Talas poverenja

Sećate li se početaka svetske ekonomske krize i floskula domaćih političara u stilu „kriza je naša šansa“? Finansijski kolaps, dakako, nije doneo mnogo blagodeti ni državi ni narodu, ali se zato Beogradski džez festival konačno profilisao kao ozbiljna manifestacija koja prati progresivne tendencije na svetskoj sceni. Kako je budžet sve više kolabirao u poslednjih nekoliko godina, umetnički direktor Vojislav Pantić je bio primoran da troši novac znatno promišljenije, te je umesto preplaćenih zvezda doveo pregršt avanturistički nastrojenih i artistički relevantnih bendova. Glavni program su obeležili trubač Dejv Daglas i saksofonista DŽo Lovano sa kvintetom „Sound Prints“. Dve vedete savremene džez scene ujedinile su snage u kompozicijama inspirisanim delom legende Vejna Šortera (autora džez standarda „Footprints“ – otuda igra reči u naslovu benda). Umesto klasičnog tribjut benda, na delu smo videli kreativan pristup tradiciji, kroz fluidno kombinovanje slobodnog bapa iz šezdesetih i savremenog autorskog izraza Lovana i Daglasa. Mladi trubač Embrouz Akinmuzire, miljenik američke džez kritike, izrazom je bliži generaciji neobapera iz devedesetih (Hargrouv, Pejton...), a beogradska srca je osvojio sviračkom superiornošću i ležernim hip-imidžom. Konačno, čak i na setu najvećeg domaćeg džez-tezgaroša Jove Maljokovića, svojim vokalom je zabriljirala specijalna gošća Ana Sofrenović. Ponoćni program nikad nije bio avangardniji. No treba istaći da je izbor pao na bendove koji su – na ovaj ili onaj način – veoma komunikativni i humoristični u svojim ekstremnim muzičkim egzibicijama. To se naročito odnosi na bend Mostly Other People Do The Killing (a šta bismo drugo očekivali od grupe s ovakvim imenom!) koji je na publiku u sali „Amerikana“ bacio pravu energetsku bombu te dekonstruisao tradiciju kroz radikalne sviračke tehnike i frenetičnu interakciju. Internacionalni evropski trio Das Kapital polazi od dela kabaretskog kompozitora Hansa Ajslera, a dojam paradnih bendova obogaćuje slobodnom improvizacijom i rok nabojem. Tu je bio i kvartet austrijskog slajd-trubača Lorenca Raba, na raskršću evropskog kamernog izraza, njuorleanskog zvuka i fri-džeza, dok su balkanski folklor veoma kreativno, moderno i promišljeno tretirali Nenad Vasilić i Blazin' Quartet bubnjara Srđana Ivanovića. Organizator je povukao još jedan odličan potez – koncerti u holu, između glavnog i noćnog programa, bili su besplatni i strateški locirani tako da ih je bilo nemoguće propustiti. European Saxophone Ensemble (Srbiju predstavljao altista Luka Ignjatović) je kompleksnim aranžmanima intrigirao publiku na otvaranju u Sava centru (koncerte Darkwood Dub i projekta „Miles Smiles“ tretiraćemo kao ustupak tradiciji pompeznog otvaranja - nužno zlo). U Domu omladine, gde je svirao nadahnuti Backyard Jazz Orchestra, predstavili su se i novosadski muzičari – kontrabasista Fedor Ruškuc i trombonista Nemanja Zlatarev. Publika je bila brojna; reklo bi se da je već stekla dovoljno poverenja u selektore programa pa po inerciji dolazi i na koncerte manje poznatih imena. Pravi je trenutak da organizator iskoristi talas uzajamnog poverenja i hrabro nastavi stazama utabanim tokom poslednje dve godine – umesto populizma dajući prednost umetnički svežoj i uzbudljivoj muzici.