Porazna privatizacija

Stručni ljudi kažu da nijedna privatizacija nije urađena 100 odsto pošteno ni u jednoj državi na svetu, koja je prošla kroz istu. Znači, u startu se računa sa odgovarajućim procentom nepoštenih privatizacija. Kada se sa ove vremenske distance sagleda dosadašnja privatizacija u zemlji Serbiji, rezultati su više nego očigledni. Što će reći - porazni! Ispada da je na ovim prostorima u skladu sa slavnom epskom tradicijom, izvršena uskočko-hajdučka privatizacija. Da vidimo kako građani Srbije podnose istu: od sve učestalijih štrajkova, štrajkova glađu do ivice iznemoglosti (čitaj: smrti), da bi isti kulminirali sečenjem prstiju, ležanjem po železničkim šinama, čak stavljanjem glave na iste, blokadom saobraćaja i pojedinih lokalnih skupština opština, upornim odlascima za Beograd, pred Vladu Srbije i tome slično. Radnici su u bezizlaznoj situaciji, s obzirom na izvršenu tranziciju na srpski način, koja je u biti lopovska, da ne kažem „burazerska“, tako da smo na jednoj strani dobili šačicu bogatih tajkuna, koji su, razume se, povlašćeni i nedodirljivi u svemu, nasuprot osiromašenih radnika na ulicama i uništenog srednjeg sloja građana. U situaciji, okruženju i društvenom miljeu, bremenitom mnogim antagonizmima i sve češće ispoljenim nasiljem, kao načinom za razrešavanje istih, novac, profit i želja za moći, izbijaju u prvi plan, u društvu gde nemamo izgrađen sistem vrednosti, gde ne funkcionišu institucije sistema na pravi i valjan način, gde ne funkcioniše pravna država, gde jednostavno i prosto rečeno nema vladavine zakona. Nova demokratska vlast u Srbiji, u startu nije imala časne namere, kada je u pitanju privatizacija. Vlast nije nikako smela da dozvoli da narod nalazi socijalno utočište u prethodnom komunističkom režimu, hvaleći isti, uprkos nedostatku sloboda i mnogih drugih evidentnih manjkavosti, za razliku od demokratije i slobode u kapitalizmu, ali, sa ogromnom nezaposlenošću, nesigurnošću, bez socijalne sigurnosti i pravičnosti u društvu!