Oprezno sa promenama zakona

Da bi se Krivični zakonik (KZ) Srbije uskladio sa međunarodnim standardima, nova vlada je ekspresno pripremila i Skupštini dostavila njegove izmene i dopune. Neka krivična dela, kao što je, recimo, zloupotreba službenog položaja, čije preispitivanje Evropa uporno zahteva već nekoliko godina, sada su promenjena, a kod nekih, kao što je trgovina ljudima, pooštrene su kazne. Milan Antonijević, direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) i sam je bio, u ime svoje organizacije, jedan od inicijatora izmena ovog važnog pravnog akta.

Šta su bitne izmene, koje su već došle pred Skupštinu Srbije?

Moglo bi se reći da je to uvođenje otežavajućih okolnosti, kada se radi o zločinu iz mržnje. To je nešto što smo i mi predlagali. Međutim, još uvek nije predviđeno da se u konkretnim pojedinim krivičnim delima pominje zločin iz mržnje, već je to rešeno na jednom opštem nivou.

Kakve su izmene kada su u pitanju dela iz sfere korupcije?

Ovde se pojedina krivična dela, na osnovu preporuka GREKO, EU i drugih organizacija dodatno preciziraju, kako bi se izbegle manjkavosti i nelogičnosti dela kao što je zloupotreba službenog položaja.

Kako se to delo sada tretira?

Krivično delo se sada odnosi samo na odgovorna lica, dok je izostavljen vlasnik kapitala, ukoliko i sam nije imao nekog učešća u krivičnom delu. Pored toga, sada se uvodi zloupotreba sa javnim nabavkama. I u javnosti i u praksi pokazalo se da je neophodno precizirati i kriminalizovati određena ponašanja, tako da će posle primene ovog dela biti velikih pozitivnih pomaka.

Posle više natezanja, usvajanja i odustajanja, vlast se ipak odlučila za dekriminalizaciju klevete. Koliko je ona primerena našem pravnom sistemu?

Mislim da je to pozitivna mera, ali samo ukoliko se pokaže da pravosuđe može efikasno da izađe na kraj sa drugim postupcima koji se parnično vode, bez iznurivanja medija i novinara.

Da li je kaznena politika pretrpela bitnije izmene?

Tu nema velikih promena. Kaznena politika je bila dosta dobro odmerena i u prethodnoj verziji Krivičnog zakonika. Ima izmena koja se tiču obuhvata krivičnih dela. Tako se, na primer, sitna krađa proširuje pa će se krivično goniti i oni koji su stekli korist manjeg iznosa nego što je to bilo ranije. Nekada je granica za to delo bila 15.000 dinara.

U kojoj meri je navedenim izmenama i dopunama KZ postignut zadati cilj?

Bez obzira na to što se može reći da su usvojene izmene bile neophodne, treba ih sagledati kroz najavu izmena i dopuna velikog broja zakona koji se tiču pravosuđa. Opravdano je postaviti pitanje efikasnosti javne rasprave. Jer, ukoliko vi, u jednom trenutku, na stolu imate više od deset zakona, a još uvek nije jasna strategija reforme pravosuđa, stiče se utisak o prevelikoj žurbi. Naročito kada govorimo o procesnim zakonima, čije izmene imaju dalekosežne posledice. Na to smo skretali pažnju i u izveštaju koji smo izradili u okviru Kuće ljudskih prava i dostavili ga Vladi.