Bumerang primenjene balvanologije

Upozorenje Srba sa severa po-krajine da neće prihvatiti Deklaraciju kojom bi se ozvaničilo prisustvo države Kosovo na prelazima Jarinje i Brnjak nesumnjivo je u ovom trenutku preveliki zalogaj za kreatore beogradske politike prema Prištini, a posipanje pepelom uoči izbora ne dolazi u obzir. Svejedno, opet se ogled iz primenjene balvanologije kao bumerang vraća u Beograd. Tražili ste, gledajte. Iz Brisela su najpre stigle vesti o razmatranju predloga integrisanog upravljanja na prelazima Brnjak i Jarinje i stidljivo uveravanje da o tome postoji načelna saglasnost Beograda, Prištine i EU. Navodno, pitanje nije bilo „da li integrisani prelazi“, već kako postići dogovor o broju albanskih, srpskih i Euleksovih carinika i na koji način regulisati komandni lanac. Tvrd stav sa severa i jedno od rešenja u Deklaraciji kojim je predviđano da žalbena instanca u sporovima oko katastarskih knjiga na Kosovu i Metohiji bude Vrhovni sud Kosova podelio je i srpski parlament. Prema svedočenjima prisutnih, pale su iza zatvorenih vrata i teške optužbe nalik onima iz kosovskog ciklusa, pa je predsednik Boris Tadić u ambiciji da obezbedi kakvo-takvo dostojanstvo institucija neubedljivo zaključio da se može i bez nove rezolucije ali i upozorio da se bez racionalizacije politike ne stiže do cilja, do statusa kandidata 9. decembra. Time je ozvaničen trenutno najveći problem rukovodstva Srbije: kako posle višemesečne uporne legitimizacije protesta Srba, posle žrtava, posle zaklinjanja na Ustav i Rezoluciju 1244, „racionalizovati“ politiku? I to pred izbore i u zemlji gde racio, tradicionalno, nije na velikoj ceni. Srbima sa Kosova se sada najracionalnije čini da zatraže rusko državljanstvo! Sva je prilika, gledaćemo u nastavcima kako se predstavnici koalicije i kandidati za dobre postizborne udavače nadmeću u objašnjavanju da su zapravo oduvek smatrali da je igranje sa strahovima preostalih Srba na Kosovu uvod u nove nesreće. Arhitekte politike čije je ishodište i krajnji rezultat nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila sa „sedi, jedan“, u na brzinu sklepanoj strategiji kojom se iz prašnjave sveske Miloševićevih političkih recepata brižljivo izdvaja eliksir brzog zaborava i lake probave, dosetiće se da je neprihvatljivo da četiri predsednika opštine ucenjuju sedam miliona građana na putu ka EU. I kad se obračunamo sa tom „ četvoročlanom bandom“ živećemo, jelda, kao sav normalan svet. Šta o takvoj lastiš- politici misli birač u Srbiji videćemo uskoro.