Dik Marti – povod za istinu ili za nove manipulacije

Kako vreme odmiče raspoloženje, izazvano Izveštajem Dika Martija i Rezolucijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dobijaju izvesniji sadržaj i smisao . S obzirom na „mesto i vreme“ konkretne epizode iz srpsko-albanskog konflikta, komentare i analize treba očekivati više u domaćoj nego u stranoj javnosti. Tim pre što se „strani faktor“, duboko uvučen u krvavo rasplitanje „kosovskog čvora“, još nije precizno odredio prema suštini problema – iz Vašingtona i iz Brisela stigli su samo načelni stavovi o „potrebi objektivnog utvrđivanja istine o navodima u Martijevom izveštaju“. Srpskom narodu nisu potrebni ni revanšistička egzaltacija niti ordonantska „samokritika“ kojima će se, ponovo, na raboš nepočinstava isturiti „srpska strana“ koja je „omalovažavala, razvlašćivala, ugnjetavala i terorisala nedužni albanski živalj“ tokom poslednjih „sto i više godina“. Najmanje su potrebne šovinističke predstave s barjacima i trubama koje će nas, ponovo, uvesti u dijabolično kolo zloupotrebe stereotipa, lažiranja stvarnosti i liferovanja izmišljenih optužbi koje mogu zaustaviti svaki iole vredan proces argumentovanog dolaženja do istine kao merituma i temeljca uspostavljanju dobrih i trajnih odnosa u Srbiji, u regionu i Evropi. Na opštu žalost, „probudile“ su se naše „Nataše i Sonje“, što u suknjama, što u pantalonama, da odmah izraze sumnje u verodostojnost Martijevih navoda i u „časnost“ namera evropskih parlamentaraca. NJihovo „humanističko“ čulo, izoštreno do krajnjih granica osetljivosti, odmah je ispostavilo tuce optužbi čak i na račun legalnih državnih organa Srbije za „neadekvatnu osudu optuženih (Srba) za zločine“ (nad Albancima i pripadnicima drugih nacionalnosti), za „manipulisanje sudbinama“ Srba nestalih na Kosovu i Metohiji, Za „nametanje stava da je na Kosovu zločinačko društvo“, za svojevrstan „rasizam“ prema Albancima i niz sličnih kvalifikacija koje treba da delegitimišu svaku aktivnost naših političkih i državnih organa u nastojanju da se enigma „žuta kuća“ konačno razreši. Ova plesniva i deficijantna svest, sa već poznatim arsenalom antisrpskog „naoružanja“, nastoji da devalvira značaj zločina u slučaju „vađenja i prodaje“ ljudskih organa, da stavove evropskih parlamentaraca proglasi za hajku na „legitimne organe Kosova“, da Srbiju optuži za „inscenaciju lažnih događaja“ a u odbranu uzme sve ono što su OVK i drugi organi samozvane secesionističke vlasti učinili na Kosovu i Metohiji, jednom rečju da manipulišu svim aspektima otvorenog slučaja u korist „albanske strane“. Ne znamo da li će „strani faktor“ imati potrebe za ovakvom servilnošću domaćih „istinoljubaca“, budući da ovakav „osvešćeni“ servis nije više plodotvoran, štaviše, može biti samo još jedan izlišan teg na kantaru utvrđivanja istine. Vreme je za ozbiljno „otrežnjenje“ svih zainteresovanih strana, bar tako nagoveštavaju poslednje poruke iz prestonica najvažnijih svetskih moćnika (mada još ima strahovanja od mogućnosti grotesknog završetka kao što je bio slučaj sa Međunarodnim sudom pravde i donošenjem „dogovorene“ rezolucije Saveta bezbednosti OUN). A to je ohrabrujući korak da se, nakon toliko godina mraka, istina i pravda pojave u punoj svetlosti.