Velika bitka za manjinski paket

Država želi da postane vlasnik 100 odsto akcija Telekoma Srbija uoči izlaska ove kompanije na berzu i podele besplatnih akcija građanima i zaposlenima. NIN saznaje da su u toku intenzivni i teški pregovori sa grčkim OTE-om, čijih 20 odsto akcija u Telekomu Vlada Srbije želi da otkupi u narednih mesec dana. Zapelo je, očekivano, oko cene. Prema saznanjima NIN-a, OTE u pregovorima svojih 20 odsto vrednuje u skladu sa cenom sa tendera za prodaju Telekoma, kada je za 51 odsto akcija traženo 1, 4 milijarde evra. S druge strane, država kao reper za cenu vidi ponudu od 900 miliona evra, koliko je Telekom Austrija nudio za ovaj paket. Dakle, Grci za 20 odsto akcija traže 560 miliona, a država nije spremna da ponudi više od 360 miliona evra. Ni u Telekomu Srbija, ni u grčkom OTE-u nisu bili raspoloženi da za NIN komentarišu aktuelne pregovore, a upućeni veruju da će se dve strane naći negde između. „Za Vladu je cifra od 560 miliona evra apsolutno nerealna i neprihvatljiva. Uz to, kada se prodaje većinski paket bilo koje kompanije, uvek se računa na veću cenu, koja sadrži i takozvanu „premiju za preuzimanje“, jer time stičete i mnogo veća prava na upravljanje. Sada se sa Grcima, pak, pregovara o tome da oni prodaju manjinski paket, za koji ne može da se računa na takav `bonus`. Verujem da je dogovor moguć. Mislim da smo sada mnogo bliže cifri od 360 miliona evra“, tvrdi izvor NIN-a iz Vlade Srbije. Protiv prodaje OTE-ovih akcija grčevito se bori Dojče telekom, koji ima 30 odsto akcija u grčkom operateru, dok je grčka država, sa takođe trećinom vlasništva u OTE-u, zbog finansijske krize više nego zainteresovana da proda svoj udeo. Ali po dobroj ceni. Ukoliko se dogovor postigne, Telekom će najverovatnije uzeti novi kredit iz koga bi otplatio ovaj iznos, a to ne bi trebalo da bude previše teško budući da će ova kompanija u 2013. isplatiti kredit za kupovinu Telekoma Srpska. U prethodne tri godine Telekom Srbija je ukupan dug smanjio sa 1,1 milijarde na 600 miliona evra, a već 2012. dugovaće svega 140 miliona, tako da će imati “manevarskog prostora” za novo zaduživanje. Tako se, uoči podele besplatnih akcija opet, kao i prilikom nedavnog tendera, kao glavna prepreka pokazao grčki OTE (odnosno Dojče telekom). Kao što je udeo od 20 odsto bio „kost u grlu“ potencijalnim kupcima Telekoma, tako je i sada grčki partner razlog za treće odlaganje izlaska Telekoma na berzu i podelu besplatnih akcija. Zašto? Da bi se Telekom transformisao iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo potrebno je promeniti ugovorni odnos sa OTE-om, koji prema sadašnjem ugovoru ima ogromna upravljačka prava, nesrazmerno velika u odnosu na vlasnički udeo. OTE, naime, sa 20 odsto akcija ima pravo veta na kompanijske odluke, daje finansijskog direktora i praktično se nijedna krupnija odluka ni nabavka u kompaniji ne može obaviti bez saglasnosti manjinskog partnera. Izvor NIN-a u Vladi Srbije tvrdi da je u narednim mesecima, najkasnije do Nove godine, moguće nekoliko rešenja. Prvo i najpoželjnije za Vladu jeste da se napravi dogovor o otkupu 20 odsto grčkih akcija. Drugo je da, ako dogovora ne bude, Grci prilikom izlaska na berzu pristanu na smanjenje svojih prava (pre svega bi izgubili pravo veta), s tim što bi im se posebnim sporazumom mogla ponuditi u zamenu neka dodatna prava. Treći scenario jeste da na Upravnom odboru kompanije, većina koju daje država grubo preglasa Grke i promeni Statut kompanije. Ovaj scenario sigurno bi bio praćen opstrukcijama od strane grčkih predstavnika u UO, koji bi mogli da odlažu ovakvu sednicu, a samim tim i podelu besplatnih akcija gotovo u nedogled. A Vladi se očito žuri da akcije Telekoma, koje je po Zakonu o besplatnoj podeli akcija trebalo da građanima podeli još u junu 2009. godine, razdeli do izbora. Posebno ako se uzme u obzir da će akcije Telekoma biti najvrednije od svih koje su do sada građani dobili. „Očekujem da će oko 4, 8 miliona građana Srbije akcije dobiti za mesec i po dana, dakle tokom novembra. Agencija za privatizaciju je spremna za taj posao. Potrebno je samo da ova kompanija i njeni organi izvrše neophodne tehničke pripreme, utvrde procenu vrednosti kapitala i nominalnu vrednost akcija i da se redefiniše ugovor sa manjinskim vlasnikom Telekoma, grčkom firmom OTE”, kaže za NIN Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju. On dodaje da nema preciznog roka do kada se podela besplatnih akcija mora izvršiti, ali da je bolje da podela akcija Telekoma Srbije i njeno kotiranje na berzi budu što pre. I Sindikat Telekoma će insistirati na što bržem izlasku kompanije na berzu, a razlozi su, prema rečima Miroslava Joksimovića, predsednika ovog sindikata, to što se otvaranjem društva povećava vrednost kompanije, omogućava se bolje poslovanje i manje stega od Vlade Srbije. ”Tada očekujemo i prestanak kontrole zarada, koje su sada na režimu odobravanja od Vlade Srbije, pa nam zbog manjih plata najbolji kadrovi odlaze kod konkurencije, odnosno u VIP, Telenor i SBB. Od ukupnih prihoda Telekoma svega nešto preko 10 odsto ide na plate, dok je kod drugih to i do 20 odsto”, objašnjava Joksimović za NIN. I brokeri se slažu da je izlazak na berzu najbolji način da se utvrdi stvarna tržišna vrednost kompanije, kada neće moći da se kaže da je neka cena previsoka ili preniska. “Cena sa tendera jeste neki reper, ali realno je očekivati da će i zbog uticaja svetske krize i globalno zbog slabijih rezultata svih telekomunikacionih operatera, vrednost akcija Telekoma biti nešto niža nego što bi bila pre godinu dana. Sigurno će biti zainteresovanih kupaca, pre svega investicionih fondova, verovatno istih onih koji su kupovali akcije NIS-a na berzi. Akcije Telekoma će vremenom nositi dividendu, verovatno je da će njihova cena rasti i kasnije će ih ti fondovi prodati”, objašnjava za NIN Branislav Jorgić, direktor Jorgić brokera. Građani treba da dobiju, prema sadašnjoj računici, 15 odsto akcija, a sadašnji i bivši zaposleni u Telekomu još oko 6,2 odsto. Iako se niko ne usuđuje da proceni koliko će akcija vredeti na berzi, prve prognoze kažu da će se cena kretati od 50 do 80 evra po akciji, a brokeri tvrde da će njihova vrednost vremenom verovatno rasti te da ne treba žuriti sa prodajom. I Joksimović kaže da svoje akcije neće odmah prodati i podseća da svi akcionari koji imaju preko pet odsto akcija mogu da uđu u Skupštinu akcionara i Upravni odbor. “Verujem da će građani i zaposleni da se udruže i da delegiraju svoje predstavnike u upravljačke organe, kako bismo mogli da kontrolišemo rad i razvoj Telekoma”, objašnjava Joksimović. Bez obzira na dogovor sa Grcima, država je rešena da najkasnije do Nove godine podeli besplatne akcije Telekoma i izađe na berzu. Kao jedna od mogućnosti u slučaju da dogovora sa Grcima ne bude, nezvanično se pominje i ta da bi Dojče Telekom mogao otkupiti akcije OTE-a u srpskoj kompaniji. To bi značilo da nemački operater nikako nije izgubio interesovanje za Telekom Srbija i da novu priliku da se domogne većinskog paketa čeka, ovoga puta na berzi. Naš izvor iz Vlade ipak tvrdi da, bez obzira na eventualni otvoreni ulazak Dojče Telekoma u vlasništvo Telekoma Srbija, prodaje državnih akcija neće biti do kraja mandata ove vlade. Dakle, novog vlasnika Telekom će dobiti za vladavine neke nove vlade ili će prodaja biti zadugo odložena, kako bi “jaja” koja nosi ovdašnja “zlatna koka” ostala u našoj korpi. Prvo “Izgurani” Italijani Svojevrsno „izguravanje“ Grka iz Telekoma nije prvo te vrste. Najpre su istisnuti Italijani i to 2003. godine. Naime, u junu 1997. godine prilikom privatizacije Telekoma, država je prodala 49 odsto akcija i to 29 odsto holandskoj filijali Telekoma Italija i 20 odsto grčkom OTE-u. Tada je za ceo paket dobijeno 1,57 milijardi nemačkih maraka (922 miliona dolara). Od toga su Italijani platili odmah 701,77 miliona maraka, 117 miliona u narednih šest meseci, a 74 miliona u martu 1998. U februaru 2003. godine država je, nakon osmomesečnih pregovora Đinđićeve i italijanske vlade, uspela da otkupi od Italijana njihov deo od 29 odsto akcija za 195 miliona evra. Time je država stekla ukupno 80 odsto akcija, dok je 20 odsto ostalo u vlasništvu OTE-a.