Čemu čuvari Vlade?

Jednom je slavni Avicena (ne zna se pouzdano da li je više bio cenjen kao filozof ili kao lekar), zamoren neodlučnošću nekog pacijenta, rekao: nas troje je ovde – ti, tvoja bolest i ja – za koga se budeš odlučio taj će biti pobednik. Ideja istočnjačkog mudraca i maga na vezirskom položaju gnezdila se u odluci pacijenta da se opredeli za sebe, za svoju dominantnu angažovanost a da lekara prihvati kao „voditelja“ u procesu ozdravljenja. U našoj društvenoj i političkoj rašomonijadi samo jedna strana je izvesna – Srbija kao pacijent, a boleština je tušta i tma, pa je teško razabrati kojim drumom udariti: ili precizno identifikovati bolest ili tražiti merodavnog iscelitelja a da se pri tome Srbija osovi na sebe, na svoj narod u kome treba prepoznati onu odsudnu delatnu snagu koja će biti kadra da se iznese sa svim teškoćama i preprekama. Pitam se koji je to društveni subjekt koji će, umešno i blagovremeno, obezbediti „podlogu“ za preduzimanje konkretne društvene akcije na preporodu društva? Da li je to Vlada, Skupština, predsednik, opozicija, podzemlje, ulica, tutori, beli magovi? Vlada koja ne prestaje da nas zadužuje u inostranstvu i improvizuje raznovrsne antikrizne „mere i postupke“ u stalnom strahu da su joj dani već odbrojani; Skupština koja standardno „gine“ u ispraznim sukobima poslanika i muci da obezbedi većinu za odlučivanje; predsednik koji još samo što ne rukovodi gradskom čistoćom; opozicija koja tambura olinjale arije zazivanja vanrednih izbora; narod koji, izigran i sluđen, mrmlja sebi psovke u bradu... Jedno je sigurno: kod najvažnijih društvenih i političkih činilaca odgovornost za stanje u zemlji je na donjoj granici strpljenja i trpljenja; secesionističke snage svih fela podižu temperaturu do tačke ključanja; raste nezadovoljstvo kod najvećeg broja građana i sve više se „topi“ podrška vladajućim strukturama. Kad se sve to ima u vidu, nije na odmet postaviti i jedno ne retorsko već operativno pitanje: trebaju li nam uopšte čuvari ove vlade i šta bi se dobilo njenim daljim opstankom? Branislav H. Milošević, Vranje