Promene bez boljitka

U Španiji, za razliku od Srbije, nema kladionica pa nije poznato kolika bi bila kvota na pobedu socijalista na parlamentarnim izborima, ali je izvesno da bi bila enormno velika i još je izvesnije da se niko ne bi kladio na Alfreda Pereza Rubalkabu, kandidata PSOE. Jednostavno, bila je to jedna od onih unapred izgubljenih utakmica u koju se ulazi sa idejom da se primi što manje „golova“. Rubalkabi i socijalistima ni to nije pošlo za rukom: izgubili su ubedljivije neko ikad. Narodna partija osvojila je 187 poslaničkih mesta a njen kandidat, budući premijer Marijano Rahoj, nadmašio je i svog prethodnika Hosea Mariju Asnara koji je 2000. obnovio mandat sa 186 poslanika. Istovremeno, PSOE je sa samo 111 mandata ostvarila najgori rezultat od povratka parlamentarne demokratije. Još 1977, samo dve godine posle Frankove smrti, na početku tranzicije i sa mnogo lutanja, PSOE je imala 118 poslanika, a 1979. tri više. Od 2000. godine do ove nedelje ta stranka nije nikada imala manje od 125 mandata. OČEKIVANO Nije se dogodilo ništa neočekivano. I nije došlo do velikog pregrupisavanja snaga na političkoj sceni, ili „prebega“ glasača na stranu „narodnjaka“. Kao u svakoj krizi, ljudi su glasali protiv vlasti koju okrivljuju za sve teškoće sa kojima žive, a veliki broj „neopredeljenih“ birača odlučio se ovog puta za opoziciju, u nadi da će ispuniti bar deo predizbornih obećanja. Deo glasača PSOE prešao je na stranu Ujedinjene levice koja je zabeležila spektakularan rast i sa dva prešla na 11 poslanika, sa 7,02 odsto osvojenih glasova, znatno više nego na tri poslednja glasanja od 2000. do 2008. godine. Napredovala je i katalonska Konvergencija i Unija, koja će umesto 10 imati 16 mandata, a rast je ostvarila i Unija za progres i demokratiju koja je povećala broj poslanika sa jednog (Rosa Diez, osnivač stranke, bivši socijalista, neka vrsta španskog Čedomira Jovanovića) na četiri. U Parlamantu će se prvi put pojaviti baskijska koalicija AMAIUR, sa sedam poslanika. Ona je na teritoriji Baskije dobila 2,01 odsto glasova i za malo pretekla tradicionalnu Baskijsku nacionalnu partiju (PNV). Oko AMAIUR-a se okuplja nova politička grupacija, bliska ideji separatizma, kao nova snaga koja borbu za baskijske interese, uključujući i nezavisnost, vodi političkim sredstvima i na duži rok. U parlamentu će biti još nekoliko manjih partija, ali pobednicima, s obzirom na apsolutnu većinu, ne trebaju ni koalicije ni tehnička podrška. Vladaće sami, neće imati problema sa usvajanjem zakona ali će i odgovornost biti veća. ZAOŠTRAVANJE Ključno pitanje je da li će Španci od 20. novembra živeti bolje? Odgovor je - neće. Ili neće u dogledno vreme. Oni koji su do juče bili opozicija shvatiće da je lakše kritikovati vlast nego voditi državu, olako data obećanja kad-tad ispostavljaju račune, ali posle ekonomskog debakla socijalista Španci se nadaju da će dalje propadanje bar biti zaustavljeno. To ne zavisi samo od samih Španaca jer su deo velike internacionalne krize koja je najviše uzdrmala Grčku, Italiju, Španiju i Portugal, ali pošto nada umire poslednja, „narodnjaci“ imaju lepu šansu da uđu u istoriju ako urade nešto dobro na ekonomskom planu. U unutrašnjoj politici može se očekivati zaoštravanje odnosa sa katalonskim i baskijskim autonomijama kojima su socijalisti, po oceni narodnjaka, dozvolili previše privilegija i atributa državnosti. Očekuje se drugačiji, tvrđi stav prema abortusu, gej-brakovima i ostalim liberalnim zakonima, što je svojevremeno donelo Sapateru naziv „španski Palme“. Najmanje promena biće u spoljnoj politici, samim tim i u odnosu na Kosovo jer će „narodnjaci“, braneći teritorijalni integritet Srbije, zapravo čuvati celovitost svoje zemlje. Hose Marija Asnar je svojevremeno bio jedan od najžešćih kritičara međunarodnog priznanja Kosova.