Julija

Ne, nije reč o Juliji, velikoj Romeovoj ljubavi iz Šekspirove tragedije. Reč je o onoj plavokosoj Ukrajinki sa brižljivo odnegovanom pletenicom, koja se bila uspela do mesta premijera svoje zemlje. A onda je izgleda postala žrtva nezajažljivosti, iskoristila svoj položaj da bi stekla nezakonitu materijalnu korist. Priča je poznata u postsocijalističkoj ili postkomunističkoj Evropi. Tako se osramotio i bivši hrvatski premijer Sanader. Zbog teže pamtljivih imena ne znamo da navedemo nekoliko sličnih sudbina kineskih rukovodilaca. Julija je ženska varijanta latinskog imena Julijus, koje potiče od starogrčkog prideva ioulios, kovrdžav. Dakle, poreklo reči Julija ime neku vezu sa kosom, kao da je Julija Timošenko ispravljala svoju kudravu kosu time što je čvrsto uplela u neku vrstu kosmate dijademe. Ima tipično ukrajinsko prezime, koje je nosio sovjetski maršal Semjon Timošenko, proslavljen u Drugom svetskom ratu, promenljive ratne sreće, sa nekoliko pobeda, ali i sa nešto poraza. Imao je sreću da mu se ćerka iz prvog braka Jekaterina uda za Staljinovog sina. Ukrajinsko prezime Timošenko vezano je za lično ime Timon ili Timofej, koji potiču od starogrčkog glagola poštovati, znači „onaj koji je poštovan“. Prezimena koja se završavaju na –enko (Jeftušenko, Dančenko, Averčenko, Lukašenko), i u slučajevima kada njegovi nosioci sebe smatraju Rusima, vode poreklo od Ukrajinaca. Osim Šekspirove Julije Kapuleti, koju su neki naši prevodioci, posle prvih prevoda, počeli nazivati Đulijetom, jer je Italijanka, Strindberg ima čuvenu ličnost iz jednočinke „Gospođica Julija“, koju Šveđani zovu „Freken Žili“. Julijom je nazvao slavnu ljubavnicu Laza Kostić u prvom srpskom prevodu sa engleskog originala, koji je štampao 1875. godine. Da nije svejedno kako se ko zove, kazuje sam Šekspir rečima svoje Julije u čuvenom stihu: „O, Romeo, Romeo, zašto si Romeo!“, aludirajući na sukob dve porodice, njenih Kapuletovih i njegovih Montegijevih, koji će dovesti i do njihovog tragičnog samoubistva.