Dear Chelsea, neizdrživo je!

Najpre su nas malo zakačili Rusi. Onda su nas dočekali Amerikanci. Rusi na forhend, Amerikanci na bekhend. Za Ruse spadamo u grupu pomalo čudnih zemalja, a za Amerikance smo u grupi još čudnijih. Naši američki prijatelji nas tako vide kao ruske boljševike, a našim ruskim prijateljima nekako baš ličimo na američke ljude na Balkanu. Američka tok-šou domaćica Čelzi Hendler je pri tome svakako neobaveštena, jer da je malo upućenija u naša četiri stuba spoljne politike bilo bi tu još prostora za šalu i komiku. Ministar Šutanovac se odmah sakrio iza Đokovića. Ratni zločini, korupcija epskih razmera, ko je skrivao Mladića, najsporiji internet i još sporiji vozovi, partokratska država, lihvarske takse za popravku vodokotlića i keramičkih pločica, blago sporna privatizacija, ukusno uređeni šalteri za brzo i efikasno vađenje pasoša, impresivan spomenik velikom borcu za demokratiju Gajdaru Alijevu, ili fantastičan dil sa Cecom, mnogo koristan za građane... nema, znači, tog zločina, ili te političke gluposti, ili građanskog poniženja, koje Novak Đoković neće počistiti svojim reketom. Dear Chelsea, ovo je neizdrživo! Nije svakako sporno da u današnjem svetu političke korektnosti nije baš preporučljivo kritikovati čitave nacije i narode. Biraju se reči čak i kada se govori o ozloglašenim režimima, ili istim takvim državama. Srbija u tom pogledu za mnoge predstavlja izuzetak od pravila, ali sluđenoj javnosti bi trebalo objasniti da prava slika Srbije i sukoba 90-ih nije ono što se prikazivalo na RTS-u. Svejedno, sva ta pravila važe uglavnom za političare, za umetnike i komičare već daleko manje. Kako se inače kaže, ukoliko nešto morate dodatno da objašnjavate, to već ubija komični efekat satire i sarkazma. Ima li uopšte razloga za dodatne prevode? Da je ovde bilo teških ratnih zločina - bilo je. Da su mnogi od tih zločinaca Srbi - nažalost jesu. Da li nam je najveći životni problem jedan loš muzički koncert - sigurno nije. Da li nam je dozvoljeno da idemo na koncerte i koristimo Facebook - to je već humor. Da li su svi koji se zovu Dragan uvređeni, jer nekome to ime zvuči boljševički, ’ajd sad, nećemo više da se igramo, i to je nekakav humor. Dobar ili loš, o tome neka brinu producenti spornog trećerazrednog šou programa. Kako smo, dakle, dospeli u istu medijsko-holivudsku fioku u kojoj se nalazi i Rade Šerbedžija, taj stameni relikt hladnoratovskog doba? Čime smo to zaslužili, pita se nacija? Recimo, možda i time što smo manje-više mirno posmatrali ratno ludilo devedesetih godina. Ili time što je antiratni pokret predstavljalo nekoliko aktivista na Trgu Republike. Uglavnom su jedva sačuvali živu glavu, jer su oni koji su pokušavali da ih u tome nasilno spreče nekako verovali kako će se poslednji smejati baš oni, a ne nekakva američka komičarka. Smejanje na račun „egzotičnih zemalja“ inače i nije neka velika novotarija. Kao što smo videli, žiteljima Afrike nije baš smešno da ih posmatraju kao kanibale, stanovnici Kazahstana nisu baš najsrećniji zbog Borata, a Srbi kako vidimo nisu oduševljeni što ih svuda vide kao bad guys. Pisale su se i ranije peticije, padala su neka izvinjenja, ali se na kraju uvek pokaže kao besmisleno podizanje humorističke emisije na nivo diplomatskog incidenta. To su na svojoj koži osetili i kazahstanski političari, koji su autoru Borat serijala Saši Baronu Koenu pretili čak i pokretanjem sudskog postupka. Odgovorio im je lažni karakter Borat, koji je podržao svoju vladu, i porekao bilo kakvu vezu sa Baronom Koenom: „Kazahstan je sada civilizovana zemlja kao i bilo koja druga u svetu. Žene sada mogu da putuju unutar autobusa, homoseksualci više ne moraju da nose plave kape, a limit za dobrovoljne seksualne odnose je podignut na osam godina. Mi imamo izvanredna prirodna bogatstva, vrednu radnu snagu, i neke od najčistijih prostitutki u čitavoj centralnoj Aziji“. Smejete se? Naravno, jedan od razloga je i to što su šale na tuđ račun. Sada zamislite da ste žitelj Kazahstana, i da gledate emisiju Čelzi Hendler u kojoj se prave šale na račun neke daleke i misteriozne Srbije... (Autor je novinar iz Beograda)