Marker

Materijal koji je Ministarstvo ekonomije poslalo Savetu za borbu protiv korupcije deluje kao cinizam ili neslana šala, gde šali nema mesta. Umesto svih ili većine stranica ugovora sa Fijatom, poslati na stotine stranica flomasterskim markerom izbrisanim redovima, može se smatrati gafom, neučtivošću ili nepoštovanjem javnih institucija, a možda i sve to zajedno. U principu mora se priznati pravo ugovoru toga tipa i sadržaja da je dizajn službena ili autorska tajna, ali smatrati stotine stranica tajnom i poslati ih markerom cinično prebrisanim zaista deluje kao izigravanje zakona, i to kad je u pitanju veoma značajna instanca, pogotovu u zemlji sa veoma niskim rejtingom kada je o korupciji reč. O svemu tome mislim još gore, ali sam te redove autocenzurisao ********************************************************** Flomaster-markeri su se pojavili 1951. godine u proizvodnji kompanije Kušman i Denison, koja se ujedinjuje sa Istman Amerika, proizvođačem raznih pisaljki, da bi unapredili njegovu tehniku i upotrebljivost. Prvi kvalitet flomaster-markera bio je što se njima uspešno piše po staklu i drugim glatkim plastičnim površinama, što je bilo važno iz raznih praktičnih razloga, koje ne treba objašnjavati nekom ko je bar jednom upotrebio flomaster na takvim površinama. Na inernetu se može naći opaska da je trejdmark naziv flomaster u svim slovenskim i većini pribaltičkih zemalja postao generični termin za svaki marker bez obzira na to ko ga proizvodi. Pojava flomastera u obliku spreja doprinela je pojavi i procvatu grafita, pre svega po njujorškim metroima. Grafiti ispisani sprejom bili su znak epohe i proučavani su kao akademska tema vizuelne andergraund umetnosti, pretežno mladih anonimnih umetnika u duhu pobunjeničke 68. godine. Kad se ustanovilo da flomaster-sprej sadrži neki po zdravlje škodljivi olovni sastojak, polovinom 80-ih godina prošlog veka nastaje nagli pad umetnosti grafita.