Prvi među golaćima

Komunisti sa tim nisu imali problema. Masovno članstvo te partije, ma kako se u svojim pojedinim fazama zvala, nije imalo izbora. Em je bila jedina, em potpomognuta tihom prisilom elastičnije ili čvršće formulisanog zahteva za političkom podobnošću kao uslovom ne samo za briljantnu društvenu promociju nego ponekad i elementarnu egzistenciju. Strani mediji su spekulisali sa ukupnim brojem od dva i po miliona članova, a srpski socijalisti sada tvrde da je samo u Srbiji partija imala 700 000 članova.

Mada se to formalno može osporavati, partija je i finansijski čvrsto srasla i sa državnim institucijama i sa privredom. Članarina je zaposlenim članovima, na primer, naplaćivana u računovodstvima firme, automatskim odbijanjem od plate. Da li je partijski sekretar plaćao proviziju za tu računovodstvenu uslugu? Kako bilo da bilo, komunisti su bar dobrim delom mogli da se izdržavaju od partijske članarine. A uz državnu podršku, da na bazi nje stiču i imovinu. Ima li mesta u Srbiji u kome se zgrada komiteta nije nalazila na dobro odabranom mestu.

Kad je početkom 1993. godine, ponovo kandidat za predsednika - gazda Jezda, praćen svitom novinara, zbrisao do Budimpešte i otud javio kako ga je jedan funkcioner Socijalističke partije, naslednice pomenutih komunista, u predizborne svrhe reketirao “donacijom” od nekih 250 hiljadlj maraka, ta je tvrdnja najpre oštro demantovana, a zatim, modifikovana u dobrovoljno sponzorstvo, priznata. Ocenivši da su političke prilike baš dušu dale za to, gazda Jezda se u Srbiju vratio da i ovu stvar raščisti do kraja, baš kad se isti funkcioner, sad kao kadar Demokratske opozicije Srbije (DOS), popeo na još višu državnu funkciju. Gazda je pravo sa aerodroma spakovan u zatvor.

Iz budžeta 30 miliona mesečno Po Zakonu o finansiranju političkih stranaka, koji je na snagu stupio 1. januara ove godine, povećane su, u interesu demokratije, budžetske stavke namenjene finansiranju političkih stranaka. Parlamentarnim strankama mesečno iz budžeta pripada 30,190 miliona dinara. Od ove sume 30 odsto parlamentarne stranke dele na jednake delove, a preostalih 70 odsto prema trenutnom broju poslanika koje imaju. Tako SRS-u pripada 32,8 odsto ove sume, DSS-u 19,6 odsto, G17 plus ima 12,4 odsto, DS 9,6 odsto, SPS-u 8,8 odsto, SPO-u 5,2 odsto, NS 3,6 odsto, DC 2,0 odsto, GSS-u 2,0 odsto, NDS-u 1,2 odsto, SDP-u 1,2 odsto, Srpskoj liberalnoj stranci 0,9 odsto, Bošnjačko-demokratskoj stranci Sandžaka 0,4 odsto, Socijalliberalnoj partiji Sandžaka 0,4 odsto i SDU-u 0,4 odsto.

Vladi DOS-a, koja je karijeru završila kao vlada Demokratske stranke, glave je došla i zarazna sumnja da je ova stranka preusko bila povezana sa krupnim kapitalom, pre svega preko svog dooktobarskog direktora, vlasnika firme MK Komerc Miodraga Kostića i da je svoju finansijsku korist menjala za tržišne privilegije zakonima obezbeđene svojim finansijerima. Kad je vrag već bio odneo šalu, a Boris Tadić se “zakleo u pčele i med da će na livadi da zavede red”, javnosti je iz njegovog okruženja više puta ponavljano da je posao nadležnih organa da utvrde da li su se nedopuštenom vezom sa krupnim kapitalom okoristili neki pojedinci, ali da sama stranka sa tim nema nikakve veze. Svako ko zaviri u izveštaj o imovini demokrata u zakonskom roku (26.januar) podnet parlamentarnom Odboru za finansije, uveriće se da ove tvrdnje mora da su bile tačne. Od nepokretne imovine, Demokratska stranka, koju je toliko bio glas o vezi sa KRUPNIM kapitalom, nema NIŠTA, ni sporno ni nesporno. Kao što ništa nesporno nemaju ni, od svog postanja tako čvrsto za državu vezani, socijalisti. Koji, međutim, priznaju da su potencijalno vrlo bogati, ali tek kad to dokažu na sudu. Da je dokazni postupak spor i psihodeličan pokazala je i prošlogodišnja razmena “nežnih dodira” između jednog poslanika DOS-a i jednog poslanika SPS-a. Navodno zbog kirije koju televizija tog DOS-ovca ne plaća za prostor koji koristi, a koji, u stvari, pripada socijalistima. Koji se, navodno, na sličan način duže troškovima za mnoge takve, uzurpirane prostore.

Poslanici prošlog saziva zabavljali su nas povremeno dilemom da li je za prošle vlasti jedna polumrtva firma imala pravog motiva da sponzoriše stranku člana svog upravnog odbora, koji se branio i tvrdnjom da se sam odrekao naknade za rad u tom odboru. A kad smo već bili kod motiva, ta je stranka pitala kakve je prirode bolest jedne druge stranke kad se leči sponzorstvom jedne farmaceutske kuće. Ovo je sponzorstvo navodni primalac demantovao. Ni jedna ni druga priča nisu dobile završni epilog.

Čak i ako se zanemari činjenica da u zemlji ima previše političkih stranaka(282) i da je ovo prvi put da su one u obavezi da izveštaje o imovini podnesu nekom nadležnom državnom organu, pa da su tu obavezu olako shvatile, u parlamentarnom Odboru za finansije upozoravaju da će izveštaji o imovini stranaka morati na “debelu reviziju” za šta će, logično je, biti angažovan ovlašćeni revizor, a u nekom pristojnom roku osnovana i državna institucija koja bi se sličnim državnim poslovima stručno bavila. “Ukoliko zakon u međuvremenu ne bude izmenjen inicijativom neke stranke ili možda čak i Odbora za finansije.” Za šta se zalažu za vladinu parlamentarnu većinu toliko bitni socijalisti nezadovoljni zakonskim tretmanom prihoda od nepokretne imovine koju će tek “sukcesivno za sudskim odlukama” prijavljivati. Dosad nisu baš ništa.

Političke stranke imaju još jednu šansu da svoje izveštaje o imovini dopune izveštajima o novčanim donacijama većim od 6 000 dinara kad budu Odboru za finansije podnosile svoje završne račune koji, opet po zakonu, moraju imati i potpis ovlašćenog revizora.

Od parlamentarnih stranaka zakonskom pozivu nije se odazvala jedino stranka ministra za kapitalne investicije Nova Srbija, dok su detaljne izveštaje o imovini, čak do preteranog detaljisanja, podneli Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove. Ispalo je da nespornu nepokretnu imovinu ima samo stranka Vuka Draškovića, a prijavljenu spornu samo Srpska radikalna stranka. Jedina stranka koja u posedu ima prijavljene hartije od vrednosti (vredne samo 9 400 dinara) jeste, prema raspoloživom izveštaju Odbora, istovremeno i najbogatija među strankama - Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice.

Vojine demokrate su izračunale da ukupno, posle po zakonu obračunate amortizacije i ostalih odbitaka, poseduju imovinu (oprema, novčana sredstva i hartije od vrednosti), vrednu 22 099 233 dinara. Među parlamentarnim strankama za njima sledi Demokratska stranka sa imovinom vrednom 16 403 012 dinara, pa SPO sa imovinom vrednom 11 009 171 dinar.

Srpski pokret obnove poseduje interesantnu imovinu koja uključije i stranačke novine (“Srpska reč”) čija je sadašnja vrednost, prema stranačkoj računici, 121 141 dinar. List je nabavljen decembra 1996. godine. Draškovićeva stranka poseduje i Spomen-dom na Ravnoj gori sa jednim hektarom, 69 ari i 50 kvadrata zemljišta, koje joj je poklonjeno, i zgradu od 924 kvadrata izgrađenu prilozima. Zemljište i zgrada vrede 8 570 255 dinara. SPO ima i dvoja kola: “ladu” i “ladu nivu” čija je likvidaciona vrednost 1 986 800 dinara. Iz svih zakonom dopuštenih izvora (javni, privatni, fizička i pravna lica), SPO je stekao novčana sredstva od 3 122 281 dinar, ali mu je “potražni promet” 3 016 606 dinara, pa poseduje neto novčana sredstva od samo 105 675 dinara.

Socijalisti u upravnim odborima Socijalistička partija Srbije ima svoje predstavnike u upravnim odborima javnih preduzeća, potvrdio je NIN-u generalni sekretar te partije Zoran Anđelković. Srpska radikalna stranka na isto pitanje odgovorila je odrečno. Predstavnik SPS-a u Upravnom odboru Elektroprivrede Srbije je Obren Ćetković, u Upravnom odboru NIS-a Nikola Martinović, u UO Železničko-transportnog preduzeća “Beograd” Slobodan Radosavljević, u UO JAT ervejza Aleksandar Antić, u UO “Srbijavoda” Miomir Ilić i u UO “Službenog glasnika” Veljko Negovanović.

Posle SPO, po vrednosti imovine ide G17 plus sa samo 9 070 081 dinar uglavnom u opremi stečenoj kupovinom finansiranom iz privatnih izvora. Stranka poseduje i novčana sredstva od samo 391 581 dinar. S obzirom na javna sumnjičenja da stranka ima dobre finansijske veze u inostranstvu, što je njena direktorka svojevremeno demantovala tvrdnjom da G17 plus nije dobila nijednu stranu donaciju otkako je postala stranka, a pre toga samo jednu, i ovi će podaci izazvati osmejak poslovično skeptičnog dela javnosti.

Ako joj sud ne da za pravo u sporu oko poslovno-administrativne zgrade u Valjevu, Srpska radikalna stranka će sa svim detaljno popisanim sudoperama, dvodelnim i drugim, kuhinjskim radnim delovima, anatomskim stolicama, fiksnim stolicama (130 komada), tepisima, žardinjerama, stonim lampama, korpama za otpatke (66 komada), čivilucima, stajaćim pepeljarama i jednim merdevinama biti sa 2 471 979 dinara vrednom imovinom siromašnija od SDP Slobodana Orlića koji poseduje opremu vrednu 4 849 102 dinara i samo 18 086 dinara na žiro i tekućim računima.

Radikali su naknadno obavestili nadležni skupštinski Odbor da su u Valjevu imali poslovno-administrativnu zgradu (zemljište 800 kvadrata i objekat korisne površine 650 kvadrata) koju je septembra 1998. godine zemljotres onesposobio za dalje korišćenje. Direkcija za investicionu izgradnju i Skupština opštine Valjevo svojevremeno su odlučili da se radikalima podigne novi objekat predračunske vrednosti 5 460 hiljadlj dinara (urađeni samo grubi radovi vredni 1 537 000 dinara), ali je SO Valjevo naknadno poništila rešenje kojim se prenosi pravo raspolaganja tom zgradom na SRS. Sad se, oko toga, vodi spor.

Razočarani ste. Ne budite. Oni su samo prvi među nama. Ako vi državi, za svaki slučaj, ne prijavljujete svu svoju imovinu - onda i oni. Ako vas komšije nepravedno optužuju da imate više nego što ste zaradili - onda i vi njih.