Arhiva

Zašto kasni nabavka vakcine

Sandra Petrušić | 20. septembar 2023 | 01:00
Zašto kasni nabavka vakcine
Kada je u Srbiji u roku od šest dana zvanično obolelo 28 ljudi od virusa H1N1, a broj zaraženih se popeo na 162, premijer Mirko Cvetković je seo za sto sa ministrom zdravlja, prosvete i predstavnicima Posebne radne grupe za suzbijanje pandemije novog gripa i nešto se dogovorio. Šta, nije baš jasno jer su detalji razgovora ostali tajna za javnost, učesnici su odbili da daju izjave, a sve što bi običan čovek (potencijalni pacijent) trebalo da zna je smešteno u saopštenje u kome se kaže da je epidemiološka situacija nepovoljna (nismo znali) i da će Vlada Srbije hitno obezbediti dodatna sredstva za nabavku vakcina, lekova i zaštitne opreme neophodne tokom pandemije novog gripa. Već sama formulacija „dodatna sredstva za nabavku vakcine“ zvuči zastrašujuće jer sugeriše da vakcine još uvek nisu plaćene, a zna se da je lista čekanja duga i da se neke baltičke zemlje, Bugarska i Malta bore da dođu do nje jer su zakasnile, dok je ostatak Evrope već završio sa vakcinacijom ili se ovih dana očekuje da to uradi. Slovenija je još tokom leta donela odluku da odvoji 12 miliona evra i naruči 1,3 miliona doza, što znači da je na vreme „stala u red“ i omogućila svojim građanima da početkom novembra budu vakcinisani. Ovaj podatak je bitan ako imamo u vidu da zdravstveni zvaničnici navode da vakcina H1N1 sporo sazreva i da to stvara zastoj u proizvodnji i nestašicu. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti saopštili su da je trenutno dostupno 22 miliona doza, ali da će u narednom periodu biti dostupno oko 225 miliona doza, što znači da ako do sada nismo naručili i platili, imamo šanse da uz sredstva koja je vlada odobrila možda i dođemo do vakcine pre nego što se sezona gripa završi, a mi prebrojimo ko se izvukao zato što je “redovno prao ruke”. Ipak, besmisleno je analizirati šta je vlada htela da nam kaže tim saopštenjem dok nam zbilja i ne kaže. Do tada ćemo morati da se držimo onoga što je do sada poznato. U Srbiji bi od novog gripa, po procenama Radne grupe za odbranu od pandemije, moglo da oboli oko dva do dva i po miliona ljudi, epidemija će trajati od 8 do 12 nedelja, a kraj se očekuje u martu. Prema rečima epidemiologa i predsednika Radne grupe za praćenje novog gripa Predraga Kona imaćemo nekoliko blažih talasa, a jedan veliki se može očekivati oko Nove godine ili Božića jer “tada dolazi do masovnih okupljanja i daleko je brže širenje virusa”. Još se ne zna ni kada će, ni koliko vakcine protiv novog gripa stići u Srbiju: pominje se da čekamo tri miliona doza, ali dr Branislav Tiodorović iz Radne grupe za odbranu od pandemije smatra da će biti dobro i milion da dobijemo, jer je to dovoljno za vakcinaciju prioritetnih grupa stanovništva (prva grupa su svi koji boluju od nekih hroničnih bolesti, nakon toga oni od kojih zavisi funkcionisanje zajednice - vojska, policija, zaposleni u zdravstvenim službama). Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je izjavio da se vakcina može očekivati krajem ove ili početkom sledeće godine, da je pokrenuta njihova nabavka, ali da je cela procedura veoma komplikovana jer “vakcine imaju registraciju u Evropskoj agenciji za lekove, ali nemaju našu nacionalnu registraciju”. Zašto se toliko kasni i ima li uopšte svrhe davati vakcinu posle Nove godine, kada najveći talas epidemije prođe, objašnjava profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog: „Bogate zemlje su davno naručile (i, naravno, platile farmaceutskoj industriji) onoliko doza vakcine koliko su procenjivale da im je potrebno. Mi smo proletos prijavili Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) da će „Torlak” proizvoditi vakcinu i na ime pomoći za uspostavljanje savremene proizvodne linije dobili smo pomoć od 1,2 miliona dolara. Trebalo je da „Torlak”, kao jedna od 30-ak kompanija u svetu, od SZO dobije „maju” za spravljanje vakcine, ali bi trebalo proveriti šta se sa tim dogodilo, jer ministar najavljuje nabavku iz inostranstva. Pitanje o svrsishodnosti vakcinacije s tolikim zakašnjenjem je umesno, a odgovor je standardan - bolje ikad nego nikad. Ne može se isključiti ni pomeranje krive obolevanja udesno, tj. prolećni talas, a neretko se takva epidemija nastavi i sledeće sezone”. A kada je u pitanju ministrova najava da je procedura komplikovana jer iziskuje nacionalnu registraciju, naš sagovornik smatra da pravog problema nema: “U pitanju je samo administrativna odluka. Ceo svet je vakcinu protiv novog gripa registrovao po tzv. skraćenom postupku, tj. bez detaljne provere neophodne za nove vakcine. Procena je da bi veća šteta nastupila od odlaganja početka vakcinacije zbog pedantnog postupka testiranja, nego što je rizik od nepredviđenih reakcija. Nemamo mi ni uslova, ni vremena da pristupimo nekakvoj posebnoj proveri (a bilo bi ne samo pretenciozno, već i komično da tako nešto pokušamo). Sve što se očekuje je da se grupa ljudi sastane i, dok se kuva kafa, samo formlno aminuje ono što je belodano. Sve drugo su izgovori”, kaže dr Radovanović. Prema poslednjim informacijama prostora za izgovore neće biti – švajcarska farmaceutska kompanija “Novartis” u ponedeljak je predala Agenciji za lekove dokumentaciju na osnovu koje bi njihova vakcina “focetrija” bila registrovana u Srbiji. Čak i kada se ne bi radilo skraćenim postupkom, Agencija bi u roku od 15 dana morala da donese odluku, mada bi bilo poželjno da ubrza – rok za rezervaciju vakcina uskoro ističe i “Novartis” očekuje odgovor. Nema razloga da predugo čeka, radi se o, u ovom trenutku, veoma traženom proizvodu. Da vakcina neće biti dovoljno za sve i to ne samo u zemljama „trećeg sveta“, već i u razvijenim upozorila je u septembru dr Meri Pol Kini, direktorka Inicijative za istraživanje vakcina Svetske zdravstvene organizacije i najavila da će nerazvijenim zemljama biti ponuđena pomoć da je u lokalnim institucijama same proizvode. Iako bi malo ko iz Srbije pristao na karakterizaciju da smo “nerazvijena zemlja”, činjenica je da je sramno ono što je u prethodnom periodu rađeno sa “Torlakom” kao institucijom od nacionalnog značaja koja je iz sankcija izašla sa zastarelom i međunarodno nekonkurentnom tehnologijom. Nezvanično se pričalo da je postojala želja da se sasvim uguši, ali se neko setio da bi to ipak bilo katastrofalno za narodno zdravlje. Dokle je stigao oporavak i kada bismo mogli da očekujemo vakcinu obajašnjava dr Ranko Dakić, direktor “Torlaka”: “Torlak završava svoj pogon u decembru i čim ga završi ide u probnu proizvodnju. Proizvodnja vakcine protiv gripa je identična za svaku vrstu virusa. Za H1N1 će se tokom februara u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji doneti odluku da uđe u sezonsku vakcinu, a u septembru je doneta odluka za južnu hemisferu i tamo se već proizvodi”. Podatak o tome da će tokom sledeće godine u Srbiji moći da se kupi domaća vakcina i da će se u jednoj nalaziti zaštita i od “običnog” i od “novog” gripa, bitan je po već zaplašeno stanovništvo iz dva razloga: vakcine će biti, a određena sličnost između postojeće i nove može da bude preporuka za ono što nam valja činiti. Konkretno, dr Dakić na pitanje da li preporučuje vakcinu protiv sezonskog gripa, odgovara: “Apsolutno. I greh je što će samo 305. 000 ljudi biti vakcinisano. Imate podatak da 98 odsto obolelih u svetu su oni koji se nikada nisu vakcinisali i to jasno govori da li se treba vakcinisati ili ne. Virus H1N1 Kalifornija 7/2009 je kombinacija svinjskog, ptičijeg i humanog virusa u kome je pet segmenata genoma od svinjskog, dva segmenta ptičijeg i jedan humanog. Taj materijal je novi virus sa novim karakteristikama, ali ne potpuno novo strašilo za koje nema ni malo zaštite od postojećeg H1N1 koji je u sezonskoj vakcini. S druge strane nemojmo zbog novog gripa da zaborivamo da i dosadašnji ima komplikacije i da one mogu da budu veće u susretu sa novim”. Uz savet da bi sezonska vakcina mogla da pomogne, dobrodošao je i svaki drugi, jer se Srbija nalazi u situaciji da pokušava da razvlači tok epidemije i to iz dva razloga. Prvi je da ne bi došlo do grupisanja velikog broja obolelih u kratkom intervalu, jer bi to dovelo do zagušenja kapaciteta i mogućeg raspada sistema. Drugi, da bi se dobilo na vremenu dok se populacija ne zaštiti vakcinom. Da bi to funkcionisalo preporučuje se: pojačana lična higijena, provetravanje prostorija, kašljanje u maramicu ili rukav, brisanje prostora sa sredstvima koja sadrže alkohol i izbegavanje grljenja i ljubljenja. Ako se i pored toga osete znaci bolesti, simptomi na koje upozoravaju da su signal za posetu lekaru su: telesna temperatura viša od 38 stepeni, suvi kašalj, bolovi u mišićima i zglobovima, gušenje i disajni problemi. Problem je što ovakva uputstva ne umiruju građane, a to se može videti na mnogobrojnim internet-forumima, na kojima postoje pravi izlivi ogorčenja i straha, ali i malo humora kao dokaz nastupajuće panike. Na jednom se može pročitati sledeći komentar: “I onda preventiva, kao pranje ruku. Pa svako normalan zna kako se virus najčešće prenosi. Vazduhom Tomice, vazduhom. Da su ruke na prvom mestu u svetu bi se nosile rukavice, a ne maske koje štite respiratorne organe”.Na drugom: “Možemo da nosimo majice s natpisom: ’I Kosovo i EU’, to će definitvno zbuniti virus”. Na sajtu RTS se nalazi već ozbiljniji anonimni prilog: mladić potpisan kao kolega teško obolele studentkinje medicine iz Kragujevca, tvrdi da su zajedno bili na praksi i u kontaktu sa do sada jedinom pacijentkinjom obolelom od H1N1 koja je preminula, i da pri tome nisu imali ni maske ni adekvatnu zaštitu. Ipak, kao jedan od najčešćih komentara pominje se taj da su autobusi puni kao u doba sankcija i da ništa od pomenute preventive ne vredi u okolnostima tolike intimnosti. Jedna od nejasnoća je i ta šta će biti sa školama. Iako smo u više navrata slušali da se držimo uputstava Svetske zdravstvene organizacije, u ovom trenutku se njih drži jedino Vojna gimnazija koja je na kratko prekinula nastavu kada su četiri učenika obolela. Veljko Todorović, načelnik Uprave za zdravstvo u Ministarstvu odbrane, izjavio je: „Toga će biti još u narednom periodu naročito u školama, internatima i kasarnama”. Na sajtu Svetske zdravstvene organizacije postoji čitav niz uputstava kao prevencija, a među njima je i preporuka da bi škole trebalo zatvarati u ranoj fazi i na kratko (nedelju dana) jer jedino tada ima smisla. Ako se epidemija proširi takva mera postaje nepotrebna sve do trenutka kada ne oboli toliko učenika da se nastava mora obustaviti. Međutim, u školama u kojima odluku ne donosi vojska, nastava je nastavljena i pored činjenice da je epidemija među učenicima registrovna u Čačku i Kraljevu, a da obolelih učenika ima u Beogradu i Paraćinu. Ideja je bila da se zadržimo na opštim merama prevencije: odlaganju ekskurzija, češćem čišćenju školskog prostora i redovnim isporukama sapuna. Nezadovoljni roditelji u Čačku su samoinicajativno odlučili da u velikom broju decu zadrže kod kuće. U kontekstu takvih okolnosti ministar prosvete Žarko Obradović je u utorak ipak obradovao zabrinute roditelje – doneo je odluku da jesenji školski raspust koji počinje 5. novembra sa četiri produži na šest dana, što je prema mišljenju imunologa, i naših i svetskih, sasvim dovoljan period za inkubaciju. Koliko smo zbilja ugroženi, a koliko spremni za predstojeću epidemiju objašnjava dr Radovanović: “Razumno je procenjivati da, za sada, rizik umiranja od novog (kao i od sezonskog) gripa ne dostiže 1 na 1000. Dakle, to je blaga bolest, a nametnula se kao važan narodnozdravstveni problem snagom velikih brojeva. Sklonost ekstremnim emocijama je naša nacionalna osobina - iz doskorašnjeg skoro posprdnog odnosa prema riziku od gripa sada smo prešli u drugu krajnost, stvarajući paniku. Ni za jedno, ni za drugo nema osnova. Znali smo mesecima šta će se dešavati i bolje smo pripremljeni nego kada se radilo o bilo kojoj epidemiji u prošlosti (mada, istini za volju, kao siromašna zemlja, nismo iskoristili sve prednosti koje pruža savremena medicina). Broj obolelih i umrlih od gripa biće ove sezone veći nego ranijih godina, ali je, po svoj prilici, to daleko od bilo kakvog dramatičnog razvoja situacije. U Ministarstvu zdravlja su odmah prepoznali da novi grip može da im donese samo nevolje, pa se nisu prsili da preuzmu sve na svoje „kadrove”. Velika je sreća što Radnu grupu vodi kompetentan stručnjak Predrag Kon koji, sa ostalim kolegama, odgovorno i bez panike preduzima sve što je moguće u postojećim okolnostima”. A postojeće okolnosti su sledeće: jednom do deset odsto obolelih biće potrebna hospitalizacija, a od toga je tretman u jedinicama intenzivne nege potreban u 10 do 25 odsto slučajeva. To uključuje i prateću opremu, pre svega lekove i respiratore. Prema rečima dr Kona najveći klinički centri u Srbiji koji se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu osposobljeni su za lečenje i teških slučajeva gripa, jer tamo ima dovoljno kadrova i opreme, a u toku je nabavka dodatnih respiratora. Prema preporuci radne grupe, Beograd će dobiti za 40 odsto više respiratora, a ostala tri centra po 20 odsto. Problem u ovom trenutku stvara to što je bolnica “Dragiša Mišović” van funkcije, ali postoji mogućnost da lekari iz te bolnice pomognu u drugim bolnicama koje imaju prostor a nemaju dovoljno osoblja. A što se tiče panike vezane da „Torlak” nema mogućnost da ispita dovoljan broj uzoraka i uradi dijagnozu, direktor dr Ranko Dakić kaže: “Mi smo naše kapacitete i naše mogućnosti definisali u aprilu ove godine i nikada se nije postavljalo pitanje da li hoćemo i da li možemo, tako da ne znam ko je posumnjao u naše mogućnosti. Potrebe je definisala Radna grupa u skladu sa kriterijumom Svetske zdravstvene organizacije i tada je rečeno: kada se pređe broj od 100 zaraženih, da se ne bi bez potrebe rasipali resursi, dijagnostika će se, za područja gde imamo grip, raditi samo kod komplikovanih slučajeva, a tamo gde nije bilo zaraze radi se po zahtevima. Sada smo poručili dodatne količine materijala, dodatne količine dijagnostikuma i nema raloga za paniku. U aprilu i početkom maja sam izdao naredbu za 24-časovno radno vreme laboratorije, ukinuo sam je po završetku Univerzijade kada je nastupilo stišavanje tog prvog laganog talasa, a prošle nedelje sam je ponovo aktivirao. Sve je apsolutno pod kontrolom”. Još samo da vakcine stignu, pa da se nađemo u dilemi koja ovih dana muči Nemce: želimo li da je primimo ili ne. Ipak je bolje da i sami imamo neku ulogu kada je u pitanju naše zdravlje. Od panike u Ukrajini do osporavanja kvaliteta vakcine u Nemačkoj i Britaniji Na početku pandemije epidemiolozi su smatrali da će stopa smrtnosti od novog gripa biti 0,4 odsto. Prema poslednjem izveštaju SZO od 25. oktobra, u svetu je obolela 441.661 osoba, a umrlo ih je 5.712, što bi značilo da je stopa smrtnosti, kada bi brojevi odražavali realnost, iznosila čitavih 1,29 odsto. Međutim, SZO upozorava  da se obolevanje više ne prijavljuje (prestala je ta obaveza za zemlje-članice), tako da je imenilac daleko od stvarnog. Iako su zemlje na različiti način shvatile ozbiljnost gripa i shodno tome pristupile, ne može se reći da su mere koje su primenile dale zadovoljavajući efekat. SAD je problem veoma ozbiljno shvatila, njeni epidemiolozi su “pogodili” da će se novi talas pojaviti početkom septembra, na vreme je naručeno 250 miliona doza vakcine, a ipak je predsednik Obama prošle nedelje bio prinuđen da proglasi vanredno stanje jer se broj umrlih popeo na 1000, a hospitalizovanih na 20.000. Na drugoj strani u Ukrajini su vlasti priznale da su potpuno nemoćne da se bore sa gripom. Kod njih je zabeleženo 185.000 obolelih, do sada je umrlo 48, a prava panika je nastupila posle smrti četiri lekara. Zapanjujući podatak stiže i iz Venecuele gde je zaraženo 1947 osoba, a umrlo čak 95. U Rusiji je zaraženo 2.500 ljudi, umrlo je petoro, ali je već 20 miliona vakcinisano. Mnoge zemlje su do sada obavile vakcinaciju ili je u toku. Od članica EU jedino Španija kasni (najavljeno je za sledeću nedelju) mada će proces možda biti ubrzan posle saznanja da im je do sada zaraženo 13 fudbalera. Iz Švedske nam stiže upozorenje da je 700 ljudi imalo tegobe posle vakcinacije, čime je ponovo otvoreno pitanje koliko je vakcina sigurna. Tim povodom traju pregovori u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, zemljama koje su obezbedile vakcine, ali u kojima građani nisu uvereni da su sigurne i kvalitetne, bar onoliko kvalitetne koliko su vakcine koju su primili državnici i zaštićene kategorije. U Kanadi su se pojavile slične nedoumice, tokom leta na vakcinaciju je pristalo 62 odsto, a sada je taj broj pao ispod 50. Za to vreme u Kini se svi vakcinišu i to vakcinom koju su sami proizveli, a u Japanu su otišli i korak dalje - naučnici su proizveli humanoidnog robota koji savršeno simulira simptome novog gripa, a koji treba da pomogne u osposobljavanju medicinskog osoblja za borbu protiv te bolesti. Zorica Marković, predsednica udruženja Prava pacijenata Mnogo nejasnoća Zorica Marković, predsednica udruženja Prava pacijenata ovih dana je suočena sa pacijentima koji su zabrinuti i kojima nije jasno šta se događa. Kaže da su najuplašeniji oni koji imaju hronična oboljenja, posebno dijabetes, astmu i plućna oboljenja i koji tragaju za merom koja bi im mogla pomoći jer u onome što su čuli ne mogu da se snađu. I ne krivi ih zbog toga, jer kako objašnjava za naš list, ni sama ne može da se snađe: “Nisam videla da postoji obaveza zdravstvenih radnika da u svim ustanovama nose zaštitnu masku, kao jednu efikasnu preventivnu meru. Ako već nismo nabavili vakcine mogli smo da nabavimo maske i damo ih svima koji su u riziku. U svim zemljama čim se pojavi infekcija, makar i u najmanjem obimu, svi je nose, a ne samo oni koji bi po prirodi posla morali. Nisam čula da je ta Radna grupa, sem ako sam nešto propustila, izašla sa jednim integralnim saopštenjem u svim medijima u kome bi se reklo: mere prevencije su obaveza nošenja maski, vakcinacija će početi tada i tada, prioritetno će biti vakcinisani ti i ti u tom i tom vremenskom periodu…U septembru sam bila u Italiji, kada se na svim medijima pojavio predsednik njihove radne grupe i jasno rekao: Vakcinacija počinje 20. oktobra, imamo 24 miliona vakcina, biće vakcinisano pet prioritetnih grupa, vakcina ne sme biti u prodaji i biće uhapšen svako ko bude trgovao njom jer ona mora biti nabavljena iz budžeta…U ostalim zemljama se jasno zna šta su mere i svi su uključeni u to: i državni i privatni sektor. Svuda gde je primarna zaštita, ti lekari će vakcinisati i baviti se prevencijom. Ovde mi o tome ništa nismo čuli i nije mi jasno šta će se desiti sa ljudima koji se leče privatno. Da li će tamo moći da dobiju vakcinu, da li će biti ubeleženo ko je od njih oboleo i da li je dobio sve što je adekvatno za lečenje. Pacijenti su zabrinuti jer kao i ja prate svetske medije, prate hrvatsku štampu i vide da je svuda do u detalj sve regulisano, a ovde je mnogo toga nejasno”.