A na kraju zahvalnica

Kada smo prvi put počeli da volontiramo nismo bili sigurni da li će nam se to svideti, ali sada nam se volontiranje uvuklo pod kožu. Ko jednom uđe u volonterski pokret, teško da će se iz njega ikada izvući“, kažu Sanja Perović i Novak Novaković, koji, iako tek devetnaestogodišnjaci, imaju zavidno volontersko iskustvo. Ovo dvoje mladih ljudi tokom prethodnih nekoliko godina radilo je volonterski na gotovo svim većim međunarodnim sportskim takmičenjima u Srbiji, počev od Univerzijade, i kako sami kažu u volonterski pokret su ušli sasvim slučajno, a samo sa željom da upoznaju neke nove ljude i steknu nova prijateljstva. Oni kažu kako su zahvaljujući volonterskom radu uspeli da steknu nove prijatelje iz raznih delova sveta, ali da im je taj rad takođe bila prilika da vežbaju strane jezike i steknu važne reference prilikom konkurisanja za razne stipendije ili neko buduće zaposlenje. Posao im nikada nije teško padao. Naprotiv, uglavnom su u dogovoru sa organizatorima uspevali da dobiju poslove koje su hteli. A volonteri rade raznorazne poslove, koji i pored uvreženog mišljenja, uopšte nisu fizički zahtevni. U volonterskim organizacijama kažu da se ljudi dobrovoljno prijavljuju da rade volonterski i najčešće na vremenski period koji njima odgovara. Doduše, oni ne isključuju mogućnost da neko možda zloupotrebljava dobru volju volontera, ali da oni nisu naišli na takav slučaj. „Po definiciji volonterizam je regrutovanje i angažovanje pojedinaca i grupa koji dobrovoljno pristaju da pružaju usluge određenoj populaciji, uz adekvatnu selekciju i pripremu, a mi se upravo bavimo organizovanjem volonterskih poslova vodeći se ovom definicijom, ali i važećim zakonom koji jasno propisuje šta je volonterski rad“, kaže Kristina Veljović, koordinator u „Volonterima Srbije“. U mnogim društvima volonterizam je sastavni deo ljudskih života i većina svetskih jezika ima poseban termin za ovu aktivnost. Ali u Srbiji volonterski rad nije duboko ukorenjen u kulturu, objašnjava sociolog Slobodan Cvejić. On takođe smatra da se stepen volonterizma u Srbiji razlikuje od regiona do regiona i da je najrazvijeniji u Vojvodini zbog multikulturalizma tog dela zemlje: „Volonterski pokret u Srbiji nije jak, pre svega zbog nepoverenja ljudi. Jednostavno ljudi koji žive u jednom ovakvom sistemu, u kojem su se pojedinci za kratko vreme brzo obogatili, izgubili su poverenje u nečije motive, pa teško pristaju da rade bez bilo kakve novčane naknade“, objašnjava Cvejić. Ipak, iako nije plaćen, volonterski posao sa sobom nosi određena prava i obaveze. Ono što se očekuje od svakog volontera je da poštuje dogovor koji je sklopljen sa tim liderom, bude tačan i precizan u dolaženju na smenu, poštuje instrukcije dobijene od tim lidera i da se pri tom dobro zabavi, a da ne nanese štetu ugledu organizacije. „NJihove obaveze su da budu tu i ulepšaju događaj, a što se tiče njihovih prava, trudimo se da uhvatimo korak sa evropskim i svetskim volonterskim organizacijama, pa volonter ima pravo na obrok i vodu, opremu, plaćen prevoz, adekvatnu obuku i na kraju na sertifikat, odnosno zahvalnicu kojom mu se zahvaljujemo na učešću i koja mu služi kao potvrda da je na tom određenom takmičenju volontirao“, objašnjava Kristina Veljović iz „Volontera Srbije“. Jasno je da volonterizam ima višestruki značaj, a tamo gde je visoko razvijen pokazuje čvrste veze među građanima neke zemlje. Volonteri se vode kao neprofesionalci, ali uz dobru selekciju, pripremu, superviziju i povratnu informaciju mogu da postignu znatan stepen profesionalizma. Sigurno je da niti jedno veliko sportsko takmičenje na svetu ili neki drugi veliki kulturni ili bilo kakav događaj ne bi mogli da se izvedu bez pomoći volontera. Pre svega jer finansijska konstrukcija ne bi mogla da podrži plaćanje toliko velikog broja ljudi za rad na jednoj takvoj manifestaciji. Najbolji primer u Srbiji je Univerzijada, druga najmasovnija sportska manifestacija na svetu posle Olimpijskih igara, koja je održana 2009. godine u Beogradu, a koja bez volontera ne bi mogla da se organizuje. Slično je i sa festivalom Egzit koji svake godine poseti više od 100.000 ljudi. „Ako mladi ljudi, koji se najčešće prijavljuju za volonterske poslove, svojim radom žele da doprinesu da se popravi imidž zemlje u kojoj žive, svi su onda na dobiti. To sigurno nije iskorišćavanje, jer da se njihov volonterski rad smatra izrabljivanjem, doveli bi se u pitanje njihovi motivi koji su uvek pozitivni“, objašnjava Cvejić. A upravo najčešće pitanje je koji su motivi ljudi koji se bave volonterskim poslom. Najvećim delom je to druženje, prilika da se upoznaju neki novi ljudi, čuje muzika koju volite ili prati omiljeni sport. Međutim, ima tu još mnogo razloga, kao što su upoznavanje drugih kultura, usavršavanje nekog jezika i sticanje novih iskustava. Tako preko organizacije Mladih istraživača Srbije postoji mogućnost volontiranja u nekoj od evropskih zemalja, što je izuzetno zanimljivo za mlade iz Srbije. Oni zahvaljujući Evropskom volonterskom servisu mogu da rade kao volonteri u nekoj evropskoj zemlji i tamo provedu od šest do 12 meseci. Volonterima su ovim programom obezbeđeni smeštaj, hrana, osiguranje, putni troškovi, kurs jezika i džeparac. U inostranstvu je volontiranje pozitivno iskustvo kaže i Marija Ratković, studentkinja iz Beograda, koja je ovog leta dve nedelje provela u Italiji. Kao i većina mladih krenula je na put sa dozom straha da njen put neće proći kao što se nada, ali vratila se puna utisaka. „Prijavila sam se za volontiranje u Italiji, pre svega zbog lepote te zemlje, ali i jezika koji jako volim. Nisam znala šta me očekuje tamo, koliko ću raditi, da li će me dobro prihvatiti, ali kada sam stigla videla sam da u tome nema ničeg strašnog. Čak, štaviše, svim drugovima sam preporučila da se sledeće leto prijave za volontiranje u inostranstvu“, priča Marija. Ona je dve sedmice provela u selu Kamburzano blizu Torina. Za to vreme „samo devet“ dana je provela radeći i to po četiri sata u toku dana. Ona i ostali volonteri, koji su dolazili iz raznih delova Evrope, radili su na zaštiti životne sredine, prikupljajući smeće, a čak su i pomagali meštanima sela u farbanju ograde lokalnog vrtića i parka za decu. Taj posao joj nije teško pao, jer kako kaže, niko vas ne tera bičem da radite. Svi su prilično opušteni, a tokom posla je imala priliku da razgovara i upozna druge kolege volontere. Tako je uspela da stekne i dobre prijatelje sa kojima se nada da će ostati u kontaktu. „Verujte da mi je najteže pao kraj kampa, jer sam morala da se rastanem sa divnim ljudima koje sam upoznala. Čak smo se na kraju opraštali uz suze. Jedva čekam sledeće leto da se ponovo prijavim za volontiranje u inostranstvu“, kaže Marija. Korporativno volontiranje Postoji nekoliko vrsta volontiranja, a jedno od zanimljivijih je korporativno. Ono predstavlja volonterski angažman zaposlenih nekog preduzeća, koje se odvija za vreme radnog vremena ili u organizaciji preduzeća u kojem rade. Najzastupljenije su grupne akcije. Zaposleni najčešće učestvuju u društvenim akcijama koje nisu usko povezane sa delatnošću kompanije, ali koje odgovaraju na neku aktuelnu potrebu zajednice u kojoj kompanija posluje. Ključne vrednosti koncepta korporativnog volontiranja su: solidarnost, tolerancija, i odgovornost prema zajednici. Kao najčešće razloge za učešće u zajedničkim aktivnostima kompanije koje su učestvovale navode rešavanje nekog društvenog problema, angažovanje zaposlenih u lokalnoj zajednici i podizanje timskog duha među zaposlenima. Mnoge kompanije učestvuju u akcijama zbog brige za životnu sredinu i izgradnje imidža u javnosti ili radi izgrađivanja novih veština kod zaposlenih. Doprinos volontiranja razvoju timskog duha kao i postizanju zadovoljstva  radnim mestom ocenjen je visokom ocenom među zaposlenima. Takođe se kod njih razvija osećaj zadovoljstva da su učinili nešto posebno i svojim zalaganjem doprineli razvoju kompanijskih vrednosti.