Državni lek za „Galeniku“

Posle fijaska sa pokušajem prodaje Beogradskog sajma, država je prinudno naučila lekciju i u slučaju „Galenike“ odlučila da demonstrira drugu taktiku. Pokušaće da za farmaceute sačeka prve znake oporavka svetske privrede i dočeka nekog izdašnijeg kupca, a sindikate i javnost razuveri da je za krpljenje budžetske rupe spremna da fabrike „u koje su ulagale generacije“ proda budzašto. Valja se podsetiti da se svojevremeno pričalo da su za Beogradski sajam zainteresovani veliki svetski igrači koji će za domaću “tržnicu” platiti golemi novac, a kad se ostvare minimalne investicije, Sajam koji je i inače poslovao sa dobitkom, ima da procveta. Međutim, konzorcijum „Verano-Rimini” ponudio je nepristojnih 1,8, iako su se neke ranije procene vrednosti kapitala kretale oko 25 miliona evra. Država je potom ucenila kupca da će dati ili 40 miliona evra ili ništa od pogodbe. I na kraju - ništa, Beogradski sajam biće državni i, kako je najavljeno posle poništavanja tendera, do kraja mandata ove vlade neće biti nuđen na prodaju. Potpuno isti uvod u priču ima i prodaja „Galenike“, u kojoj se radi u tri smene, a već sada se spekuliše da su za ulazak u kompaniju zainteresovane velike farmaceutske kuće. Međutim, epilog će, čini se, biti drugačiji. Zainteresovani za zemunsku fabriku lekova već sada znaju da ispod 200 miliona evra za 100 odsto kapitala, neće proći. Budući da je „Galenika“ dobra „udavača“, vlasti su odlučile da stvar pomere, i prvo ispipaju teren raspisivanjem pretkvalifikacionog tendera. Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kaže za NIN da opšti stav vlade u vezi s pitanjem privatizacije nije promenjen. - Rok od 90 dana, koliko će zainteresovani kupci imati vremena da se jave, poklapa se sa završetkom nove fabrike čvrstih farmaceutskih proizvoda. Minimalna cena za 100 odsto kapitala ostaje 200 miliona evra. Mada su sindikati izrazili sumnju da bi trebalo uspostaviti veću cenu, uvereni smo da će ipak tržište dati konačnu reč, kao što i treba da bude. U isto vreme, kompanije koje se prijave moraju biti iz branše, sposobne da ispoštuju odgovarajući socijalni, kao i značajni investicioni program. Već sada znamo da postoji interesovanje za „Galeniku“ – navodi Ćirić. Nova fabrika, koja će svetlost dana ugledati 18. januara, prostire se na 9,5 kilometara i ima kapacitet od dve milijarde tableta i 100 miliona kapsula na godišnjem nivou. Ono što razumeju svi investitori je jezik brojki koji kaže da je u ovu fabriku uloženo 46,3 miliona evra, a u procesne i tehnološke sisteme biće ubačeno još 26 miliona. Generalni direktor „Galenike“ Nenad Ognjenović, na pitanje NIN-a da li je odluka vlade „po meri kompanije“, kaže da je celom stvari više nego zadovoljan jer je na čelu firme koja radi u tri smene i to vrlo uspešno. - Treba sačekati da se završi izgradnja fabrike jer se onda ispunjavaju i GMP standardi, a „Galenika“ će vredeti više. Mi smo i sada uspešna firma koja redovno isplaćuje plate, otvara tržišta, registruje nove lekove. Malo se zna da smo nedavno otvorili predstavništvo u Iraku, a već je isporučena prva tranša lekova. Registrovali smo šest novih medikamenata a očekujemo registraciju još nekoliko – zadovoljan je Ognjenović. On očekuje da će trka za kupovinu „Galenike“ biti maratonska, jer se poklapa sa prvim znacima oporavka od svetske ekonomske krize. To je više optimizma za investitore sa debelim buđelarom iz farmaceutske branše. Inače su se do sada kao najozbiljniji interesenti pominjali „Štada“, vlasnik „Hemofarma“ i „Alapis“, koji je kupio „Šumadijalek“, što je za generalnog direktora premali spisak. - Već sada se interesuje nekoliko kompanija za „Galeniku“, a činjenica da je nagovešten izlazak iz krize opravdava optimizam da bi se kao kupci mogli pojaviti „Roš“, „Sanofi“, „Merk“ ili firme iz Indije i Kine koje su zainteresovane da proizvode u ovom delu Evrope. Ne bih se iznenadio da se i „Aktavis“ pojavi. Ne delim kupce na domaće i strane, mada bih lično više voleo domaćeg iako ne vidim nijednog koji ima kapacitet da uđe u trku - ocenjuje Ognjenović. Mada je delimičnim odlaganjem prodaje „Galenike“, vlada pobrala aplauze većine ekonomista, oni veruju da zemunsku fabriku lekova možda ne bi trebalo ni prodavati. Naime, pitanje je jednostavno: zašto prodavati nešto što već sada radi dobro? Uz to, decenijsko iskustvo sa privatizacijom u Srbiji je loše, kako zbog činjenice da su se investitori za male pare dokopali atraktivnih lokacija i nekretnina, tako i zbog rasipništva države koja je svaki milion unapred potrošila. Samo je PIO fondu od 2003. do prošle godine isplaćeno iz budžeta 565 milijardi dinara, što je više nego što je ostvareno od privatizacije u tom periodu. Gotovo svi predviđaju - novac koji stigne od „Galenike“ opet će pojesti plate i penzije. Mahmud Bušatlija, ekonomista i stručnjak za investicije, kaže za NIN da bi zapravo bilo najbolje da se postupak privatizacije „Galenike“ stopira. - Dobro je što su odlučili da ne žure, ali ne vidim zašto uopšte prodavati „Galeniku“ koja jedina od svih javnih preduzeća, uz „Telekom“, donosi pare. Drugo je pitanje kako će se država zaštititi od monopola u oblasti farmacije jer će „Galeniku“ kupiti ili „Hemofarm“ ili neko ko će se sa njima lako dogovoriti oko cene medikamenata. Država mora da ima kontrolu nad nekim strategijskim preduzećima. Ne vidim zašto bi je neko prodao sem da kupi glasove za sledeće izbore. Čak i da se za „Galeniku“ dobije pola milijarde evra, što je malo verovatno, Srbija nema nijedan investicioni projekat u koji bi uložila ovaj novac, a onda sačekala da joj se vrati ista suma, mišljenja je Bušatlija. Stručnjaci su jednoglasni u stavu da bi trebalo dobro razmisliti o prodaji najvrednijih kompanija u Srbiji. Ono što je karakteristično samo za nas jeste činjenica da većina ovih firmi, iako monopolističkih, tradicionalno rade sa gubicima koji su prošle godine u svim javnim preduzećima bili 52,9 milijardi dinara, što je četiri puta više od njihove dobiti. Najlošiji je bio EPS sa 200 milijardi dinara kumuliranog gubitka, dok je sa druge strane „Telekom“ bio najrentabilniji. I jedna i druga kompanija bile su na listi za privatizaciju u paketu sa podelom besplatnih akcija, ali će zakon biti promenjen do kraja godine a građani dobiti deonice i bez prodaje ovih firmi. Time se brišu svi rokovi za privatizaciju javnih preduzeća. Ekonomista Boško Živković kaže za NIN da su prognoze o boljoj investicionoj klimi u 2010. godini, optimizam bez pokrića, jer tržište još nije oživelo. Uz to, valja još jednom utvrditi šta uopšte treba prodavati. - Recimo, Elektroprivreda Srbije jednostavno više nije za privatizaciju. Praktično, zbog cene struje, kompanija bi se mogla prodati ispod cene. Čitavu priču treba vratiti na početak i još jednom dobro razraditi strategiju jer dosadašnji model: privatizacija - potrošnja nije bio efikasan. Brzi zaključci nisu u ovom času velika mudrost niti ozbiljna strategija - jasan je Živković. On ističe da klasična definicija da prirodni monopoli bolje rade kada su u privatnim rukama, ne važi bezuslovno, niti je uvek istinita. - U Evropi postoje vrlo efikasne državne elektroenergetske kompanije. Sa ostatkom javnih preduzeća treba postupati krajnje oprezno jer je to jedino vredno što opstaje. Deo su nacionalnog bogatstva koje je bitno za budućnost zemlje – ističe Živković. Ovoga je, čini se, svesna i država. Na pitanje da li će se dogodine potražiti kupac za „zlatnu koku“ među javnim preduzećima, „Telekom Srbija“, Ćirić odgovara da je sada suviše rano pričati o tome. - Što se tiče EPS-a, on neće biti privatizovan ni manjinski ni većinski do kraja mandata ove vlade. Ići će se na zajednička ulaganja sa strateškim partnerima. U „Jatu“ će se ići na restrukturiranje, a što se tiče privatizacije, o tom - potom. Za sada nema odluke ni o prodaji Aerodroma „Nikola Tesla“ - otkriva Ćirić. A kad je reč o nacionalnoj aviokompaniji, ona jednostavno nema tržište. Doduše, nema ni modernu tehnologiju, a procenjuje se da će ove godine poslovati sa gubitkom od 20 do 25 miliona evra. Iz „Jata“ su nedavno vladi poslali plan konsolidacije po kome bi za uspešno poslovanje trebalo da prevezu 1,5 miliona putnika. Za ostvarenje tog cilja dovoljan je kapacitet postojeće flote od 16 aviona, pod uslovom da svi mogu da lete. Procene su da će ove godine „Jat“ prevesti 1,1 milion putnika. - Sve vazduhoplovne kompanije u svetu imaju probleme, a naša je posebno ranjiva jer je bila nacionalna kompanija Jugoslavije koja je cirkulisala na sedam tržišta - kaže Bušatlija. U svakom slučaju, da nije bilo prodaje 51 odsto kapitala NIS-a, godina na izmaku bila bi više nego mršava kada su u pitanju privatizacioni prihodi. Svakako će biti pominjana kao vreme kada se država mimo kapitalističkih načela o „svetinji privatnog vlasništva“ odlučila na podržavljenje firmi kako iz nemogućnosti da naplati dugove, tako iz činjenice da pojedine firme nije mogla udomiti. Miroljub Labus, profesor političke ekonomije na Pravnom fakultetu, kaže za NIN da domaću privredu nije uništila privatizacija, ali da ni podržavljenje nije nešto što će je spasti. - „Telekom“ je firma koja državi puni budžet a ako se ona proda, pare će da se potroše. Ipak, koliko je jedna firma dobra vidi se posle privatizacije, što dokazuje primer NIS-a. Svi smo mislili da je to jedna od najboljih domaćih kompanija, ali se ispostavilo da nije tako – navodi Labus. Da će ova godina biti zapamćena po skromnom prilivu od privatizacije svedoči i činjenica da je od početka godine na aukcijama prodato 58 preduzeća za ukupno 42,5 miliona evra. Tenderske prodaje bile su još skromnije, sa svega pet završenih privatizacija, od čega je najviše dobijeno za Jugoslovensko rečno brodarstvo početkom februara. JRB je prodat za 24,5 miliona evra. Pet najvećih EPS - procenjena vrednost je oko sedam milijardi evra, ali je opredeljenje vlade da ovu kompaniju ne privatizuje do kraja mandata. Ići će se na zajednička ulaganja sa strateškim partnerima. EPS je prvi na listi gubitaša među javnim preduzećima sa 200 milijardi dinara kumuliranog gubitka „Telekom“ - procenjena vrednost je oko dve milijarde evra, a moguće je da bi dogodine mogao biti pokrenut proces privatizacije, mada nema zvaničnih najava. Telekom je najprofitabilnije javno preduzeće a prošle godine dobit je bila 5,6 milijardi dinara (59,2 miliona evra). Telekom je istovremeno u ovom trenutku visoko zadužen sa oko 100 milijardi dinara „Aerodrom Nikola Tesla“ - procenjena vrednost je oko 200 miliona evra, a o privatizaciji ove kompanije takođe nema odluke. Domaći aerodrom je na listi pozitivnih javnih preduzeća sa profitom od 1,34 milijarde dinara prošle godine „Jat“ - procenjena vred­nost je 100 miliona evra ali se po ovoj ceni niko nije javio na tender prošle godine, pa je država odlučila da nacionalnog avioprevoznika ne nudi na prodaju dok ne prođe kriza. Nedavno je napravljen plan konsolidacije a „Jat“ očekuje restrukturiranje. Inače je prošla godina završena sa 28 miliona evra gubitka RTB Bor - Država ga je na prodaju nudila tri puta ali bezuspešno. Procenjena vrednost kapitala je oko 350 miliona dolara. Tačan iznos dugovanja RTB Bor nikada nije zvanično saopšten, ali su procene da je reč o sumi većoj od 500 miliona dolara i to mahom javnim preduzećima. Država će dugove konvertovati u kapital čime će borski rudnik postati državno vlasništvo, a planirano je ulaganje od oko 130 miliona dolara za izgradnju topionice. Ideja je da se podigne vrednost kompanije i da se tek onda nudi na prodaju.