Pismo Ziji Dizdareviću

Prošlo je više od 25 godina otkako je Branko Ćopić objavio sjetno i proročansko Pismo kolegi i prijatelju Ziji Dizdareviću, ubijenom u jasenovačkom logoru. I evo, poslije toliko vremena meni se ukazala prilika da pišem svom kolegi, drugom i drugačijem Ziji Dizdareviću. U komentaru pod naslovom „Za rat spremni“ u sarajevskom „Oslobođenju“ piše Zijo Dizdarević da „vladajući političari u Banjoj Luci razvijaju Republiku Srpsku u ratnu formaciju“. „Svako malo, neko iz SNSD-a uzvikne... (otkud vam ta sakata konstrukcija „svako malo“)... kako Bosna i Hercegovina ne može opstati“. Tačno! Ali to „uzvikivanje“ je samo eho na zaglušujuću viku i buku iz Sarajeva kako Republika Srpska ne može da opstane. I ona je stalno „tzv. Republika Srpska“, „genocidna Republika Srpska“, „zločinačka Republika Srpska“... Pa, evo sad i „slavni“ novinar iz slavne porodice dodaje još jedan epitet: zloćudna paradržavna tvorevina. I: „Druga strana političko-medijske indoktrinacije je 'svjedočenje' o trajnom stradanju Srba po kosovsko-jasenovačkoj matrici“, piše Zijo Dizdarević. E, ovo se već može nazvati ciničnim šovinizmom. O kakvoj to „kosovsko-jasenovačkoj matrici“ govori gospodin Dizdarević? Znači li to da je Jasenovac mit kao i Kosovski boj? Jesu li zločesti Srbi izmislili 750.000 jasenovačkih žrtava? To je bila zvanična cifra priznata u državi i u vrijeme kad je na čelu te države bio Vaš amidža Raif. U toj brojci, gospodine, sadržano je – stotinu Srebrenica. Nikad mi nije bilo ni na kraj pameti da ne poštujem i ne žalim srebreničke ili bilo koje druge nevine žrtve i da ne osuđujem zločin. Mislim da bi trebalo da svi ljudi tako rezonuju. Ali u ovom poslednjem ratu palo je po selima oko Srebrenice i 3.560 srpskih glava, što sarajevski mediji ne priznaju i smatraju ih „izmaštanim“, vjerovatno po „kosovsko-jasenovačkoj matrici“. Vidite, gospodine Dizdareviću, ja ovo ne bih pisao da je neki drugi novinar objavio ovakav ili sličan tekst. Ima toga svaki dan, pa smo već oguglali. Ali ja samo čitao i tekstove drugačijeg Zije Dizdarevića. Npr. onaj od pre šest godina u „Oslobođenju“ (30. maj 2003) pod naslovom „Ubij, ubij...“ : „Ubij, ubij Srbina. Srbe na vrbe“... – odjekivalo je stadionom Koševo tokom finalne utakmice Kupa BiH u nogometu između Željezničara i Leotara. Organizatori utakmice nisu reagovali na morbidno skandiranje koje je zasluživalo i policijsku intervenciju... Poticanje međuetničke i međureligijske mržnje uz pozive na ubistva ne nailazi ni na kritike stranaka. Na sarajevskim stadionima zastave SDA i Turske postale su ne samo navijački rekviziti već simboli poistovjećivanja i prijetnje. Bar zbog toga logična bi bila reakcija SDA, kao i SDS zbog koljačkog slogana `Nož, žica, Srebrenica` koji se uzvikuje i na utakmicama, kao i HDZ zbog paljenja državne zastave na meču u Širokom Brijegu. Bilo bi logično i da se Rijaset Islamske zajednice pobuni protiv neprikladnog zazivanja Alahovog imena...“ Bilo nekad. A danas nigdje više u Sarajevu novinarskog pera da bar malo vidi i svoj jad. Simo Klarić, književnik, Istočno Sarajevo