se održava već jedanaestu godinu zaredom, a u Motovun i dalje uspijevamo dovesti renomirane svjetske i regionalne redatelje, glumce i filmove. Da publika to zaista cijeni vidjelo se i ove godine po atmosferi koja je vladala na motovunskim projekcijama, ali i po brojnosti posjetitelja. Prije nekoliko godina gradska policija je, zbog osiguranja samog Festivala, procijenila da je kroz grad prošlo 40 tisuća ljudi. Ove godine bilo ih je i više, što najbolje govori da filmski festival u Motovunu ima dobre temelje i reputaciju da traje i dalje - rekao je Igor Mirković za NIN.