Invazija Marsovaca

Dolazak hrvatskih ultraša u Beograd danima je očekivan onako kako se pre trinaest godina očekivao dolazak aviona iz Avijana. Trilema „kombi, autobus ili konvoj“ vinula se do nacionalnog bezbednosnog pitanja, no, srpsko-hrvatski odnosi žanrovski su komični teatar, pa je sasvim prikladno što su nam prvi sagovornici na Batrovcima umesto huligana sa Trešnjevke ili Jaruna, bile tri dame. Dijana Jelaska i Ivana Franolić iz Splita, te Lidija Bojić Čačić iz Zagreba nisu samo velika imena ženskog rukometa, koja su upamtile hale širom Evrope, već su bile i pravo društvo za ledeni batrovački dan, triling dama u znaku „herca“, lep, nasmejan i pričljiv. Kada se NIN-ovom fotoreporteru učinilo da se zastava na hrvatskoj graničnoj postaji vijori na pola koplja, Lidijina je duhovitost šutirala iz mesta. „Pa, nismo još izgubili! (smeh)“ VALTER Zbog pratioca hrvatskog trija, Zagrepčanina Valtera Vulete, zažalili smo što se od Batrovaca do prve kafane ne može dobaciti ni artiljerijom. Ni dva minuta razgovora nije bilo potrebno da Valter u stilu znamenitog imenjaka raspali po metama omiljenima sa obe strane granice. Posle pet, ni najveći nacionalni paranoik ne bi mogao zaključiti pričamo li mi o Hrvatskoj ili o Srbiji. „Pa, je li to demokracija?“, pitao se Valter i pričao još mnogo šta čemu ne treba prevodilac – o klubovima koji redovno imaju uspeha u Evropi, a krpe kraj sa krajem, o trošenju velikih suma na potrošene fudbalere koji više ne mogu naći inostrani angažman… Naposletku je sa Lidijom, Ivanom i Dijanom fotoreporterima pozirao držeći dres Davora Šukera. Takav majstor neće skoro igrati ni sa jedne strane Batrovaca. Umesto Davora Šukera na granicu oko 14 sati stiže Žandarmerija. Momci jedva uspevaju da izađu iz pretrpanih džipova. Pružajući uvo ka hrvatskim inspektorima saznajemo kako je predviđeno da se Dinamovi BBB i Hajdukova Torcida na granici pojave sa celim satom razmaka, kako se ne bi pomlatili međusobno. Nedugo zatim čujemo da im je ipak uspelo pomlatiti se u blizini Slavonskog Broda i da je Torcida vraćena doma. Oficir Interventne jedinice policije, koja se u međuvremenu razvila u formaciju nalik parodičnom počasnom špaliru, pokušava da zaboravi na batrovačke minuse čavrljajući sa nama. „Zaustavićemo autobuse pred rampama, pa polako jednog po jednog na pretres. Valjda neće biti kao kada smo čekali Medvedeva. Trinaest sati sam tada stajao kod ’Geneksa’...“ ŠUKER Povik komandanta Interventne jedinice kojim traži šestoricu svojih momaka za pretres („Ja ću, ja znam hrvatski“) znak je da „Loši plavi dečki“ stižu. Policija okružuje autobuse iz kojih hrvatski plavi dečaci izlaze i nakon pretresa se okupljaju unutar obruča „srpskih plavih dečaka“. Kolega iz veoma popularnog beogradskog dnevnog lista dobija telefonski nalog urednika da pažljivo posmatra kako hrvatski ultraši izgledaju. Kao da izveštavamo o invaziji Marsovaca, u najmanju ruku. Ako neko to zaista ne zna, dečki iz BBB jednojajčani su blizanci „dečaka“ sa „severa“ ili „juga“. Iste trenerke, iste patike, iste priče. Isto „dobro dete među huliganima“ koje majci telefonom javlja da je stiglo na granicu. Budući da smo se umešali u policijski obruč, stojimo licem u lice sa njima. Isti klinci, ista starija garda. Vraćaju ih u autobus. Red i mir. Oko 17.20 gledamo jedini incident. Nakon što su obavešteni da neće biti pušteni u Srbiju, dečki iz jednog autobusa istrčali su uz povike „’Ajmo, ’ajmo, ustaše!“. Ako nikada niste gledali vod Žandarmerije u trku, oprema im usporava pokrete, što im daje elegancije, pa nalikuju nekakvoj oklopnoj baletskoj trupi. Čitav ugođaj tako još jednom otkriva svoju srodnost sa teatrom apsurda. No, kako ovaj ansambl nije nameravao da raspravlja o umetnosti, hrvatski ultraši nisu mnogo oklevali da se vrate u vozilo. U 17.30 i njihov autobus nam okreće leđa. Šest ih je još pre incidenta otišlo natrag. Zavesa. Prvi čin invazije Marsovaca tako je prošao bez ikakve ozbiljne nevolje, a isto se ponovilo i u drugom, u „Areni“. Valjda smo mogli onda da sprečimo i krv i srču u Novom Sadu. Ali, opet - mogli smo je sprečiti još dok je Davor Šuker bio mladi reprezentativac Jugoslavije.