Slike realnosti

Nakon svega osam godina postojanja, festival dugometražnog dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih“ postao je jedan od omiljenih filmskih festivala na početku kalendarske godine, o čemu svedoče uglavnom rasprodate projekcije u Sava centru. Dokumentarni film, po svojoj strukturi, predstavlja neiskrivljenu sliku stvarnosti, a Tue Stin Miler, selektor beogradskog festivala, trudi se da predstavi sedam ostvarenja koja su obeležila evropsku filmsku scenu minule godine i predstavljaju svet u svom glamuru i bedi. Posvećen isključivo bioskopskom dokumentarnom filmu, Festival pruža i mogućnost da se publika direktno susretne sa autorima svih filmova na programu koji uglavnom čine najveća imena savremenog dokumentarnog filma. Tako je bilo i ovog puta. Vodeći dokumentaristi iz Velike Britanije, Portugalije, Litvanije, Švajcarske, Nemačke, Francuske i Austrije, predstavili su se publici svojim nimalo zanemarljivim ostvarenjima, čudesno realističnim slikama naše realnosti. Čast da otvori festival pripala je britanskom dokumentarističkom eseju Prorok. Posle zadivljujućeg kultnog ostvarenja Crno sunce, Geri Tarn, jedan od najizrazitijih autora modernog dokumentarizma, napravio je fascinantan vizuelni esej prema knjizi Halila DŽubrana. Ovaj film je posebno značajan za nas jer su zapaženi delovi snimani u Beogradu, upravo tokom prvog gostovanja Tarna na festivalu „Sedam veličanstvenih“ sa navedenim filmom. Kombinujući filmske i digitalne snimke različitog formata, Tarn je stvorio neobičnu viziju savremenog sveta. Beograd se tu predstavlja u posve novom i neočekivanom kontekstu. Proslavljeni austrijski autor Mihael Glavoger, čija smo ostvarenja uglavnom gledali na FEST-u, zatvorio je festival svojim maestralnim ostvarenjem Sjaj kurvi, poslednjim filmom u trilogiji započetoj ostvarenjem Megacities i nastavljenoj filmom Smrt radnika, kojima je Glavoger najavio pojavu veličanstvenog modernog dokumentarca namenjenog bioskopima. I ovoga puta to je dokumentarac sa drastičnim pristupom temi, sniman u različitim delovima sveta, osobenog autorskog postupka, vrhunske fotografije, montaže, zvuka i muzike, nastao u raskošnim produkcionim uslovima. Još dva filma bila su na programu u velikoj sali - Žoze i Pilar, ovogodišnji zvanični portugalski kandidat za Oskara, i francuski esej Život negde daleko. Žoze i Pilar je dinamični dokumentarac koji nas uvodi u intimne prostore nobelovca Žozea Saramaga, zahvaljujući čemu je postao veliki bioskopski hit u Portugaliji i Brazilu. Film je fokusiran na duboku i slojevitu vezu portugalskog pisca i njegove pratilje, koja ispunjava gotovo svaki delić njihovog bogatog života. Život negde daleko je film izuzetne vizuelnosti, nadograđen složenom kompozicijom dubokih uvida u skriveno i kontemplativno. Ostatak programa činila su još tri vrhunska dokumentarca: Ramin - najnoviji rad velikog litvanskog autora Audrijusa Stonisa, dobitnika nagrade „Feliks“ za jedan od svojih prethodnih filmova; švajcarski dramatični triler Specijalni let koji predstavlja zastrašujući pogled na surovost jednog od najrazvijenijih evropskih državnih sistema; i, kao velika poslastica, nemački dokumentarac španskog naslova Kuvanje u procesu, o najpoznatijem i najeksluzivnijem restoranu na svetu, tačnije o alhemijskoj laboratoriji u kojoj nastaje magija čarobnih zalogaja Ferana Adrije.