2.06.
2024.
Rusija otvara novi front: Tri ključne bitke u ratu u Ukrajini
Rusija je otvorila novi front u okviru invazije na Ukrajinu, pokrenuvši neočekivanu ofanzivu u severoistočnom regionu Harkova
Najduža predstava na ovogodišnjem Bitefu traje šest i po sati! To je Galeb Antona Pavloviča Čehova, u režiji Tonija Janežiča i u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Igra se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu od 17 sati, sa tri pauze. Dve najkraće predstave traju po sat vremena. Posle gotovo dve decenije, na Bitef dolazi predstava iz Češke Europeana, iz Brna, u režiji Jana Mikulašeka. Najveća neizvesnost je u dolasku mađarskog reditelja koji s pravom nosi epitet kulta u nastajanju. On je Kornel Mundrucu, i njegova predstava Teško je biti Bog zatvara Bitef. I slogan Bitefa Teško je biti, zapravo je uzet iz ovog naslova.
Od kada je osnovan Bitef, do danas, na svih 47 smotri, voljom selektora, bila je izvedena bar po jedna predstava iz Nemačke. Inače, selektor Jovan Ćirilov je ovogodišnji izbor sažeo u jednoj rečenici: Trećina internacionalnih, trećina regionalnih i trećina domaćih!
Ove godine, nova mesta na kojima se igraju predstave su Airport city, hala Luke Beograd i prostor beogradskog brodogradilišta. Vizuelno rešenje Bitefa uradio je dizajner Slavimir Stojanović. Budžet za ovogodišnji Festival iznosi tridesetak miliona dinara. Samo predstava Konstantin, u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda i Narodnog pozorišta iz Niša, izvedena ove godine u čast proslave 1.700 godina Milanskog edikta, koštala je 40 miliona dinara.
Toliko o bizarnostima 47. beogradskog internacionalnog teatarskog festivala na kome će od 22. septembra do 1. oktobra biti odigrano 12 predstava.
USLOVI
A iza, ili ispred svega, jeste sumorna priča o skresanom budžetu. Ministarstvo kulture je ove godine dalo šest miliona dinara manje nego prošle, a Skupština grada je smanjila svoju pomoć Bitefu za tri miliona dinara. Na scenu su stupili volonteri bez kojih ova smotra ne bi mogla da se održi. Na to nas upozorava i Jelena Bogavac, dramaturškinja Bitef teatra, urednica bloga i sajta Bitefa, koja za NIN kaže: Ovogodišnji Bitef je dokaz da nešto jako dobro može da se uradi pod veoma surovim uslovima. I svi ljudi okupljeni oko ove manifestacije su odlučili da urade sve kako bi Bitef opstao, uprkos svemu. Bitef se ove godine bori i sa pomamom provincijalizma, provincijalnog patriotizma, koji predstavljaju bujicu kojoj se teško suprotstaviti. Na sreću, predstave koje će publika videti, dokaz su kako pozorište kriči protiv privida slobode. Te predstave stvaraju sliku o idejnoj zaoštrenosti u Evropi danas, a mi smo deo te Evrope.
Selektor Jovan Ćirilov tvrdi ako je Bitef preživeo 1993. godinu u vreme embarga, mora opstati i danas. Početak Bitefa, 22. septembra u 20 sati u Pozorištu na Terazijama, pripada belgijsko-nemačkoj produkciji Before your very eyes, za koju se kaže da je reprezentativna predstava nemačkog inovativnog pozorišta, ovog puta sa starmalom decom, starosti od osam do 14 godina, koja iz svog ugla govore o iskustvima sa starijom generacijom. Reditelj Gob Skvad je iz perspektive deteta ponudio ozbiljnu kritiku sadašnjeg društvenog trenutka u Evropi.
KLAUSTOFOBIJA
Predstava Europeana iz Brna, u režiji Jana Mikulašeka, predstavlja pozorišni hit, koji na satiričan, gotovo humoristički način tretira političke i društvene događaje 20. veka. Reditelj je zapravo dramatizovao istoimenu knjigu Eeuropeana Patrika Ouržednika (objavio Samizdat B92), češkog pisca koji od sredine osamdesetih živi u Parizu. Ova knjiga, odnosno predstava, neka je vrsta istorijskog pregleda jednog izrazito krvoločnog veka. Nedavno, u razgovoru za jedan češki portal, Mikulašek je rekao da je nepripadanje, koje je na izvestan način i tema ove predstave, za njega velika tema, i veoma lična: Nisam u stanju da podnesem mnogo ljudi oko sebe, imam osećaj klaustrofobije. I pored toga, ipak radim posao koji se zasniva na dnevnom kontaktu sa velikim brojem ljudi, što je veoma mazohistički. Inače, poslednja predstava ovog reditelja je inspirisana romanom Tomasa Mana Doktor Faust.
Slovenački reditelj Jernej Lorenci (40) prvi put se predstavlja beogradskoj publici i Bitefu, sa predstavom Oluja Aleksandra Ostrovskog u izvođenju Mestnog gledališča iz LJubljane. Ovaj tekst, napisan pre 150 godina, povod je da Lorenci kritički zahvata starinsko, ali i savremeno licemerje. Po filozofskoj arhitekturi, ova predstava podseća na čistoću Fedre ili Medeje, moglo se pročitati u kritikama, a zagrebačka publika je ove godine ovu trosatnu predstavu odgledala sa izvanrednim zanimanjem i ispratila je sa dugotrajnim aplauzom i povremenim ovacijama. Pisalo je da je ona potresla uspavanu kazališnu zajednicu.
Dve predstave o ubijenom srpskom premijeru dr Zoranu Đinđiću našle su mesto na ovom festivalu, ali naša sagovornica Jelena Bogavac primećuje:
Mislim da je veoma dobro što su selektori uvrstili te dve predstave u program, mada nijedan regionalni festival nije obratio pažnju na njih, a one su, zapravo, same na sebe skrenule pažnju.
Kornel Mundrucu je bez sumnje jedan od najatraktivnijih evropskih reditelja. Beogradska publika nije bila oduševljena njegovom predstavom Frankenštajn projekat koja je bila na Bitefu 2010. godine, ali godinu dana ranije, na MESS-u izazvao je oduševljenje predstavom Led projekat. Inače, ovaj Mađar je autor nekih od najprovokativnijih filmova evropske kinematografije koji su izazivali veliku pažnju u Kanu i na drugim festivalima. Za Jelenu Bogavac je najradikalnija predstava ovog Bitefa upravo Teško je biti Bog koju potpisuje Kornel Mundrucu i kojom se zatvara 47. Bitef.
To je užasno teška predstava o trgovini ljudima, koju karakteriše metarealizam i dok sam je gledala, tri puta sam prekidala snimak da bih mogla dalje da se nosim sa njom. Ali, tako naturalna, ona je danas i te kako potrebna.
