2.06.
2024.
Rusija otvara novi front: Tri ključne bitke u ratu u Ukrajini
Rusija je otvorila novi front u okviru invazije na Ukrajinu, pokrenuvši neočekivanu ofanzivu u severoistočnom regionu Harkova
Ako su tačne tvrdnje nadležnih da je Nibens grupa nezakonito poslovala, te da su njeni suvlasnici Miroslav i Marko Mišković i Milo Đurašković, šest putarskih preduzeća oštetili za preko 30 miliona evra, malo je verovatno da niko od nadležnih u državi nije odgovoran.
Kako je moguće da problematično poslovanje godinama promiče svima - Agenciji za privatizaciju, koja je trebalo da kontroliše izvršavanje ugovora o privatizovanim preduzećima, nadležnom ministru Milutinu Mrkonjiću, koji je sa ovim konzorcijumom potpisivao ugovore o izgradnji deonica na Koridoru 10 i 11, kao i Putevima Srbije, čiji je direktor Zoran Drobnjak bez tendera godinama davao Nibensu unosan posao održavanja čak 40 odsto putne mreže.
ODGOVORNOST
Mrkonjićeva tvrdnja da Mišković nije gradio puteve u Srbiji, možda je formalno tačna, jer 2010. kada je Ministarstvo za infrastrukturu na dva tendera dodelilo poslove Nibens grupi, Miškovići su se bar zvanično povukli iz te kompanije. Ipak, prema tvrdnjama iz istrage, sve vreme su bili vrlo prisutni i gotovo presudni u ovom konzorcijumu, a čaršija je sumnjala da iza kralja puteva - Mila Đuraškovića, stoji kralj svega ostalog u Srbiji - Miroslav Mišković. Jasno je to bilo i radnicima Nibens grupe. Prema rečima Sonje Vukanović, predsednice Samostalnog sindikata putara Srbije, i oni su znali za Mera investment fond i suvlasništvo Miškovića.
Nije dovoljno što su uhapšeni Miškovići, Đurašković i nekoliko direktora. Tražimo i smenu resornog ministra Milutina Mrkonjića. Posle ovoliko korupcionaških afera, očekujemo da nadležni ispitaju njegovu ulogu i eventualnu odgovornost za propast putarske industrije. Tražimo da se utvrde odgovorni i u Agenciji za privatizaciju, koji su im omogućili da pokupuju sva ta preduzeća, naprave monopol, a da nisu kontrolisali poslovanje, na šta su po zakonu obavezni, nego su reagovali tek na leto 2011. kada su dugovi Nibensa dostigli čak 180 miliona evra, od čega 130 miliona prema bankama, kaže za NIN Sonja Vukanović. Ona tvrdi da su vlasnici Nibens grupe zaduživali putarska preduzeća uz svesrdnu pomoć države, koja je garantovala da će se krediti vratiti. Tri preduzeća PZP Niš, PZP Kragujevac i PZP Vranje trenutno su u stečaju, dok je njih šest u procesu restrukturiranja.
Niko od prozvanih ne oseća se odgovornim. Mrkonjić nije želeo da odgovori na pitanja da li je znao da iza Nibens grupe stoji Mišković, da li je na to što je davao poslove toj firmi uticala i činjenica da su Nibens i Šer korporacija, takođe u vlasništvu Đuraškovića tokom izborne kampanje 2007, prema podacima Insajdera, donirali SPS-u milion i po dinara.
Unosno U preduzeću Koridori Srbije NIN-u je rečeno da je PZP Beograd na dva tendera kao lider domaćeg konzorcijuma dobio poslove izgradnje deonice od 40,5 km na severnom kraku Koridora 10 (od Novog Sada do Horgoša) i 12,5 km na Koridoru 11 (od Uba do Lajkovca). Oba tendera raspisalo je tadašnje ministarstvo za infrastrukturu, a ne Koridori Srbije, koji su bili zaduženi samo za realizaciju radova, navode u Koridorima Srbije. Vrednost tih poslova procenjuje se na oko 60 miliona evra, od čega je zarada mogla biti desetak miliona.
Daleko unosniji posao bilo je održavanje putne mreže, jer je Nibens održavao oko 6.000 km ili više od 40 odsto puteva u Srbiji. Ako se godišnje u proseku za to održavanje izdvajalo oko 300 miliona evra, 120 miliona odlazilo je upravo Nibensu. I na ovim poslovima zarada je mogla biti 12-15 miliona evra, iako su Putevi Srbije hronično kasnili sa isplatama. O privilegijama za Nibens i neregularnostima u radu Puteva Srbije svedoči i izveštaj Državne revizorske institucije za 2010, kojim su u tom preduzeću uočene nepravilnosti od preko 300 miliona evra. Deo njih, prema tvrdnjama revizora, odnosi se upravo na činjenicu da nije bilo tendera za održavanje, već su te poslove Putevi dodeljivali mimo Zakona o javnim nabavkama, po ugovoru iz 2004, po kome je najveći deo kolača svake godine pripadao Nibensu. Ni Zoran Drobnjak, v.d. direktora Puteva Srbije, nije želeo da govori za NIN iako je pitanje njegove odgovornosti posebno važno. Naime, on je na mesto direktora Puteva krajem 2007. došao upravo iz Nibensa, tačnije iz PZP Beograd, koje su 2005. privatizovali Đuraškovićev PZP Niš, Miškovićeva Delta M i Emisio broker iz Beograda. Mogući sukob interesa u njegovom slučaju je više nego očigledan. Uloga obojice je, prema nezvaničnim tvrdnjama, velika i kod besomučnog zaduživanja Nibensa, za koje su na razne načine garantovali. Nezvanično saznajemo da se Nibens zaduživao ne samo po osnovu starih potraživanja od države, već i na osnovu budućih, odnosno potvrda Ministarstva infrastrukture da će i ubuduće dobijati poslove za državu. To je u bankarskim krugovima potpuno neuobičajeno i svedoči o snažnom interesu države da stane iza ove kompanije. Stavljane su i hipoteke na imovinu, pa je tako upravna zgrada PZP Niš pod hipotekom u četiri različite banke, a osam preduzeća iz Nibens grupe su u 2011. bila opterećena sa ukupno 20 hipoteka, u vrednosti od 72 miliona evra i 4,64 milijarde dinara.
OPOMENE
Kako je sve to promaklo Agenciji za privatizaciju, koja je zadužena za kontrolu rada privatizovanih preduzeća, pa je tek na leto 2011. reagovala i zajedno sa Vladom dogovorila restrukturiranje pomenutih preduzeća? Iako naprednjaci najavljuju i istragu o njenom radu, u Agenciji tvrde da su sve radili po zakonu, da Zakon o privatizaciji ne reguliše pitanje monopola i da nisu nadležni za broj kupljenih preduzeća. Kažu i da su sva preduzeća redovno kontrolisali i da do 2011. godine većih nepravilnosti nije bilo. Pre toga smo im slali nekoliko opomena vezanih za hipoteke i oni su te hipoteke skidali. PZP Niš izlazi iz naše nadležnosti još 2005, a što se tiče ostalih preduzeća, najveći deo njihovih zaduženja nije nastao po osnovu hipoteka već potraživanja od države, kažu u Agenciji, uz napomenu da su ugovor o kupovini prvog preduzeća raskinuli u junu, a poslednje u novembru 2011. Na zahtev tadašnje vlade, za šest preduzeća (PZP Beograd, Vojvodina put-Bačka put, ZGOP, Novi Sad, Partizanski put, Budućnost Preševo i FAM Kruševac) pokrenut je postupak restrukturiranja kako bi se spasila putarska industrija. U 2012. poslovni gubitak tih firmi smanjen je za tridesetak odsto, bez pomoći ili subvencija države.
Čini mi se da je zakasneli pokušaj restrukturiranja bio zapravo pokušaj države da prikrije pravo stanje u tim firmama, kao i sopstvenu odgovornost u ovom slučaju. Nibens grupa je bila firma čiji je jedini klijent bila država. Dakle, odgovornih mora biti i na strani države, tvrdi za NIN analitičar Mahmut Bušatlija, dodajući da su najodgovorniji Putevi Srbije, Agencija za privatizaciju i nadležna ministarstva koja nisu radila svoj posao. NJegova računica kaže da je Nibens godišnje od izgradnje i održavanja puteva mogao da ima profit 20-25 miliona evra, pa se mogućnost zaduživanja kretala od 20 do 40 miliona evra. Kako su uspeli da se zaduže blizu 200 miliona evra? To su pitanja i za državu, koja je posredno garantovala za njih i za bankare, koji su davali kredite, kaže Bušatlija.
Za sada se u ovom predmetu terete isključivo privatni vlasnici i njihovi direktori, dok niko od zaduženih za zaštitu državnih interesa još nije na proveri. Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije veruje, ipak, da je država najodgovornija za propast putarske industrije. Barem onoliko koliko je kupac kriv, kriv je i prodavac, u ovom slučaju država, tvrdi Vasilićeva za NIN, podsećajući da Savet godinama insistira na tome da se mehanizmi, koji omogućavaju pojedincima da se obogate na štetu države, razotkriju i ukinu. Da nam se ne ponovi.
