Lov na krupne zverke

Timu za borbu protiv korupcije kojim koordinira vicepremijer Aleksandar Vučić, Savet za borbu protiv korupcije prosledio je dopunjene izveštaje o tri sporne privatizacije u kojima se pominje i ime Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije Delta. To su izveštaji o privatizaciji Luke Beograd, Ce marketa i Delreala.

Stvar je naizgled jednostavna. Čovek hapsi nekoga za koga svi misle da ima problematične poslove. Načelno jednostavno. Međutim, nemate nikakve dokaze. Godine su potrebne za tako ozbiljnu istragu, i ulaženje u sve detalje. Osim toga, morate biti jako hrabri da se u to upetljate, kaže jedan od vodećih srpskih ekonomista, koji, poput ostalih koje smo pozvali, nije želeo javno da se izjašnjava.

Činjenica je, međutim, da Savet za borbu protiv korupcije godinama radi na tim izveštajima, ali takođe, prema saznanju NIN-a, nije to jedina državna institucija koja je godinama istraživala poslovanje Miškovića.

NERVOZA Pravnici i ekonomisti se slažu da je za otkrivanje istine ključna politička volja, a možda su i samo izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije dovoljni da tužiocu daju materijal za pokretanje istrage. To su možda razlozi zbog kojih najmoćniji srpski tajkun Miroslav Mišković postaje nervozan.

Vučić, pak, ne samo da se ne povlači, niti ublažava svoju
retoriku kada poručuje srpskom oligarhu da nije jači od države, već, prema informacijama NIN-a, okuplja oko sebe uzak krug onih kojima može da veruje, uključujući samo nekoliko osoba iz vrha policije koji dišu za vrat vodećem srpskom tajkunu.
Ono što antikorupcijski tim želi da obezbedi za sebe su proveren tok informacija i potpuno neutralisanje mogućnosti da bilo šta van tog kruga procuri.

To donekle može da opravda spekulacije da iza operacije prisluškivanja vicepremijera koji je javno potvrdio da je u najmanje jednom, a možda i u tri slučaja privatizacije čije je ispitivanje tražila EU, uključen vlasnik Delte Miroslav Mišković stoji upravo najkrupniji srpski kapitalista.

Pitanje je koliko se može verovati Slobodanu Raduloviću, bivšem direktoru Ce marketa čoveku za kojim traga srpska policija, ali je on protekle sedmice rekao za E-novine, između ostalog, da je Mišković, u vreme dok je Dušan Mihajlović bio ministar policije, finansirao delove policije, te da je i danas jak njegov uticaj u državnim institucijama i tajnim službama.

Zanimljivo je da je poslednjih meseci života Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, govorila sve direktnije o vezama srpskih tajkuna i delova tajnih službi, ali tome je malo ko pridavao značaj, ili je to predstavljano kao već diletantsko povezivanje stvari. U to vreme diskreditacija Baraćeve, davala je prve rezultate. Na njene istupe i izveštaje Saveta malo je ko u vlasti, policiji ili tužilaštvu reagovao, a u tim papirima navodila su se imena najmoćnijih i najimućnijih ljudi u državi.



OHRABRENJE Ono što sada ohrabruje je da Vučića u toj borbi štiti visoka državna pozicija i da ga u borbi protiv korupcije podržava i Evropska unija. S druge strane, jasno je da međunarodna zajednica pod broj jedan želi okončanje pitanja Kosova, a u sadašnjoj vladi u samom premijeru Ivici Dačiću vidi najotvorenijeg partnera za to. U tom poslu ne žele smetnje, niti da se po bilo koju cenu ugrozi opstanak Vlade. Da nije tog pitanja nad pitanjima, mnogo povoljnije bi bile okolnosti za Vučića. Zato je u interesu prvog potpredsedika da se sinhronizovano radi i na rešavanju pitanja Kosova i na obračunu sa korupcijom, jer samo na taj način može da računa na podršku moćnih saveznika iz inostranstva.

Ono što je sigurno, za Vučića sada nema povlačenja. Niti, prema saznanju NIN-a, on ima i najmanju nameru da se povuče, makar i za pedalj, iako mu je, tvrde izvori NIN-a, sugerisano da prvo uspostavi sistem koji može da se nosi sa moćnim paralelnim strukturama, koje su tajkuni izgradili u mnogim državnim institucijama. Vučić je odbio da čeka.

Što se tiče Miškovićevog poslovanja, neke informacije mogle bi da dođu i sa druge strane okeana. U dokumentu za koji Vikiliks tvrdi da je ambasada SAD uputila iz Beograda u Vašington 2007. sa potpisom tadašnjeg ambasadora navodi se da je Delta holding nastao na korupciji i leđima srpskog naroda, koji je patio za vreme sankcija i hiperinflacije. U tom dokumentu piše da postoje solidni dokazi da je Mišković učestvovao u nečuvenoj političkoj korupciji, da je dominirao u bankarstvu, sektoru osiguranja, nakon što je stekao ogromno bogatstvo kao učesnik u korupciji za vreme Miloševićeve vlasti tokom 90-tih. U tom dokumentu, navodi se takođe da je bivši direktor Carine Mihalj Kertes omogućio Miškoviću specijalan tretman za kompaniju Delta, koja je imala grejs period od 45 dana za plaćanje troškova carine, što je imalo velikog značaja u vreme hiperinflacije, kada je kurs znao da poraste i za 100 odsto dnevno.

Delti je, prema istim navodima, taj poseban tretman omogućavao da svoju robu isprazni direktno u Beogradu a ne na graničnom prelazu, i da je skladišti u carinskim depoima i kasnije prodaje kada im odgovara, a dešavalo se da Delta uopšte ne plati carinu.

Ovakva istraga zahteva političku volju jer je krupni kapital osiguran čvrstim vezama sa politikom. O uticaju Miškovića na politiku govorio je i bivši predsednik države Boris Tadić. On je tvrdio da se Mišković okrenuo protiv njega zato što mu je tražio da plati porez od prodaje Delta maksija u Srbiji, a ne na Kipru. Pre toga šuškalo se da je Mišković imao veliki uticaj čak i na donošenje zakona, a neke od njegovih brojnih firmi koristile su i kredite Fonda za razvoj.

Bliska povezanost sa Dušanom Mihajlovićem, bivšim ministrom policije, ne daje razjašnjenje ko je koga tu štitio, ili involvirao u novi sistem posle 5. oktobra 2000. U tom sistemu Mišković je uvećavao svoje bogatstvo šireći poslovanje u nove delatnosti: bankarstvo, osiguranje, trgovinu sportskom opremom, mesnu industriju, proizvodnju hrane, fabriku deterdženata Ekskluzivni je zastupnik mnogih robnih marki - Najki, Spido, Nivea, Lančija, Alfa Romeo... Neki od proizvoda čiji zastupnik je bila Delta u Srbiji su prodavani skuplje nego u većini drugih, mnogo bogatijih država. Ujedno je i jedan od najkrupnijih veleposednika, u čijem vlasništvu je 20.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Dogovorom, koji je sklopljen u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, svojoj imperiji, maloprodajnom trgovinskom lancu Delta Maksi, pripojio je Ce market, a preuzeo je i Pekabetu i postao dominantni igrač u maloprodaji. Prošle godine izašao je iz sektora maloprodaje i pažnju usmerio na druge, per-spektivnije sektore, u koje spada i proizvodnja hrane. 



Imperija Miroslava Miškovića

U sastavu poslovne imperije Miroslava Miškovića, najbogatijeg srpskog biznismena, nalazi se čak 76 firmi u 10 zemalja. I posle prodaje Delta Maksija belgijskom Delezu, Delta holding je po poslovnim prihodima najveća privatna kompanija u Srbiji (iza NIS-a, EPS-a i Telekoma), koja je prošle godine ostvarila poslovni prihod od 112 milijardi dinara i neto profit od 9,8 milijardi dinara.

Početkom ove godine Mišković je zapošljavao skoro 5.000 radnika, što je znatno manje nego godinu dana ranije, jer je samo u Delta Maksiju radilo više od 12.000 ljudi. No, posle prodaje najvećeg trgovinskog lanca, Mišković je uspeo da značajno smanji dug Delta holdinga, sa 94 na 40 milijardi dinara.