Biciklo

Davno nije bilo tako uzavrele atmosfere kao prošlog petka ispred JDP pred premijeru najnovijeg komada Biljane Srbljanović „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“. Ovog puta je autorka izabrala za svoj naslov neobičnu reč bicikl, i to iskvarenu jezikom jednog svog maloumnog lika. Ta reč biciklo je u istom tom naslovu dovedena u neposrednu vezu sa pojmom smrti, kojim se istočnjačka i evropska filozofija bave od svojih prapočetaka. To što nišči duhom navodi biciklo kao predmet svojih želja, naravno, nije slučajno. Takav naslov ne bi mogao pasti na pamet, recimo, nekom savremenom Holanđaninu, jer u Amsterdamu postoje bicikli, koje svako, kome ustreba, može da upotrebi, a onda ostavi sledećem na raspolaganje. Ti bicikli (smešne li množine!) neka su vrsta javnog gradskog saobraćaja. Prema tome nikom ne pada na um da ih kradu, kad ih imaju - bez krađe. Bicikl ima dugu istoriju. Iako je homo sapijens pronašao točak još u preistoriji, bilo je potrebno da čovečanstvo duboko zađe u novo doba da se neko seti da stavi točak za točkom. I da se to kreće. Posle toga upleteno je još niz imena pronalazača, dok se nije došlo do savremenog bicikla. Bicikl je već bio 1948. godine u naslovu slavnog filma Vitorija de Sike Kradljivci bicikla iz vremena italijanskog neorealizma, kad je, kao danas kod nas, paralelno sa prvim tajkunima, bilo mnogo italijanske sirotinje. Francuz De Sivrak je napravio preteču bicikla još 1690. godine i nazvao ga selerifer (celer, latinski brz), koji je mogao da uzjaše, ali da ga pokreće isključivo odbacivanjem nogu. Preteča bicikla kojim se moglo voziti bila je izmišljotina Karla fon Dresa 1817. koja je nazvana po pronalazaču dresina. Izvesni g. Brinel je odneo na popravku svoju dresinu kod Pjera Mišoa, kojom prilikom je njegov sin Ernest smislio pedale da bi se točkovi kretali brže nego što se hoda. Tu izmišljotinu, sa onim poznatim velikim prednjim točkom, domišljati mladi Pjer je komercijalizovao, i nazvao velosipedom (francuski „brzi točak“) . DŽ. K. Sterli je 1885. godine usavršio bicikl dodavanjem lanca, a DŽon Danlop 1888. napumpanom gumom (i danas postoje danlop-gume). Time je Biljanin biciklo (grčki „dva kruga“) dobio i ime i svoj konačan oblik.