O junacima i bogovima

Film “Troja” prikazuje desetogodišnji Trojanski rat kao vojnu akciju izvedenu za nekoliko nedelja, uključujući i dvanaest dana pauze, koliko je dato kralju Prijamu za posmrtne počasti njegovom sinu Hektoru, glavnokomandujućem trojanskom vojskom. Ovakvim skraćenjem autori filma lišili su svoj holivudski spektakl najspektakularnijih scena, te nisu uspeli da nam grčki način života predstave u onim njegovim bojama koje ga čine tako različitim od našeg poimanja i koje nam izgledaju neuporedivo intenzivnije nego što su boje našeg života. Osim toga, oni su promenili mnoge okolnosti i paradoksalnu bujnost grčke egzistencije sveli su na melodramski dualizam. Najzad, iako inspirisani “Ilijadom”, prenebregli su činjenicu da je ona hronika i grčkih bogova: destilovali su radnju od hirovitih upliva njihovih ćudi! Grčko poimanje života, koje prema našem - kako tvrdi mladi Hegel - stoji kao dečak koji miriše ružu prema apotekarskom pomoćniku koji pravi ružinu vodicu, svedeni su na nama prihvatljivu, apotekarsku meru. Videli smo snagu grčkih junaka, ali ne i slabosti grčkih bogova; videli smo grčke junake u vojnoj akciji, ali ne i u igri. Videli smo Ahileja kao ratnika, ali ne i kao muzičara. Evo nekoliko najupečatljivijih primera onoga što je propušteno a što svakako mora biti zastupljeno u bavljenju temom Trojanskog rata:

Parisova otmica Helene pokazana nam je samo kao povod, ali ne i kao uzrok rata. Autori filma su utvrdili da je uzrok ratu Agamemnonova osvajačka želja da se stavi na čelo svih grčkih država i da uspostavi kontrolu nad trgovinom iz crnomorskog basena, te da omogući prodor Grka u Aziju. Uvođenjem ovog političkog i ekonomskog elementa, radnja je lišena svoje bitne poetičnosti da se rat vodi zbog lepote jedne žene.

Prenebregnuta je činjenica da su Menelaj i Odisej najpre putovali u Troju da traže Helenu. Da im je ona vraćena, Trojanskog rata ne bi bilo.

Kao predvodnici, u rat su krenuli oni koji su nekada bili prosci lepe Helene, to nije rečeno.

Nije pomenuto ni Odisejevo ni Ahilejevo izbegavanje vojne dužnosti: lažno ludilo Odiseja i Ahilejevo prerušavanje u ženu.

Za deset godina rata, svake zime akcije su obustavljane. Tokom zimskih meseci, grčki ratnici su se sa trojanskim susretali u hramovima izvan zidina Troje. To nije viđeno.

Patroklo je prikazan kao dečak, blizak Ahilejev rođak, još nevičan ratnoj veštini. Pre svega, Patroklo, nešto stariji od njega, bio je najveći Ahilejev prijatelj, ratničkoj veštini vešt gotovo kao sam Ahilej. Propuštena je prilika da se pokaže značaj prijateljstva, onoga što su Grci možda najviše cenili u svojim životima. Nismo videli ni Ahilejevo oplakivanje Patrokla. Da nam je to predočeno, videli bismo moć Grka da fizički iskažu duševni bol, za razliku od nas koji smo naučeni na potiskivanje fizičkih manifestacija duševnog bola. Nismo videli da je Ahilej kod Patroklove lomače žrtvovao dvanaest trojanskih mladića, niti da su, pod zidinama opsednute Troje, organizovana nadmetanja u čast Patrokla.

Prijamov dvor, kao u kakvoj klasicističkoj drami, sveden je na nekoliko članova. Ni pomena o Hekabi, Prijamovoj ženi, niti o proročici Kasandri, Prijamovoj kćeri.

Briseida je bila samo najdražesnija Ahilejeva naložnica i Ahilej nju nije voleo romantičarskom ljubavlju Vertera, kako je pokazano u filmu.

Nismo videli da Odisej, prerušen u prosjaka, ulazi u Prijamov grad i da ga tu Helena prepoznaje, ali da ga ne odaje Trojancima. Kakav propust!

Dični Hektor se nije uplašio Ahileja i oni nisu tri puta optrčali bedeme Troje. Pokazano nam je samo pola duše heroja.

O Amazonkama koje su Trojancima pritekle u pomoć a potučene su od Grka, ni traga ni glasa. Bila bi to jedna od najspektakularnijih scena.

U filmu, Hektor je ubio Menelaja. Stoga Menelaj nije Helenu poveo sa sobom u domovinu, kako nas o tome izveštava Homer.

Zaključak: Ko krene u osvajanje istorije Trojanskog rata mora sebe naoružati ne samo ratničkom nego mnogim veštinama grčkog opstanka, inače je neće osvojiti.

Zlatko Paković