Povratak zarđale kašike

Kada je RTS svojevremeno hteo da ukine skupštinske prenose dok je trajao Australijan open, primećeno je da u Srbiji ima mnogo ljudi koji podjednako uživaju u nastupima i Nadala i Budala, dvojice poznatih španskih tenisera, te su prenosi iz parlamenta nastavljeni na zahtev pretplatnika. Međutim, kada su uvideli da je povreda poslovnika daleko mekši oblik hladnog rata za bolju Srbiju, od, recimo, povrede arkade, nosa, frakture lobanje, voleja u mošnice, povrede ponosa i povrede po rasnoj, verskoj, nacionalnoj i iracionalnoj osnovi, poslanici srpskog parlamenta rešili su da ubuduće ne povređuju poslovnik, nego da povređuju jedni druge. Parlamentarni život otad liči na trku s bikovima u Pamploni gde svake godine naboden na rogove završi neki pijani britanski turista u havajskoj košulji. U srpskom parlamentu uglavnom ne nabijaju na rogove, ali u obzir dolaze sve ostale atrakcije – nabijanje na kolac, nabijanje na ostale stvari s istim početnim slovom i nabijanje na nos. Zato je težište parlamentarnog života izmešteno u hodnike, gde nema šanse da povredite poslovnik, ali vam se može ukazati jedinstvena prilika da iz zasede postavljene iza fikusa povredite dragog kolegu. Velju Ilića je, recimo, oduvek nerviralo što kad psuje majku poslovniku, on uopšte ne reaguje. Gordanu Pop Lazić je užasavalo što poslovnik ne može da gađa cipelom. Jedino je Nataša Jovanović jednom uspela poslovnik da polije vodom, ali su ovi iz stručnih službi već posle 15 minuta doneli drugi. Od otkrića da je daleko bolje povrediti poslanika u hodniku nego poslovnik u skupštinskoj sali, atmosfera u sali je veoma sumorna. Tu obično boravi oko sedam narodnih poslanika koji sede i dva koji dezorijentisano stoje jer su pogrešili vrata krenuvši iz restorana u klozet. I tako nenadano uleteli u direktan prenos. „Spavam ko zaklan” – trgne se tako srpski poslanik iz popodnevnog dremeža u skupštinskoj klupi, kada ga onaj upravo pristigao iz restorana u potrazi za klozetom mune laktom u rebra da bi ga priupitao koji je zakon trenutno u proceduri, te da ga obavesti o broju lakše povređenih i teže uvređenih po kuloarima. Potom se vrati u restoran da obavesti ostale da oni tamo u sali spavaju ko zaklani. Situacija je, dakle, redovna. Stvar dobija na dramatičnosti jedino kada se u restoranu pojavi poslanik radikala Srboljub Živanović i uzvikne: „Oni tamo spavaju ko zaklani“. Srboljub, naime, voli da kolje po kućama, ali zbog stalnog angažmana u parlamentu, gde je završio odbačen posle neuspeha na konkursu za gutača vatre, to mu ne polazi za rukom, pa je rešio da počne da kolje po poslaničkim klubovima. Srboljub je takav tip, filozof mesarske provenijencije – njega uopšte ne zanimaju zakoni u proceduri, već isključivo „zaklani u proceduri“. Te se kao „zaklan u proceduri“ prošle nedelje našao Srđan Milivojević, poslanik DS. Zaklaću te, Milivojeviću! – rekao je sladostrasno Srboljub, glavni ovogodišnji kandidat za prestižnu nagradu „Zarđala kašika sa levom Pop Lazićkinom cipelom“ koju tradicionalno dodeljuje Centralna vradžbinska uprava Srpske radikalne stranke za posebna dostignuća u oblasti četničkih nauka, kasapske umetnosti i parlamentarne demokratije. To je svakodnevna šala među poslanicima - izjavio je potom Dragan Todorović, Minimaks Srpske radikalne stranke, opravdavajući Srboljuba, posle čijeg pojavljivanja u skupštinskoj sali rapidno raste broj onih koji spavaju ko zaklani. “Poslanici se trenutno nalaze u skupštinskoj šali, pardon, sali” - zna da takvu situaciju opiše pomenuti Todorović, neafirmisani stend-ap komičar. I zato u ovdašnjem polupraznom parlamentu uopšte ne pitaju gde su poslanici, već je mnogo češće pitanje: “Ima li doktora u sali?” Ne zbog ovih što spavaju ko zaklani, već zbog Srboljuba. “Nema doktora, ima magistara” - zna da se javi humani Ilić mr Velimir, potpuno smiren, pošto je prethodno svu negativnu energiju izbacio na skupštinskom Odboru za saobraćaj, čiji transkript ekskluzivno prenosi Blic. „Smradovi jedni”, „ološu”, „g...”, „šonje”, „p...”, „nosite se u p... m...” - glavne su teze o kojima se raspravljalo na Odboru za saobraćaj, iz kojih se može zaključiti da srpski saobraćaj nije odmakao dalje od kočija i kočijaša. Isto je i sa parlamentarizmom. (autor je novinar Danasa)