Samo da je bogatima dobro

Pol Rajan, koga je predsednički kandidat Republikanske stranke Mit Romni prošlog meseca izabrao za svog potpredsedničkog parnjaka, perfektna je slika tradicionalnog republikanskog potpredsednika, konstatovao je nedavno magazin Tajm. I ne samo to: nedeljnik procenjuje da će se u nastavku predizborne kampanje, sve do novembarskih izbora, borba voditi ne oko stavova predsedničkog kandidata Mita Romnija, već oko Rajanovih ideja. A Rajanove ideje su radikalne čak i po meri inače konzervativnih republikanaca. Rajan (42) je svoju viziju uloge države u SAD gradio punih 14 godina, koliko je prošlo otkako je prvi put ušao u Kongres. Na partijskoj konvenciji prošle nedelje on je detaljno govorio o programu za koji će se zalagati, i taj njegov govor je, jedinstveni su komentatori, bio konkretniji i življi od govora predsedničkog kandidata. U slučaju izborne pobede, u koju republikanci ne sumnjaju, ogromni državni dug će biti smanjen, biće ukinuta reforma zdravstvenog sistema, za koju se tako žestoko borio aktuelni predsednik Barak Obama. „Ne možemo za zdravstvo trošiti novac koga nema“, jasan je Rajan. Najavljuje radikalno kresanje državnih izdataka sa sadašnjih 24 odsto BDP na ispod 20. Želi da ojača krizom posebno pogođeni srednji stalež otvaranjem 12 miliona novih radnih mesta. Štedeće se kod bolesnih, starih i slabih, kod penzionera i onih 30 miliona najsiromašnijih Amerikanaca koji bi, po Obaminom planu, trebalo da dobiju zdravstveno osiguranje. Štedeće se na državnim izdacima za zaštitu od zaraza, ali i kod profesionalnih vatrogasaca. Svi ti izdaci su za Rajana „luksuz“. egoiZAM Rajanova politička vizija se bazira na spisima austrijskog neoliberalnog ekonomiste Fridriha fon Hajeka, koji je kritikovao modernu državu blagostanja kao „put u kmetstvo“, kako je nazvao i svoje glavno delo, objavljeno 1944. u Velikoj Britaniji. Problematičnije od te okolnosti je što je Rajan pristalica i dubioznog učenja američke autorke ruskog porekla Ejn Rand, ideološke miljenice američkih konzervativaca, po kojoj je egoizam plemenita vrlina, svet nalikuje na džunglu u kojoj su jači uvek u pravu, a slabi su sami krivi što su takvi kakvi su. Obama nije prvi koji je ovakve političke stavove nazvao „socijaldarvinističkim“. A da slabi ostanu slabi postaraće se Rajan tako što će im uskratiti i ono malo što dobijaju. Zato će najbogatijima dati još više time što će im manje uzimati po osnovu poreza: po toj skali bi 250 miliona teški Romni plaćao samo 0,82 odsto poreza! A da bi se i dalje namicao novac za državu, posebno za vojsku (gde republikanci ne pomišljaju na štednju) biće, umesto poreza na kapitalnu dobit, uveden porez na prodaju ili PDV - pa će to imati „perverzan“ efekat povećanja poreza srednjem staležu, primećuje Tajm i zaključuje: „U Rajanovom svetu - u fantaziji Ejn Rand - prosečni ljudi su oporezovani zato što nisu imali dobar smisao da postanu bogati“. Londonski Ekonomist se s pravom upitao kako to da „br. 2“ već ima gotov vladin plan po preuzimanju vlasti, dok „br. 1“ to i dalje nema. Očito je, međutim, da je Rajan mlad i perspektivan i da zna da je, budući tipičan politički insajder, čak i ako Romni ne pobedi ovog novembra, pred njim još duga karijera. Što se za Romnija, koji je u politiku došao iz krupnog biznisa i mnogo kasnije od Rajana, baš i ne može reći. STEREOTIPI A što se tiče Romnija, potencijalno prvog mormona na čelu SAD, on ni na partijskoj konvenciji prošlog vikenda nije uspeo da promeni sliku koja o njemu postoji u američkoj javnosti: da mu nedostaje ono nešto što jednog političara uzdiže na nivo lidera. Izveštači i komentatori morali su da se baš potrude kako bi iz njegovog istupa izdvojili nešto vredno pomena, pa su tako uočili da u svom govoru nijednom rečju nije pomenuo rat - što se nekom republikanskom kandidatu nije desilo još od davne 1952. godine. To kao da nije tema ni za njega, niti za Rajana, iako je zemlja već deceniju i više zaglavljena u ratovima u Avganistanu, a donedavno i u Iraku. Čini se da je Romni dobro osetio duh nacije, koja je većinski (66 odsto) protiv daljeg angažovanja u Avganistanu, dok tamošnji rat podržava svega 37 odsto republikanaca. Stoga je i njegova predizborna kampanja u potpunosti usmerena na vitalna domaća pitanja: od nezaposlenosti, do poreske i socijalne politike. Sa stopom nezaposlenosti od 8,3 odsto širom zemlje republikanci privredu vide kao centralnu temu, koja treba birače da opredeli da njima daju glas. A ohrabrenje im, kad je o tome reč, daje činjenica da još nijedan aktuelni predsednik nije uspeo da izbori drugi mandat kada je stopa nezaposlenosti premašivala osam odsto. Ipak, da ne bi ispalo da nije dovoljno čvrst kad su u pitanju spoljnopolitički izazovi, Romni je govor iskoristio da za unutrašnje privredne teškoće delom okrivi i Kinu, za koju je rekao da manipuliše vrednošću svoje valute kako bi podstakla zaradu od izvoza. Opisujući je kao „prosperitetnu tiraniju“, obećao je da će sprečiti da „dođe kinesko doba“ tako što će zauzeti „čvrst stav“ prema Pekingu, za razliku od Obame za koga je rekao da je prema Kini „popustljiv“. Odranije su poznati i Romnijevi stavovi kad je reč o Rusiji, koju i dalje vidi kao „geopolitičkog protivnika“. U jednom intervjuu svojevremeno je rekao kako SAD i Rusija „naravno nisu neprijatelji“.„Nismo u sukobu, nema hladnog rata. Ipak, Rusija je geopolitički protivnik i mislim da je jasno da ona stremi ciljevima koji su u suprotnosti sa interesima SAD“, rekao je tada - a reći će i ponovo, kad ga budu pitali. Romni svoje birače ne plaši samo Kinom i Rusijom, već i Evropskom unijom. Optužuje Obamu da u SAD želi da uvede jednu vrstu „evropskog socijalizma“, kao što Rajan, opsednut fiskalnom politikom i kresanjem državnih izdataka, upozorava da je prezaduženost evropskih vlada glavni razlog što su mnoge od njih u međuvremenu postale bivše. To je najbolji dokaz šta se dešava kada su države prezadužene, poručuje republikanski dvojac, koji se, u skladu s oprobanim receptom, u istupima uglavnom drži svojih opsesivnih ekonomskih tema - bežeći od onih drugih, uključujući i spoljnopolitičke, u koje se očito mnogo manje razumeju. Bilo bi zanimljivo videti kako bi izgledala američka politika kad bi se na njenom čelu našao takav dvojac - mada posle osam godina DŽordža V. Buša u Beloj kući ostatku sveta ne treba zameriti što bi radije da izbegne još jedan takav eksperiment in vivo. Nacionalna konvencija Demokratske stranke Da li će vam biti bolje s Romnijem? Delegati Demokratske stranke su se u utorak okupili u Šarlotu, Severna Karolina, na trodnevnoj konvenciji koja i zvanično treba da potvrdi kandidaturu Baraka Obame za drugi predsednički mandat. Biće to i Obamin odgovor na prošlonedeljnu konvenciju republikanaca, na kojoj su izrečene oštre kritike njegove politike. Tamo je potpredsednički kandidat republikanaca Pol Rajan rekao i ovo: „Svaki predsednik, još od Velike depresije, koji je tražio drugi mandat, mogao je Amerikancima da kaže da žive bolje nego pre četiri godine. Svaki izuzev (demokrata) DŽimija Kartera i Baraka Obame.“ Na to je žestoko reagovao potpredsednik DŽozef Bajden: „Želite da znate zašto nam je bolje. Imam za vas malu nalepnicu na kojoj stoji: „Osama bin Laden je mrtav a DŽeneral motors živi!“ To i jesu dva uspeha Obamine administracije, koja im ni republikanci ne mogu poreći. Ali demokrate na konvenciji žele Amerikancima, i to pre svega srednjoj klasi, da postave drugačije pitanje: Da li će vama sutra biti bolje ako Romni bude izabran? To pitanje će Obama uputiti biračima u noći između četvrtka i petka tokom govora koji će prenositi nacionalne TV mreže. Obama i Bajden su uporni u tvrdnjama da je stanje nacije bolje nego kada su oni stupili na vlast januara 2009. Oni žele da izbegnu zamku republikanaca koji od izbora prave nacionalni referendum o Obaminom predsednikovanju, i insistiraju da se radi o različitim političkim ideologijama u vezi sa veličinom i ulogom centralne vlade u državi. Naravno, reč je i o ogromnim državnim dugovima, ali demokrate i na to imaju odgovor. Jedan od glavnih Obaminih savetnika u predizbornoj kampanji, Dejvid Akselrod, smara da „prosečni Amerikanac“ dobro zna da su bile potrebne godine da se stvori kriza koja je izbila 2008, a te prethodne godine obeležila je administracija republikanskog predsednika DŽordža Buša juniora. Neposredno pred početak konvencije istraživanja javnog mnjenja ukazuju na mrtvu trku između Obame i Romnija. Tako Galup daje jedan procentni poen više aktuelnom predsedniku (47:46), pa bi demokrate ovonedeljnu medijsku pažnju morali da iskoriste da povećaju tu malu prednost. Mit Romni mogao bi da postane prvi mormonski predsednik Podozrenje i predrasude Crkva Isusa Hrista Svetaca poslednjih dana, poznatija kao Mormonska crkva, produkt je vizije DŽozefa Smita, koga je „posećivao“ anđeo Moroni (sin proroka Mormona) , saopštavajući mu da pored biblijskih jevanđelja postoje i drugi spisi, koje je Smit objavio 1830, tvrdeći da su sve druge hrišćanske crkve odbacile pravu veru. Mit Romni je prvi mormon koji učestvuje u trci za Belu kuću, što mu po nekim mišljenjima umanjuje šanse za pobedu, jer većina Amerikanaca ima negativan stav prema ovoj verskoj grupi, koja po sopstvenim podacima ima 13 miliona članova, od toga polovina živi u SAD. Mnogi mormone vezuju i za poligamiju, koja je u početku praktikovana, ali već od kraja 19. veka (barem zvanično) napuštena. Mormonima je zabranjen alkohol, kao i topla pića (čaj i kafa), oni ne puše a uzdržavaju se i od predbračnog seksa. Protivnici su abortusa, homoseksualizma, upotrebe narkotika i kockanja. Dužnost im je da neguju brak i rađaju što više dece (Romni ima pet sinova i 16 unučića). Svaki vernik mora crkvi da da deset odsto svojih primanja. Pošto je Romni 2010. i 2011. zaradio više od 40 miliona dolara, on je crkvi poklonio 4,1 milion, saopštio je njegov izborni štab. Uz to je preko svoje dobrotvorne fondacije Tajler dao još oko 4,8 miliona dolara u crkveni fond. Stoga se, ne bez razloga, tvrdi da je ova crkva jedna od najbogatijih na svetu. Mormoni veruju u Bibliju, ali se oslanjaju na učenje Smita i „svetu knjigu“, koja nema veze sa hrišćanskim spisima. Za Boga tvrde da on nije bio oduvek uzvišeno biće, nego da je to postao pravednim životom i upornošću. Veruju da Tvorac ima telo od mesa i kostiju, koje je opipljivo kao i ljudsko. Za Isusa Hrista tvrde da je nastao seksualnim odnosom materijalnog Boga i deve Marije. Najpoznatiji mormon u bivšoj Jugoslaviji je bio proslavljeni košarkaš Krešimir Ćosić, koji je sekti pristupio 1971. godine, dok je igrao za mormonski univerzitet Brigam Jang. On je pre četiri decenije u Zadru započeo svoj misionarski rad. Krajem juna ove godine je dnevnik „Solt Lejk tribjun“, koji izlazi u istoimenom gradu u državi Juta, u kojem je sedište ove crkve, pisao o teškoćama sledbenika ovog učenja u Srbiji. Pod naslovom „Srpski mormoni: malecka grupa suočena sa velikim otporom“ list navodi da u našoj zemlji postoje jake predrasude u odnosu na ovu crkvu. U Srbiji na nju gledaju kao na sektu koja ljudima ispira mozak, praktikuje poligamiju i radi za CIA. „Mnogi Srbi nas nazivaju moronima“, piše u članku. List navodi da su u Srbiji registrovana 304 člana i da deluje nekoliko misionara. Kao primere odbojnosti Srba prema mormonima dnevnik je naveo slučaj jednog misionara koji je fizički napadnut i koji je usled udaraca u glavu imao amneziju.