Zarezoja 7512. godine

Meni je moja Crna ono što je Vuku Bojoviću mečka Božana. Svanulo Sretenje, a ona se skoturila na jastučetu pored radijatora, i, ne mrda. Ne traži da izađe na terasu. Znači, popričekaćemo malo duže dok nam dođe proleće.

Nego, ljudi, bre, šta je ovo!? U isti dan da padnu prolećne Zadušnice i Sveti Trifun Zarezoja, a tu je i ovaj Sveti Valentin koga gradski Srbi počinju da slave. I, sad, šta? Pre podne na groblje, pa sa groblja, ajd, na slavski ručak vinogradarski, a uveče zaljubljuj se u svetog Valentina ili u Dačića. Vuk Drašković nije glasao; on kao da je više za Vučelu, više voli dinarske tipove. Eto, takvi lepotani će da nam prave novo načertanije za neko buduće Sretenje koje će, možda, da padne, u isti dan, kad i neko Vavedenje!

Sudnji dan je i bliže nego što mislite! Ali, to ste hteli, braćo pravoslavna! Primili ste pravoslavni kalendar, kao što govedo primi jaram. I sad teglite, stenjite, za bolje niste!

Crna stoji ispred ogledala, gleda se. Ili, možda, gleda šta će biti sa Srbima. Da li će im uskoro biti, u jedan dan, i novo natovsko pokrštenje i opelo?

Godinama već arheolog Dragan Jacanović, direktor požarevačkog Narodnog muzeja, dokazuje da smo imali stari srpski kalendar, najstariji na svetu. Po tom kalendaru, danas, smo u 7512. godini!? I šta fali? Lepa starost. Lep, star narod. I, po Jacanoviću, ispadoše Srbi mnogo star narod.

Dobro, vi ne verujete u te trice i kučine. To vam je, u najboljem slučaju, “novovekovni neoromantizam”. A da li, recimo, verujete Đurađu Brankoviću? Onom što je sazidao Smederevsku tvrđavu i, lepo napisao, da je to oposlio, ej tamo, 6938. godine! Pa onda dalje: na srednjovekovnim spomenicima, recimo, piše da despot Stefan pogibe 6935. godine, a knez Lazar pogibe na Kosovu, 6893. godine! I pitaj se malo, Srbine, jado moja, zašto je knez Lazar slavio starozavetnog proroka Amosa, a ne nekog novozavetnog sveca? Nije li i Lazar, kao i sva srpska srednjovekovna gospoda, znao da je naša srpska istorija zapisana još u STAROM ZAVETU? Nisu li svi ti starozavetni proroci i sveci, u stvari, nama oteti slavni preci!?

Hoćete dalje da vam ređam? Ajde da vam učinim. Kralj Milutin podiže crkvu Joakima i Ane u Studenici 6822. godine, a crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu 6821. godine OD STVARANJA SVETA!? Tako piše, Srbine; od stvaranja sveta! I, opasulji se! Ne bulji više kao omađijan u pravoslavni crkveni kalendar!.

Reći ćete: pa dobro, taj kalendar je srpsko plemstvo preuzelo od Vizantinaca, a oni su od Jevreja... E, pa, neće biti! I Jacanović zna da smo, bar, OSAM GODINA pre Vizantije imali svoj SRPSKI KALENDAR. I još nešto, goljo, da utuviš; jevrejski kalendar kraći je od starosrpskog za HILJADU GODINA!!? Mesopotamski kalendar je još kraći: beleži, tek, 3200 godina unazad. Egipatski kalendar, takođe, star je samo 3000 godina. Rimljani, pak, računaju vreme tek od osnivanja Rima, a to je, moj brale, bilo koliko juče. Grci računaju vreme od početka Olimpijskih igara, a to je bilo - prekjuče. I, sada, shvataš li, moj srpski rode, koliko smo se uplehali što smo počeli da računamo vreme od Isusa?! Shvatate li koliko smo se upropastili što smo, sa hrišćanstvom, primili pravoslavni kalendar? Skratili smo sebi istoriju za PET I PO HILJADA GODINA!!!? Odsekli smo sebi i ruke i noge. Samo još neko da nam odseče i glavu.

Lupetam?! Dobro, lupetam. Ali, da li, možda, lupeta i akademik Dragoslav Srejović? On kaže: “Lepenski Vir je, u stvari, velika nekropola kulture i naroda. NJenim ispitivanjem upoznaje se istorija Đerdapa DUGA 7000 GODINA (!!!) i utvrđuje nova dimenzija opšte istorije umetnosti i otkriva se posebno poglavlje evropske praistorije.”

Crna mi skače u krilo. I nju je zaintrigiralo što i Srejović smatra da je “istorija Đerdapa duga 7000 godina”. Baš kao i Jacanovićev stari srpski kalendar. To se, pak, poklapa sa najnovijim naučnim istraživanjima koja i Veliki Potop, onaj Nojev, datiraju pre 7500 godina!? I, šta ćemo sada, brale moj! Odakle se selila kultura? Iz Mesopotamije i Egipta na Dunav? Da nije, možda obratno, gluperdo!? Ako mesopotamski i egipatski kalendar beleže, tek, tri milenijuma kulture, a srpski, podunavski, sedam i po milenijuma, šta je tu, gospodo akademici, starije; Podunavlje ili Mesopotamija i Egipat? S tim u vezi važna je i Srejovićeva napomena da “Lepenski Vir pokazuje da Evropa nije morala da primi sa Bliskog istoka ni stanovništvo, ni kulturu, kako bi mogla da prevaziđe prošlost i nađe snage za stvaralačku budućnost. Kultura Lepenskog Vira je dokaz da je ovaj podvig učinjen u Evropi SAMOSTALNO”(!!)

Crna mi se iz krila propinje ka ekranu kompjutera. Proverava me da li sam tačno citirao Srejovića. Ali, navikao sam da me proveravaju: i Crna i Olja i Bog.

Ostalo je samo da vam kažem kako se Noje nasukao na Karpate, a ne na Ararat! Šta, opet, vam blesavo? A nije li blesavo da je Crno more nastalo prodorom Sredozemnog mora kroz Bosfor i Dardanele za šta su dva uvažena američka idiota dobila Nobelovu nagradu? Nije li prirodnije i logičnije da je Crno more, to jest, Veliki potop, od pre 7500 godina, nastao oticanjem Panonskog mora kroz Đerdap?! Noje je, nasukan na Karpate, pre sedam i po milenijuma počeo da računa vreme koje ti, danas, uludo trošiš, moj Srbine zatucani! Noje je otac STAROM SRPSKOM KALENDARU!? Zapamti to, već jednom, govedo jedno! I kako je Panonsko more oticalo kroz Đerdap, tako je Noje sa svojim narodom počeo polako da silazi niz Karpate i naseljava - PODUNAVLJE!? Prema tome, došao si sa Karpata, moj gedžo, ali pre sedam milenijuma, a ne u šestom veku nove ere kako te palamude Evropejci, strani i domaći.

A ime Nojevo ne znači li NOVI ČOVEK? I malo li je i danas po Srbiji NOVAKA, NOVICA, pa zatim NOVAKOVIĆA, NOVČIĆA, NOVIČIĆA? Nego, malo je ko od tih Nojevih potomaka čuo za stari srpski kalendar. A nose ga u sebi. Nose ga sedam i po milenijuma.

Moju Crnu moje teorije, u principu, ne interesuju. Skoči mi iz krila i ode da pije mleko. Dehidrirala, bre, od parnog grejanja. Ali, ona zna da je večna, ona zna da je bog. Sedam milenijuma, gore - dole, njoj ništa ne znači.

A onda usnim čudan san. Na Nojevoj sam barci sa Crnom, nasukani smo na Karpate. Panonsko more polako otiče niz Đerdap, a Srbi od dunavskog blata počinju da prave - istoriju. Istoriju Evrope, istoriju sveta.

I, sad možete li da zamislite kako mi je bilo kada sam slušao Maršićanina u Orašcu. Dvesta godina srpske državnosti. O, Gospode što ne uzmeš Srbima i tih dvesta godina! Neka nestanu sa lica zemlje kad se ne sećaju da su od Noja.