Maskarada LJube Kljakića

Ajde, baš, da vidimo kako je to počela "Maskarada" LJube Kljakića. U Novom Sadu je, dakle, od 23. do 29. maja održan međunarodni "Simpozijum o neolitskom sistemu simbola jugoistočne Evrope". LJuba Kljakić, tom simpozijumu, nažalost, nije prisustvovao.

Uvažavajući ga kao autora i bliskog saradnika pokojnog Radivoja Pešića pozvao sam ga da za NIN napiše članak koji bi podsetio na hronologiju, pre svega, Akademijinog beščašća čiji je "Cenzorski komitet" (Kljakićeva sintagma) svojevremeno Pešića oklevetao, marginalizovao i osudio na izgnanstvo iz zemlje samo zbog toga što je sistematizovao Vinčansko pismo. Jer, pobogu, iz te sistematizacije drevnog pisma vidi se frapantna, očevidna sličnost sa današnjom važećom SRPSKOM AZBUKOM!?

Na moje veliko čuđenje, LJuba Kljakić je odbio ponudu da napiše takav tekst za pretprošli broj NIN-a, pod izgovorom, da je "ta priča završena", da su se, do danas, "promenile stvari" i da SANU, danas, maltene, priznaje Pešićevo veličanstveno naučno otkriće, da će mu, maltene, ovih dana, dići spomenik, tu, ispred Akademije, nasred Knez Mihailove. Pošto mi je, kao uredniku, bilo izuzetno stalo do Kljakićevog priloga, pritiskao sam ga i dalje da on, ipak, napiše tekst o tome šta su sve akademici Srejović i Garašanin, pre svih,javno pričali o Pešićevom radu. Kljakić je, u samoodbrani, rekao da, trenutno, radi projekat Srbija u srednjovekovnoj Evropi, i da bi mu teško palo da prekida taj posao i da se vraća na Pešićevo Vinčansko pismo.

Taj Kljakićev razlog sam, i te kako, uvažio. Ali, pošto sam, pošto poto, hteo da imam njegov prilog u velikom tematu posvećenom novosadskom simpozijumu, predložio sam da iz njegove knjige "Oslobađanje istorije" ponovo štampamo poglavlje koje, briljanto, opisuje kako je "Cenzorski komitet" SANU sprovodio inkvizitorski proces nad Radivojem Pešićem. Na ovu ideju je Kljakić, ispočetka, pristao, a onda se, naglo, popišmanio. Tek, kada sam mu rekao da je glupo da prepričavamo njegovo poglavlje i potpisujemo nekog priređivača, Kljakić je pristao da se to objavi, neprestano me ubeđujući da je "sve to deplasirano" pošto su se "stvari promenile". Radivoje Pešić samo što, posthumno, nije postao akademik. Jedino, i zaista, jedino ogrešenje NIN-a o Kljakića je što je tehničkom omaškom ispod teksta preuzetog iz njegove knjige "Oslobađanje istorije" ispala napomena odakle je štivo preuzeto. Ali, i Kljakić je bio urednik onolike godine i onolikih listova i izdavačkih kuća i dobro zna da takve TEHNIČKE omaške idu uz proizvodnju novina.

E, sada, ti,LJubo, od toga, u afektu ili, ne daj bože, sa predumišljajem hoćeš od sebe da napraviš progonjenu zver u čiju hajku sam se uključio i ja, i, to još od 21. februara 1988. godine kada sam izbacio POLA rečenice iz nekog tvog teksta o Milanu Budimiru!? Meni, recimo, ne pada na pamet, da tvrdim da si ti bio moj LIČNI cenzor te da si, kao urednik "Rada", TRI godine držao rukopis mog romana "Žitije Savino od Bogumila monaha" koga sam, na kraju, morao da objavim kao samizdat. Kao da ti, tada, nije odgovaralo moje viŢenje srednjovekovne nemanjićke Srbije kojom se sada baviš.

Imam previše mana; prek sam, naprasit, bolesno sujetan, zlopamtilo i narcisoidan.Ali, nemoj, bar, ti da mi udaraš na moju arijevsku hrabrost, hrabrost svetog ratnika, kad znaš da sam se rvao i sa zverima Titovim i zverima Vestinghausa. I to, istovremeno! Kao što si ti, zajedno, sa Dedijerom i Kopiničem vodio svoje bitke. Mogu da te, drugarski, shvatim i da si se umorio, posrnuo i odustao. Teške su to borbe bile, brate! Ali, nemoj da sada raspredamo o starim "vunenim vremenima"! Zašto bismo, danas, kao dokone babe, raspredali tu, već, plesnjivu vunu? Mani se kudelje, starino Kljakiću. Ili si se i ti uključio u megaprojekt SKRAĆIVANJA srpske istorije, danas do Nemanjića, sutra do KaraŢorŢa. Da nije i tebi dosta samo dvesta godina srpske državnosti? Sada, kada nas neki novi naučnici ubeŢuju da ni Kosovo, kao ni Vinča nikad nisu bili naši koreni?

I, zaista, zaista se pitam; zašto ti treba ova "Maskarada"? I, kako to, Kljakiću, da ti unapred, pre novosadskog Simpozijuma znaš da će na njemu doći do "najave novog istraživačkog ciklusa" koji će ići naruku onome što su započeli Miloje Vasić, Milan Budimir, pa i Radivoje Pešić? I ako to, unapred, znaš kako to da ne zna da je, pored Akademije, GLAVNI SPONZOR novosadskog simpozijuma tajanstvena uspijena DŽoana Marler iz San Franciska koja, ne predaje ni na jednom američkom univerzitetu, već, po tamošnjim SREDNJOŠKOLSKIM KOLEDŽIMA drži časove PLESA i MITOLOGIJE!? Ne mogu da verujem da si i ti, moj LJubo, počeo da plešeš na njenim časovima? Uzgred rečeno, putujući cirkus DŽoane Marler iz Novog Sada produžio je za Bugarsku, tačnije, za Plovdiv gde treba da se održi i nekakav - feministički kongres!?. Valjda je DŽoana Marler zadužena i to da sponzoriše.

A da si bio, bar, jedan dan, u Novom Sadu, video bi, moj Kljakiću, šta ona sve radi. Video bi da ona vuče sve konce. Ona vodi raspravu, ona daje i oduzima reč, ona kanališe raspravu, proglašava pauze, tajmaute, kad se vinčanska rasprava otme. Zato smo je, od milošte, i prozvali LEDI MAGBET. Dva dana je, moj LJubo, Ledi Magbet diktirala jednu te istu DIREKTIVU iz San Franciska, a možda i iz nekog drugog, severnijeg američkog grada. A ta direktiva je glasila: PROMENITI IME VINČANSKOM PISMU! Dva dana se raspravljalo; da li da se Vinčansko pismo zove "dunavsko pismo" ili "staroevropsko pismo"? A to je kao kada bi se, nečijom naprasnom naučničkom (?) voljom egipatske piramide, od sutra, zvale afričke ili severnoafričke!? Zašto se to radi? Zašto se satire ne samo ime Pešićevo, ime Vasićevo, već, i samo ime VINČE!?

Jedan od učesnika izneo nam je, u kafani, i jedan "banalan" evropski razlog .Pored onih američkih. Elem, i Evropska unija hoće da se uključi i finansira praistorijsko znanje i pismenost. I, Evropi treba malo neolitskog korenja. Ali, iz tih traganja Evrope za svojom (dunavskom) kolevkom Srbija mora da bude ISKLJUČENA, moj Kljakiću! Zašto? Zato što nije u Evropskoj uniji! Pa, pošto ni Vinča nije u Evropskoj uniji njeno ime mora da bude IZBRISANO iz daljih naučnih istraživanja o neolitskoj pismenosti i kulturi. A kada se izbriše Vinča iz naučnih radova, "u narednom istraživačkom ciklusu" koji i ti, LJubo, nagoveštavaš, onda će, i te kako, laknuti i Grcima i Mađarima i Bugarima. O, kako će svi oni, kako će cela Evropa lakše disati kada prestane da se pominje to prokleto ime vinčansko!

Jedina svetla tačka novosadskog Simpozijuma bio je dr Milton Vin, lingvista i antropolog, vinčanolog, sledbenik legendarne Marije Gimbutas. Tebi, bar, Kljakiću ne moram da objašnjavam ni ko je Marija Gimbutas, ni Milton Vin koga sam intervjuisao u prošlom broju. On, i danas, tvrdi da "svi jezici potiču iz Evrope" i da su"slovenski jezici stariji od ostalih".Da li je i Milton Vin, inače, Velšanin, "ekscentrični (srpski) patriota" kako me u svojoj "Maskaradi" nazivaš? Kljakavo, kljakavo ti je to, moj Kljakiću!

Da si bio sa nama u Novom Sadu, umesto što si vunovlačario tvoju "Maskaradu", čuo bi od ovog čestitog Velšanina kako su ga još pre pet godina proterali sa američkih univerziteta samo zato što je zastupao svoje "srpske", "slovenske" teze o vinčanskoj pismenosti. Iz očajanja napustio vinčanska istraživanja i počeo je da se bavi civilizacijom Tolteka,Maja i Inka. Oterali su ga, moj LJubo, u penziju oni isti koji su sada angažovali DŽoanu Marler, učiteljicu plesa, da sponzoriše i kanališe novosadski simpozijum. Ali, pošto bi putujući cirkus DŽoane Marler bio mnogo smešan bez prognanog Miltona Vina, ŠEST MESECI su ga vijali po Americi, i, jedva, nagovorili da se vrati svojim istraživanjima o Vinčanskim znacima i obnovi ih novim mapama i objavi na sajtu Praistorijsko znanje.

U Novom Sadu je, kao druga zvezda cirkusa, bio i Harold Herman, Nemac koji živi u Finskoj. Onaj o kome si ti, svojevremeno, napisao da je "lažno predstavljen u ovdašnjoj javnosti kao prvi autor koji je otkrio značaj Vinčanskog pisma". Ti pišeš i ovo:"U hvalospevima povodom navodnog Hermanovog otkrića, nije se mogla naći nijedna opaska o ranijim istraživanjima Vinčanskog pisma - od Miloja Vasića iz 1906/8. godine do Radivoja Pešića, do danas."

E, taj Herman ti je u Novom Sadu tvrdio da se o Vinčanskom pismu ne može, striktno, govoriti kao o pismu. Pri tom, on se zalagao da se Vinčansko pismo više ne zove tako, već, da je prikladniji naziv DUNAVSKO. Tu sam ga, malo, bocnuo:"A šta ako Vinčansko pismo jednog dana počne da se zove švarcvaldsko pismo?" Herman je samo jako pocrveneo, kao devojčica koju je neko štipnuo za obraz. Uzgredj, nije bilo samo "feministkinja" u Novom Sadu. Bilo je i - "feminista".

Elem, svega je bilo u Novom Sadu, moj LJubo. samo tebe nije bilo. A, baš, si falio, veruj mi. I nama i njima. NJima , izgleda,više.