Sirovo i mračno

Mein Kapital (spoj Hitlerovog Mein Kampf-a i Marksovog Kapitala) je ploča koja vrvi od referenci na aktuelnu političku scenu u svetu i na Balkanu, otpevana (ili pre izdeklamovana) u kratkim, kao rafal ispaljenim stihovima, praćenim distorziranim zvukom električne gitare. Takvi su i Avdićevi živi nastupi: samo sa gitarom u rukama, režeći i bečeći se na publiku, on pred slušaoce istresa sav svoj bes i suočava ih sa istinom. Tako u otvarajućoj pesmi 2012 Avdić umiruje slušaoca rečima da neće biti smaka sveta, jer će sve biti po starom, što će reći još gore od apokalipse. „Sve će biti na svom mjestu/ Na Arktiku bijeli medo/ U Italiji Berluskoni/ Na Kubi Mekdonalds/ Na biralištima moroni“. Mnogima će Avdićeva poezija kombinovana sa agresivnom električnom gitarom delovati previše sirovo i mračno, ali ovo ionako nije muzika koja se sluša sa željom da vam bude prijatno. Ako spadate u ljude kojima je pun kufer i desničara i levičara, i jugonostalgije i šovinista, i Žižeka i Karleuše (a svi se oni spominju na albumu Mein Kapital) Avdić je čovek za vas. „Bosanski psiho“ (jedan od njegovih nadimaka) tu je samo da u (dobru) poeziju i (čist) rokenrol pretvori ono kako je. Jer, „Nije grijeh kad griješiš/ Već ne reć kako je/ Nije grijeh kad griješiš/ Već ne reć volim te”, poručiće Avdić u efektnoj pesmi Dlan, koja zatvara album Mein Kapital.