Sumnjom na sumnju

Još jedna nedelja, još jedan bankarski skandal: ako je skandal, pošto za razliku od prethodnih afera, u ovom slučaju još ništa nije nepobitno dokazano. Odeljenje za finansijske usluge američke savezne države NJujork optužilo je banku Standard čarterd, sa sedištem u Londonu, da je od 2001. do 2007. kroz skoro 60.000 pojedinačnih transakcija „obrnula“ najmanje 250 milijardi dolara iz iranskih državnih i drugih fondova, i tako ne samo narušila režim sankcija protiv Irana, nego i američki finansijski sistem izložila uticaju „terorista, trgovaca oružjem, narko-bosova i korumpiranih režima“. Ovo regulatorno telo tvrdi da je banka u tom periodu redovno menjala svift i druge kodove kako bi prikrila odakle je stizao novac usmeravan ka njujorškoj filijali Standard čarterda, i time nadzornim organima uskratila informacije koje bi omogućile da se uđe u trag kriminalnim aktivnostima. Tvrdi se i da je centrali Standard čarterda iz njujorške ekspoziture ukazivano na operacije koje su nosile rizik narušavanja režima sankcija, ali da je uprava banke ta upozorenja ignorisala ili direktno odbijala da razmotri; u prilog tome citiraju se interna prepiska i razgovori između centrale u Londonu i personala u NJujorku. Za medije najatraktivniji deo te komunikacije je besno reagovanje neimenovanog člana menadžmenta - britanska štampa je posle ustanovila da je reč o sadašnjem finansijskom direktoru Ričardu Medingsu - koji je na sugestiju da bi banka mogla da ima problema s američkim vlastima reagovao ovako: „Vi jebeni Amerikanci - ko ste vi da nama, ostatku sveta, govorite da ne možemo da poslujemo s Irancima!?“ Optužbe nisu naivne: i jedan jedini dokazani slučaj pranja novca pred američkim sudom mogao bi da znači dugogodišnje robije za deo menadžmenta banke, gubitak dozvole za rad na teritoriji države NJujork (čime Odeljenje već preti) te nemerljivu štetu po reputaciju banke čiji se generalni direktor Piter Sends nedavno pohvalio kako je sve u vezi sa bankom Standard čarterd „dosadno“, jer se u njoj, ili vezano za nju, ne dešava ništa što izlazi iz okvira regularnog bankarskog poslovanja. Samo, da li je u ovom slučaju sve baš tako kako njujorško regulatorno telo tvrdi? Za razliku od nedavnih skandala vezanih za britanske banke, koje su suočene s dokazima odmah priznale krivicu (Barkliz da je štimovao stopu libora, ključne međubankarske kamatne stope; a HSBC da je prala novac za meksičke narko-kartele) Standard čarterd optužbe kategorički odbija. Banka tvrdi da su navedeni podaci plasirani tako da ne pružaju kompletnu i tačnu sliku o njenom poslovanju, i insistira da je „više od 99,9 odsto“ navodno spornih transfera sprovedeno u punoj saglasnosti s američkim propisima. Obim transakcija koje su uključivale iranske klijente a na koje nisu primenjeni ti propisi - i koje bi mogle da predstavljaju narušavanje sankcija - ne prelazi 14 miliona dolara, kažu u banci. Ali, ako je neko u NJujorku čvrsto rešio da Standard čarterdu stane za vrat, na sudu bi i manje od toga moglo da bude dovoljno...  Specijalno podozrenje U Londonu podozrevaju da iza aktuelnog niza skandala u koji su umešane ostrvske banke, osim razumljive namere da se stane na put nelegalnim radnjama, stoji i prikrivena ambicija da se britanska prestonica diskredituje kao najvažniji svetski finansijski centar, te skrene pažnja sa podjednako velikih skandala u koje su umešane američke banke. „Mislim da je reč o smišljenom pokušaju (diskreditacije) iza koga stoji vrh američke vlade. Verujem da Vašington na ovaj način pokušava da (...) sedište svetske trgovine iz Londona premesti u NJujork“, izjavio je tako DŽon Man, član komiteta za finansije britanskog parlamenta. Toliko o „specijalnim odnosima“ Britanije i SAD.