Gradski ili državni, pitanje je sad

Sajam knjiga u Beogradu je ove godine bio brižljivo i naglašeno marketinški osmišljen. Pedantnije nego ijedne godine dosad. Počev od samog ovogodišnjeg slogana za temu Sajma - More knjiga, pa do crvenih samolepljivih traka za crvene tepihe (na koje je direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković izuzetno ponosan) – sve je, čini se po izveštavanju medija, proteklo idealno. Bez šale, osim povećanog prostora za Sajam knjiga, oku posetilaca i izlagača podjednako nisu mogli da promaknu značajno poboljšani uslovi rada, šire sajamske ulice i više prostora između štandova. Beogradski sajam je, pored novog sistema klimatizacije, konačno omogućio posete i ljudi s posebnim potrebama: na 40 uočljivih mesta po halama su bila uputstva za poziv specijalnim ekipama posebno obučenih ljudi (karatista) koji dolaze i pomažu da se savladaju prepreke (stepenice između nivoa u halama) za ulazak na željeno mesto. Trpković je, negodujući na pisanje NIN-a o nezadovoljstvu izdavača okupljenih u Savezu izdavača Srbije iz Novog Sada raspodelom prostora, insistirao na činjenici da je cena zakupa na Beogradskom sajmu šest puta jeftinija od prosečne cene zakupa bilo gde u Evropi. I da to nema nigde na svetu. Da ne govorimo o štandovima koji su istog časa nekako prodisali, otkako su razdvojeni knjižari od izdavača, odnosno, otkako je izdavačima uskraćena mogućnost da prodaju tuđa izdanja. Ne samo da su „prodisali“, štandovi pojedinih izdavača su bili i bolno prazni naspram ogromnih reklamnih panoa i u poređenju sa ogromnim prostorom koji su dobili kao tzv. veliki izdavači. Poneki su se, istina retki, žalili kako im fali još prostora jer nisu mogli da slože sva svoja izdanja. Oni koji nisu verovali da će se kontrolisati prodaja knjiga na štandovima izdavača – prevarili su se. Trpkovićevi specijalci su obavili posao kako valja i ulovili nekoliko izdavača koji su pokušali da poboljšaju svoju prodaju tuđim izdanjima. Izvukli su se uz usmenu opomenu, jer su na kraju ipak poverovali Trpkoviću da će im, budu li nastavili, zatvoriti štand. Drugo je pitanje, međutim, hoćemo li se jednom dogovoriti da li Beogradski sajam knjiga treba da ima nekakvu kulturnu misiju ili mu je jedina misija prodaja. Željko Ožegović, predsednik odbora Sajma knjiga, tu se najbolje snašao pa je na trećoj, poslednjoj konferenciji za novinare kazao da je Sajam knjiga postao brend Beograda i Srbije. Šta god to brend značilo, sama reč sajam kaže da mu je funkcija marketinško-poslovna, kako je zapazila i dr Milena Dragićević-Šešić, profesorka menadžmenta u kulturi na FDU. Profesorka Dragićević-Šešić, član Radne grupe Ministarstva kulture (sad udahnite vazduh) za analizu, profesionalni razvoj i permanentnu edukaciju u izdavaštvu, reče za NIN da ako hoćemo kulturnu misiju, onda treba da napravimo simpozijum knjige, ili festival knjige: „Sajam ima svoju marketinšku funkciju, mada je koncipiran i kulturološki i marketinški. Štandovi su pre svega namenjeni prodaji, širokoj publici, mnogo manje ima i onih segmenata koji su vezani za profesionalnu publiku, što je karakteristika Frankfurtskog sajma. Sajam knjiga u Beogradu je velika fešta koja olakšava prodaju knjiga i nadomešćuje nedostatak mreže knjižara u Srbiji, dok se knjižare zatvaraju ili se pretvaraju u svojevrsne poslovne prostore.“ Ova Radna grupa Ministarstva je nedavno (baš u vreme Sajma knjiga) ocenila da knjige koje imaju umetničku, naučnu i kulturnu vrednost nisu dostupne najvećem broju građana i da zato kulturna misija izdavaštva izostaje. S tim su se posebno saglasili izdavači okupljeni u Savezu izdavača Srbije koji su već drugog dana Sajma održali sastanak o problemima u srpskom izdavaštvu. Na sastanak su došli i ministar Nebojša Bradić i njegov savetnik Zoran Hamović, vlasnik izdavačke kuće „Klio“. Izdavači su ponovo postavili pitanje organizatoru Sajma knjiga o kriterijumu po kojem su razmešteni izdavači a kritikovali su i svojevrsnu „beogradizaciju Sajma“ zato što su sva novostvorena mesta u Areni ustupljena izdavačima iz Beograda. U dvosatnom razgovoru, bilo je reči o statusu knjige i izdavaštva u Srbiji, propasti knjižarske mreže, prodaji knjiga bez fiskalnih računa... Izdavači su predložili ministru Bradiću da se ubuduće Ministarstvo kulture uključi u organizaciju Sajma knjiga, jer ako je Sajam međunarodni događaj, kao takav ne bi trebalo da ostane bez podrške i pokroviteljstva države. Ministar Bradić je u prigodnom obraćanju izdavačima kazao da se takav predlog sigurno mora razmotriti i još jednom ponovio značaj 2010. koja je proglašena Godinom knjige i jezika, kao i Radne grupe koja će ubuduće voditi računa o kulturnoj misiji izdavaštva u Srbiji. Dobio je i aplauz. U Ministarstvu kulture NIN-u je rečeno da međunarodni događaj mora da bude u rukama države a ne grada, ukoliko želimo, razume se, da Sajam knjiga u Beogradu međunarodni zaista i postane, poput Sajma u Frankfurtu. Ipak, nisu želeli još uvek zvanično da govore o tome, i kvare dobro raspoloženje povodom uspeha ovogodišnjeg Sajma knjiga. Milena Dragićević-Šešić reče da Sajam knjiga valja vratiti izdavačkoj poslovnoj zajednici. Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, veruje, međutim, da je predlog da Ministarstvo kulture bude pokrovitelj Beogradskog sajma knjiga ravno nacionalizaciji od 1945. do 1948, podsećajući da je Skupština grada Beograda u jednom trenutku sebe prepoznala kao osnivača tog projekta, onog momenta kada je propalo Udruženje izdavača Jugoslavije: „To bi bio prvi slučaj nacionalizacije jednog događaja za koji sam ja čuo. Naravno da Ministarstvo kulture učestvuje u realizaciji ovog projekta, u nivou u kom su spremni da učestvuju. Ni jednim jedinim dinarom ne učestvuju u ovom projektu finansijski. Mi odlično sarađujemo s Ministarstvom kulture. Pare ne tražimo, oni nam pare ne daju. Da li bi trebalo da daju, nisam ministar kulture i nije moje da odgovorim. Bio je Sajam, a na Sajmu... Prodato je oko 127.000 ulaznica, izdato 4.000 pozivnica, 4.300 godišnjih karata, 48.000 grupnih ulaznica, Sajam knjiga su posetila 2.282 bibliotekara, a događanja na Sajmu pratilo 840 domaćih novinara, snimatelja, fotoreportera... Ukupni broj posetilaca - više od 140.000.