Izborne lisice

Ne bi trebalo ovih predizbornih dana prolaziti blizu tužilaštva, spremni su da iskoče iz zgrade i zgrabe prvog prolaznika da bi ga uvukli u svoju farsičnu pozorišnu predstavu zvanu „borba protiv organizovanog kriminala“. Ovo je samo jedan od stotinak komentara na jednom sajtu povodom vesti o hapšenju učesnika u nelegalnoj prodaji dela imovine pančevačke Azotare. Tu firmu su, kako se sumnja, oštetili bivši vlasnici, srpsko - litvanski konzorcijum, sa kojima je zbog nepoštovanja ugovora privatizacija raskinuta početkom 2009. Nakon toga Azotaru je preuzeo Srbijagas. Da sve zaista i miriše na predizbornu farsu najbolje dokazuje činjenica da je privođenje sedam osoba za koje se sumnja da su doprinele propasti Azotare i uništavanju njene imovine učinjeno čak tri godine nakon raskida privatizacionog ugovora sa litvansko-srpskim konzorcijumom. I još bitnije, dve nedelje pre izbora i nedelju dana nakon što je Vensan Dežer, šef Evropske komisije u Srbiji, pridikovao nadležnima da bi morali biti ažurniji i transparentniji kada su u pitanju 24 sporne privatizacije na čijem raščišćavanju EU insistira od juna prošle godine. I baš kao što je očigledno da su se nadležni oglušili o pravovremena upozorenja zaposlenih i sindikata Azotare da se sprema prodaja najvrednijeg pogona Karbamid 2, tako su i istražnim organima bile potrebne tri godine da privredu osumnjičene za pljačku Azotare i države. Pa su to, pompezno, uradili dve nedelje pre opštih izbora u Srbiji, iako je, kako NIN saznaje od dobro obaveštenih izvora, Upravi kriminalističke policije još 21. aprila 2009. godine upućen izveštaj Deviznog inspektorata Ministarstva finansija iz koga se vidi da je Azotara oštećena. Naime, kontrolom Agencije za privatizaciju ustanovljeno je, ali kasno, da je bivši vlasnik Azotare prodao ceo jedan pogon, Karbamid 2, mada za to nije imao dozvolu. Tu opremu naplatili su 32,5 miliona evra, što je čak tri puta više nego što su sada već bivši vlasnici platili celu Azotaru!? PARADA Agencija je, između ostalog, zahtevala od Deviznog inspektorata i da ispita gde je „nestalo“ nešto više od pet miliona evra, koji su se u knjigama prodavaca vodili kao „avansi“. Inspektorat je, kako saznaje NIN u dobro obaveštenim izvorima bliskim Vladi Srbije, kontrolu počeo u julu 2008. godine, a zapisnik o nalazima prosleđen je MUP-u devet meseci kasnije. Ovom kontrolom utvrđeno je da je sporna oprema izvezena u periodu od novembra 2007. do februara 2008. po 46 jedinstvenih carinskih isprava. Ukupna vrednost opreme bila je 32,5 miliona evra, a njena knjigovodstvena vrednost samo 6,5 miliona evra. Sa druge strane, posle prodaje najvrednijeg dela fabrike, knjigovodstvena vrednost preostale opreme Karbamida 2, koja nije prodata, „veštački“ je povećana na čak 19,2 miliona evra, kako bi se sakrila pozadina cele operacije. Vrednost opreme, koju kupac iz Rusije nije želeo da kupi, uvećavana je, dakle, nekoliko puta da bi se udeo prodatog pogona u ukupnoj vrednosti Azotare smanjio ispod pet odsto, jer više od toga novi vlasnici nisu smeli da prodaju bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Devizni inspektori su, međutim, utvrdili da prodati pogon u vrednosti kompanije učestvuje barem trostruko više od prikazanog, iz čega nedvosmisleno proizlazi da su tadašnji vlasnici Azotare protivzakonito prodali pogon. KLUPKO Pored ovoga, kontrola Inspektorata je utvrdila da je Azotara avansno, dakle unapred plaćala neke usluge i robu, za koju se ispostavilo da nikada nisu ni uvezene. „Kvaka“ je bila u tome što su vlasnici zapravo sami sebi plaćali konsultantske usluge. Litvanskoj firmi Arvi, čiji je vlasnik ujedno bio i jedan od suvlasnika Azotare, u martu 2008. godine plaćeno je 262.000 evra za „menadžerske usluge i usluge konsultovanja“ koje nikada nisu ni izvršene. Tako je praktično vlasnik Arvija sam sebi uplatio novac sa računa Azotare. Inspektorat je zbog ovoga naložio da se vrati plaćeni avans, a pošto to nije urađeno, zatraženo je da se protiv vlasnika podnese prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Pančevu. Azotara je, takođe unapred, platila više od milion evra firmi JSC Vespera iz Litvanije usluge koje nikada nisu ni izvršene, a da zlo bude veće nije naplaćena ni izvezena roba u vrednosti od 7,7 miliona evra ofšor kompaniji Heimdal enterprajsis sa Kipra. Sve je dakle ukazivalo da je ovaj novac završio na stranim računima vlasnika Azotare Pančevo i sve su to nadležni organi znali još polovinom 2009. godine, da bi hapšenja krenula tek sada. I umesto objašnjenja zbog čega im je bilo potrebno toliko vremena da privedu odgovorne članovi vladajuće koalicije vest o privođenju iskoristili su da napadnu svoje koalicione partnere. Najpre je Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i vladin glasnogovornik, optužio DSS i G17 da su oni činili vlast kada je Azotara privatizovana, da bi odmah potom usledio i odgovor. „Homen treba da se bavi pre svega članovima svoje stranke a posebno jednim visokim državnim funkcionerom DS-a koji je nakon raskida ugovora o privatizaciji nekoliko puta vršio pritisak na Ministarstvo ekonomije da se raskid poništi i fabrika vrati Litvancima“, stoji u saopštenju G17 koja podseća da članovi ove stranke nisu bili u Ministarstvu ekonomije kada je Azotara privatizovana, već kada je ugovor o privatizaciji poništen. Nikola Papak, pi-ar bivšeg ministra Mlađana Dinkića, nije želeo da otkrije ime visokog državnog funkcionera DS-a, ali kaže da je reč o trenutnom ministru iz redova demokrata. „Znaju u Demokratskoj stranci vrlo dobro o kome se radi. U pitanju je njihov čovek pa neka oni i saopšte njegovo ime“, kaže Papak u kratkoj izjavi za NIN. Sa druge strane, do zaključenja ovog broja NIN-a nismo uspeli da stupimo u kontakt ni sa Slobodanom Homenom, ni sa portparolkom DS-a Jelenom Trivan, jer se ne javljaju na telefon. Ni opozicija nije pokazala da ozbiljnije gleda na obračun sa korupcijom i kriminalom, pa je umesto kritike vladinog predizbornog hapšenja i ona otpočela obračun među sobom. Tako je Aleksandar Martinović, iz SRS-a, optužio Srpsku naprednu stranku da je njen finansijer Dušan Stupar, jedan od uhapšenih, što naprednjaci odlučno demantuju. Tomislav Nikolić izjavio je u utorak da SNS od Stupara iznajmljuje prostorije. „Hapšenja u Azotari naredio je Dušan Bajatović da on ne bi bio uhapšen“, rekao je braneći Stupara lider naprednjaka. Ova afera unela je pravu pometnju na političkoj sceni i ko zna šta će do kraja sve isplivati na površinu. OPTUŽNICA Policijski pritvor određen je za sedam osoba osumnjičenih da su učestvovali u spornoj prodaji pogona Karbamid 2, dok je za dvojicom litvanskih državljana, Vidmantasom Kučinskasom i Simonasom Kašusom, još ranije raspisana Interpolova poternica. Najpoznatiji među uhapšenim državljanima Srbije svakako je Dušan Stupar, bivši suvlasnik Azotare, čije je preduzeće Univerzal holding, zajedno sa firmama Arvi i Saniteks, 2006. godine kupilo za 13,1 milion evra 100 odsto kapitala pančevačke Azotare. Pored Stupara, pritvor je određen i Vujadinu Jankoviću, nekadašnjem direktoru Azotare i Univerzala, zatim Julijani Vučković, iz sektora za kontrolu Agencije za privatizaciju, kao i Čedomiru Ivkoviću, Jovanu Udickom, Jelici Ivković i Milanu Cvetićaninu koji su pomagali Stuparu i Litvancima da protivzakonito prodaju Karbamid 2 i tako steknu korist od 5,4 miliona evra. Prema optužnici, država je oštećena za najmanje 8,3 miliona evra, jer su vlasnici srpsko-litvanskog konzorcijuma, umesto da u skladu sa kupoprodajnim ugovorom investiraju 11,5 miliona evra, godinu dana nakon privatizacije odlučili da Karbamid 2 - prodaju. Da bi dobili dozvolu za prodaju opreme, novi vlasnici Azotare angažovali su preduzeće Servo Mihalj inženjering. Zaposleni u tom preduzeću, Čedomir i Jelica Ivković, Jovan Udicki i Milan Cvetićanin, sumnjiče se da su neadekvatno procenili vrednost pogona Karbamid i predočili da ono vredi tek 3,7 odsto vrednosti cele Azotare, iako je, kako su pokazali nalazi kontrole, u koju je NIN imao uvid, njegova stvarna vrednost najmanje tri puta veća. Julijana Vučković, iz Sektora za kontrolu Agencije za privatizaciju, sumnjiči se da je pomogla novim vlasnicima Azotare da pogon izvezu u Rusiju, jer nije na vreme reagovala na upozorenja sindikata i zaposlenih da se planira demontaža i prodaja Karbamida 2. U Agenciji za privatizaciju tvrde, međutim, da je sve urađeno u skladu sa zakonom i propisanim procedurama. Agencija je, kažu, po saznanju o prodaji Karbamida 2 od vlasnika zahtevala da na račun Azotare uplate nešto više od 10 miliona evra kao razliku između stvarne cene i onoga što je vlasnicima bilo dozvoljeno da otuđe. Pošto oni to nisu uradili, ugovor je početkom 2009. godine raskinut, a Azotara je kasnije data Srbijagasu kao naknada za dugove pančevačkog preduzeća za gas. Kolegijum Agencije zatražio je hitan sastanak sa premijerom, ministrima ekonomije i pravde i skupštinskim Odborom za privatizaciju „kako bi se otklonile sumnje u rad Agencije“. Posle ovakve predizborne parade, javnosti u Srbiji ostaje jedino da nagađa ko je to sledeći koga će nadležni uhapsiti, pošto Tomo Zorić iz Republičkog javnog tužilaštva reče da je ovo samo početak hapšenja učesnika u privatizacionim aferama. A nikoga ne bi začudilo kada bi se to desilo u vreme izborne ćutnje. Mada je svima jasno da nijedna vlast svoju bitku sa korupcijom i aferama na koje se godinama upire prst i nude dokazi ne otpočinje na kraju, već na početku svog mandata. Biznismen iz DB-a Jedan od sedmoro uhapšenih u aferi Azotara, Dušan Stupar, vlasnik je firme Univerzal holding iz Beograda, trenutno u stečaju. Stupar je inače bivši šef beogradskog centra Državne bezbednosti. On je u utorak saslušan i po tvrdnjama advokata izjavio je da nije kriv. Javnosti je postao poznat nakon čuvene Osme sednice CK SK Srbije. Početkom devedesetih godina poslovao je u Rusiji, kao direktor predstavništva firme Univerzal u Moskvi, što mu je, kako se spekuliše, poslužilo da se zbliži sa Borislavom Miloševićem, bratom bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića. Univerzal holding, u vlasništvu pomenutog Stupara, privatizovalo je tokom prethodne decenije oko desetak preduzeća po Srbiji, od kojih su najpoznatiji Javor iz Ivanjice, Iskra - Barič, Mesna industrija Panonija iz Inđije, Tehnopromet iz Beograda, Kaštel Ečka.... I EPS suvlasnik Azotare Vlasnik 5,5 odsto Azotare Pančevo uskoro će postati i Elektroprivreda Srbije, saznaje NIN. Naime, ovo preduzeće već je zatražilo saglasnost Vlade Srbije da dug za struju Azotare od blizu milijardu dinara konvertuje u vlasništvo. Sa druge strane, od sadašnjeg vlasnika ili zastupnika kapitala države Srbijagasa može se čuti kako će Azotara uskoro dobiti strateškog partnera i kako su za ovo preduzeće za proizvodnju veštačkog đubriva zainteresovane kompanije iz Bugarske, Švajcarske, kao i ruski Gasprom.