Briselski kupus sa svinjskim gripom

Najmanje tri paralelne radnje, svaka za sebe napeta i dramatična, uvezane su na političkoj sceni, dajući jedna drugoj dodatno osvetljenje i podsticaj za uvođenje sledećeg elementa zapleta. Glavni tok je tragikomedija na severu Kosova, sve sa svadbarskim kupusom, prizorom pučke zabave, u kojoj Srbi sami sebe zaziđuju, opkoljavaju sa svih strana, u tradiciji onog „najgore je kada smo mi oko nas“. Racionalnog objašnjenja nema – ako je cilj naterati Prištinu da se povuče, kako će se on ispuniti srpskom samoizolacijom? Drugi tok je u Briselu, gde se osnovna radnja ogleda u cikličnim krugovima, i gde, kao eho, odzvanjaju uznemiravajuće poruke sa gomila šljunka, ali i ohrabrujuće, iz Beograda, o ispunjenim koracima i zahtevima, pa se sve pretvara u neki nerazgovetni zvek o tome hoćemo li ili nećemo dobiti status i datum za pregovore u decembru. Činjenica da je, iz perspektive konačnog priključenja ne pre kraja decenije, to manje--više svejedno, ostaje u drugom planu, jer je to pitanje ne evropskih integracija, nego predizbornih poena. Najvažniji, a skriveni tok, upravo su izbori. Uhapšena je moćna bivša direktorka RZZO Svetlana Vukajlović, Miškovićev kadar, osumnjičena da je, sa takođe tada Miškovićevom Jugohemijom, namestila nabavku preskupih vakcina. Na mestu na kom je bila za mandata tri vlade, i to mestu koje je prvo bilo G17, pa DS, svakako nije baš Sanader kog nam Brisel traži, ali jeste korak u tom pravcu. Teško da je moguće nju ozbiljno goniti za bilo šta, a da se ne isteraju mnogi državni i partijski funkcioneri na najvišim položajima. Izborna priča ima i svoj prljavi deo, onaj o novoj licitaciji imenima političkih nalogodavaca Đinđićevog ubistva. Bez srama i, makar, pijeteta prema ubijenom premijeru, različite kuhinje puštaju informacije koje im odgovaraju i kojima makar zamešaju političku scenu toliko da se digne mutljag, u kom je, poslovično, lakše loviti. Problem je što je taj ulov nezdrav, pa i otrovan, a ispade okosnica svih elemenata priče.