Ulkusno krvarenje

Ulkusno krvarenje veoma je ozbinljan problem, što potvrđuje podatak da poslednjih godina mortalitet kod ulkusnog krvarenja, u uslovima najbonljeg lečenja, iznosi oko 10 odsto, što je veoma visok procenat, ističe u razgovoru za NIN doc. dr Žarko Laušević, načelnik odenljenja u Centru za urgentnu hirurgiju, Urgentnog centra Srbije. Problem je, dodaje on, neshvaćen i od pacijenata i od rodbine, ali i od lekara, posebno onih koji se ne bave hirurškim disciplinama.

Medicina danas ima veliki broj odličnih lekova koji smanjuju aciditet (kiselost) želudačnog sadržaja, zatim moderne dijagnostičke metode, pre svega endoskopiju, čije mogućnosti su izuzetne i koja može da obezbedi zaustavnljanje krvarenja neoperativnim putem, ističe dr Laušević. Ne treba zaboraviti, dodaje on, da su naši pacijenti sve stariji, opterećeni i drugim hroničnim bolestima, što svakako doprinosi visokom mortalitetu.

Naš sagovornik ukazuje i na naviku nekih pacijenata da povremeno ili čak stalno uzimaju preparate iz grupe nesteroidnih antireumatika,(aspirin brufen) koji su svima dostupni, mogu se kupiti bez recepta, u svakoj apoteci. Dr Laušević upozorava da ti lekovi mogu da uzrokuju lezije (oštećenja) na sluzokoži želuca i dvanaestopalačnog creva i navodi podatak da se u UC godišnje zbrine 500-1000 takvih bolesnika, napominjući da su to najteži slučajevi, dok se znatan broj njih leči i u drugim centrima.

- Kad je reč o ulkusnom krvarenju, suprotno raširenom mišnljenju da hirurzi najlakše posežu za skalpelom, operativni zahvat se izbegava koliko god je to moguće, tačnije, to je poslednje metoda izbora i radi se baš onda kad je neophodno, kaže dr Laušević i ističe da se to posebno odnosi na starije pacijente.

Endoskopsko zaustavnljanje ulkusnog krvarenja, ubrizgavanjem u dno i okolinu ulkusa koncentrovani alkohol, ili drugih sredstava (adrenalin) prvi je korak u lečenju ulkusnog krvarenja, međutim, ukoliko to ne uspe, predlaže se operacija, kaže naš sagovornik.

- Odluka se donosi na osnovu više različitih parametara - godina pacijenta, pratećih obonljenja, endoskopskog nalaza, nije svejedno gde se nalazi čir, niti njegova veličina, neke lokalizacije su veoma rizične, napominje dr Laušević i precizira da je, na primer, lokalizacija ulkusa na zadnjem zidu dvanaestopalačnog creva veoma opasna, jer se iza njega nalaze krvni sudovi značajnog kalibra. Ukoliko bi se oni povredili, masivno krvarenje koje bi usledilo može da se završi fatalno.

Mala krivina želuca, gde se granaju veće arterije, kao i visoko postavnljen ulkus, ispod samog jednjaka, lokalizacije su koje mogu biti ozbinljan hirurški problem, ističe naš sagovornik.

Takođe, dodaje on, ukoliko se na dnu ulkusa uoči, “štrčeći” krvni sud, opet je reč o rizičnom slučaju. Za utehu, napominje dr Laušević, u oko 80 odsto slučajeva krvarenje prestaje spontano ili uz minimalnu pomoć lekara, međutim, bar 20-30 odsto pacijenata kod kojih je zaustavnljeno krvarenje, ponovo prokrvare (u toku iste hospitalizacije) u prvih 72 sata (tri dana) nakon prvog zaustavnljanja krvarenja.

- Pacijenti koji kod lekara dolaze u stanju teškog iskrvarenja, tačnije, u stanju hemoragskog šoka, ponovo prokrvare u oko 50 odsto slučajeva, navodi on, uz opasku da oni koji prokrvare uglavnom imaju “nezgodne” lokalizacije, pri čemu endoskopsko zaustavnljanje krvarenja ne uspeva i u takvim slučajevima pacijent odmah ide u hiruršku salu.

Sve su to razlozi koji samu operaciju “opterećuju” visokim mortalitetom, pri čemu su, ističe dr Laušević, pacijenti iscrpnljeni, potrošili su “fiziološke” rezerve, njihovi organi, pre svega srce, pod velikim su opterećenjem, što sve otežava povonljan ishod hirurške intervencije. Ti pacijenti, dodaje on, često prime više od polovine svoje ukupne krvi putem transfuzije, zato se događa da imaju poremećaje koagulacije, kasnije mogu da se isponlje i druge disfunkcije, zato su prvih 7-8 dana nakon operacije presudni za danlji tok bolesti.

U najbonljim uslovima lečenja, mortalitet kod hitnih hirurških intervencija, koje se preduzimaju zbog iskrvarenja, u elitnim evropskim klinikama, iznosi 15-25 odsto, navodi dr Laušević.

Kombinacija tri faktora, napominje on, npr. starost pacijenta preko 60 godina, udružena sa lokalizacijom ulkusa na zadnjem zidu dvanaestopalačnog creva, uz okolnost da je na gastroskopiji vidnljiv krvni sud na bazi ulkusa, uslovi su u kojima 70 odsto pacijenata nakon zaustavnljenog krvarenja, u roku od tri dana ponovo prokrvare. Ako pacijent ima S faktora rizika takvom pacijentu treba predložiti operaciju i uraditi je pre nego što dođe do novog krvarenja, jer su tada rezultati i daleko bonlji, ističe dr Laušević.

Hirurško lečenje je celovit postupak, podrazumeva operativne i neoperativne procedure, objašnjava ovaj stručnjak i podseća da su u poslednje dve godine lekovi iz grupe “inhibitora protonske pumpe” (“pantoprazol”, “kontrolok”, “omeprazol”...), znatno pobonljšali lečenje ulkusnih bolesnika, o čemu govori i podatak da su oni koji su ih uzimali, imali znatno bonlje rezultate lečenja nego pacijenti koji su koristili “ranisan”.

- U početku su ovi lekovi bili skupi za većinu bolesnika, međutim, danas to više nije tako, iako oni, izuzev “omeprazola”, nisu na pozitivnoj listi lekova, kaže naš sagovornik. Za razliku od njih, popularni “ranisan”, ne samo što nema korisnih efekata, već može i da šteti u određenom trenutku.

Prema rečima dr Lauševića, da bi se stabilizovao krvni ugrušak koji se formirao na bazi ulkusa, potrebno je da PH vrednosti (nivo kiselih, odnosno baznih sastojaka) želudačnog sadržaja ne ide ispod šest, u dužem vremenskom periodu. “Ranisan” nije u stanju da to obezbedi i kada aciditet ( kiselost) dostigne vrednosti PHS pet ili četiri, dolazi do razgradnje krvnog ugruška i ponovnog krvarenja, objašnjava mehanizme delovanja ovih lekova naš sagovornik.

Zorica D. Marković