Pre bankari nego džentlmeni

Da je guverner bar dvaput razmislio pre nego što je obelodanio da će sa bankama pokušati da „džentlmenski“ dogovori zadržavanje kamata na štednju na postojećem nivou, verovatno bi tako nešto prećutao, uveren je jedan ovdašnji analitičar. Jer, kaže, ne samo da je izazvao gnev nekih građana, koji su ovakvu poruku protumačili kao udar na štediše, a u korist bankarskog sektora, već je guverner u delu stručne javnosti optužen i za narušavanje slobodne konkurencije. „Iako je njegova namera bila da očuva stabilnost finansijskog sistema Srbije, poziv na „džentlmenski sporazum“ je zapravo poziv na kartelizaciju tržišta. To je dosta problematično i sa stanovišta Zakona o zaštiti konkurencije. Guverner je trebalo da donese obavezujuću odluku ili da ostavi bankama da rade kako one misle da bi trebalo“, rekao je za NIN jedan bankar prošlog četvrtka, dan uoči sastanka sa guvernerom. Dogovaranje kamatnih stopa među bankama, odnosno tržišnih igrača o ceni njihovih usluga nije ništa drugo nego formiranje kartela. A da zlo bude veće, takav kartel, ako do toga dođe, biće formiran uz blagoslov samog guvernera Šoškića, koji je upravo insistirao na donošenju Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Upravo zbog toga, na sastanku sa bankarima krajem prošle nedelje, guverner se umesto džentlmentskog sporazuma ili obavezujuće odluke odlučio za preporuku Narodne banke Srbije poslovnim bankama. I već na početku saopštenja, koje je tom prilikom izdala centralna banka, guverner se ograđuje od kartelskog dogovora. „Ne zanemarujući značaj slobodnog tržišta i konkurencije, transparentnog poslovanja, kao i autonomije poslovnih bankarskih strategija, NBS je bankama preporučila da izbegnu neodržive oscilacije kamatnih stopa, koje mogu da utiču na poskupljenje izvora finansiranja u bankarskom sistemu i stvaranje likvidnosnih debalansa“, navodi se u saopštenju NBS. Sagovornik NIN-a iz jedne od vodećih banaka u Srbiji, koji je prisustvovao sastanku, objašnjava da se guverner požalio da „nedelja štednje“ ugrožava stabilnost bankarskog sektora, jer se veliki deo tih štednih uloga vraća u kratkom roku i istovremeno u većini banaka. Polazeći od toga da visoke kamate na štednju vode visokim kamatama na kredite i rizičnim plasmanima, guverner je bankarima pokušao da objasni da nudeći visoke kamate na štednju sebi čine medveđu uslugu. Na sastanku se, tvrdi naš izvor, moglo čuti i da kamatne stope za štednju u evrima, u predstojećoj „nedelji štednje“, ne bi trebalo da prelaze pet odsto godišnje. Samo, jesu li bankari džentlmeni i da li će preporuka i razgovor sa guvernerom nadjačati ljutu bitku za nove klijente? I da li eventualno snižavanje kamatnih stopa na štednju znači i jeftinije kredite? „Ne“ je odgovor i na jedno i na drugo pitanje, saglasni su bankari i ekonomisti. Draginja Đurić, predsednica IO Inteza banke i predsednica UO Udruženja banaka Srbije, kaže da ne veruje u džentlmenske sporazume i snižavanje kamata tokom „nedelje štednje“. Ona je uverena da će banke slušati sebe, a ne guvernera Šoškića. „Inteza inače ima niže kamatne stope od konkurenata i imaće ih i ove godine“, poručuje Draginja Đurić. I Jasna Terzić, članica IO Erste banke, tvrdi da je ta banka još prošle godine svoju ponudu tokom „nedelje štednje“ približila prosečnim kamatama tokom cele godine, ali priznaje da su kamate u Srbiji i dalje znatno više nego u EU. „Privlačenje ušteđevine iz slamarica u finansijske tokove, uz istovremenu veliku konkurenciju u bankarskom sektoru, dovelo je do znatno viših kamatnih stopa na štednju. Imajući u vidu da je ovaj, za ekonomiju zemlje važan proces dostigao određeni nivo, vreme je da se uspostavi trend približavanja kamatnih stopa onima u okruženju“, kaže Terzićeva. Analitičari, pak, tvrde da se može očekivati bespoštedna borba za klijente, a tako oštra utakmica nametnuće onda i visoke kamatne stope, jer banke neće štedeti novac da svojim konkurentima preotmu klijente i pridobiju nove štediše. Tim pre što se procenjuje da se još oko tri milijarde evra čuva u slamaricama zbog sve većeg nepoverenja građana u sigurnost banaka, a uz to se može očekivati da će se, ako se ne smiri kriza u evrozoni, smanjiti dotok svežeg kapitala iz inostranstva. To će pak dodatno pojačati značaj domaće štednje. To je i razlog, objašnjavaju naši sagovornici, zbog čega se guverner tek sada zabrinuo za finansijski sistem, iako su visoke kamate na štednju odavno preplavile srpsko bankarsko tržište. Naši dobro upućeni izvori objašnjavaju da se zbog narasle dužničke krize na rubovima evropske monetarne unije domaće banke ne mogu više nadati pozajmicama matičnih banaka, niti jeftinim kreditima na inostranom tržištu. Otuda je domaća štednja ono što im jedino preostaje, pored ograničenog zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija. Zbog takvih okolnosti, guverner je i pokušao da zaustavi nikada suroviju tržišnu utakmicu među domaćim bankama uoči Svetskog dana štednje, 30. oktobra. Bankari, opet, napominju i da manje kamate na štednju ne znače odmah i manje kamate na kredite, ma koliko da ova zakonitost važi u suprotnom smeru. Opravdanje za to nalaze u drugim faktorima koji utiču na formiranje kamatnih stopa na pozajmice. „Veoma je bitna i ročnost štednje. Trenutno na tržištu dominiraju kratkoročni depoziti, koji nisu optimalan izvor za dugoročno finansiranje. Osim toga, cena sredstava zavisi i od stepena razvijenosti i perspektive ekonomije, rizika zemlje... U zavisnosti kako se ovi faktori budu razvijali, približavanje kamatnim stopama koje važe u EU može trajati duže ili kraće“, kaže Jasna Terzić. Privrednici nemaju dilemu. Kažu, oni ne štede, već su im potrebni što povoljniji krediti za likvidnost i investicije. Vlasnik šabačkog Farmakoma Miroslav Bogićević podržava guvernerovu ideju o nižim kamatama na štedne uloge, ali upozorava da bi Narodna banka mogla da učini i više kako se privreda Srbije ne bi zaduživala skuplje nego njihove kolege u inostranstvu. „Uslov za niže kamatne stope je i manja referentna kamata NBS, realniji kurs dinara koji podstiče izvoz i izvozno orijentisanu proizvodnju, niža stopa inflacije, a ne samo manje kamate na štednju“, smatra Bogićević. Građanima je, čini se, svejedno. NJih više brine visoka cena zaduživanja nego eventualno smanjivanje kamata na štednju. Navikli su, kažu, da banke pokušavaju da ih „oderu“ kada god mogu, pa ih ne bi čudilo da se kamate na štednju smanje, a na kredite povećaju. Bilo je i onih koji su nam ironično odgovorili da je naše pitanje besmisleno, jer su stanovnici Srbiji sirotinja koja već decenijama ne zna šta je štednja. Oni imućniji, pak, tvrde da nikada zarada od kamate na štednju ne može nadomestiti trošak za plaćanje kamate na pozajmice, te je stoga bolje raditi na smanjenju kamatnih stopa na kredite, koje su takođe nedopustivo visoke uporede li se i sa regionom, a naročito sa zemljama evrozone. Samo, slaba vajda od takvih zahteva i očekivanja, barem ako je verovati bankarima i ekonomistima. Jer profit je uvek važniji od želja i preporuka. Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije Kamatne stope će padati Verujete li da će bankari uvažiti preporuku NBS? Mislim da su učesnici sastanka saglasni sa NBS da je razumno smirivanje kamatnih stopa i tokom „Nedelje štednje“ u interesu stabilizacije bankarskog sistema tokom cele godine. Verujem da postepeno i u različitim segmentima Srbija treba da se kreće ka nivoima kamatnih stopa koje karakterišu dobro uređene i razvijenije finansijske sisteme u svetu. Koliki je uticaj visokih kamata na štednju na visinu kamata na kredite, pošto znamo da na kamate utiče i rizik, makroekonomska stabilnost, referentna kamatna stopa? U nekim segmentima kreditiranja banaka ovaj uticaj je direktan. U segmentima kreditiranja u dinarima uticaj referentne kamatne stope NBS je veći, a u kreditiranju iz inostranih izvora uticaj inostranih referentnih kamatnih stopa (EURIBOR, LIBOR) i rizika zemlje je dominantan. U svim segmentima finansiranja domaćeg bankarskog sistema potrebno je da postepeno unapređujemo sistem radi stabilizacije i snižavanja kamatnih stopa u finansijskom sistemu. Zbog čega su u Srbiji i kamate na štednju i na kredite više nego u zemljama regiona ili EU? Razloga ima puno - kretanje referentnih kamatnih stopa, riziko premija zemlje, konkurencija, kvalitet instrumenata obezbeđenja, pravna sigurnost, učešće problematičnih kredita...Ne smemo ipak da zaboravimo osnovno pravilo: redak resurs je skup. Kapital je u Srbiji još uvek redak resurs, i biće skuplji od cene kapitala u bogatim zemljama dok god naša štednja ne bude veća (jer je to osnovni izvor kapitala u stabilnim bankarskim sistemima) i dok Srbija ne bude privlačila mnogo više kapitala iz inostranstva. Ipak, u strukturi kamatnih stopa u Srbiji postoje segmenti koji mogu biti manji ako se sistem u našoj zemlji unapredi. Da li vi ovim upozorenjem zapravo poručujete da će kamate na kredite rasti i zbog toga pokušavate da sprečite i njihov rast usled rasta kamata na štednju? Ne, ja očekujem da kamate u narednom periodu padaju kako na dinare, tako i na devize i to treba da bude posledica kako tržišnih kretanja, tako i unapređenja finansijskog sistema Srbije. U narednom periodu, kada inflacija bude još niža, očekujem znatan rast kreditiranja u dinarima uz mogućnost vezivanja kamatnih stopa za kretanje referentne kamatne stope NBS. Takav razvoj kreditiranja u Srbiji, uticao bi istovremeno na smanjivanje rizika u finansijskom sistemu zemlje, na povećanje efikasnosti monetarne politike i na smanjivanje kamatnih stopa. Pare u jednoj, kredit u drugoj banci Guverner je upozoravao na kamatne stope na štednju građana, ali trebalo bi ukazati i na visoke kamate na depozite pravnih lica, kaže Draginja Đurić. Ona upozorava da pojedine banke pravnim licima nude izuzetno visoke kamate na depozite, dok iste te banke uopšte ne plasiraju novac privredi. „Apsurdno je, ali pojedina pravna lica svoje depozite ostavljaju u jednim banakama, zbog dobrog prinosa, ali zato kada im je potreban kredit, znaju da ga u toj banci neće dobiti, pa se obraćaju drugima na tržištu“, kaže Đurićeva.