Detonacija licemerja

Foto Tanjug

Ali Ibrahim Peltek, četrdesetogodišnji trgovac sa Trga sultana Ahmeda, samo je čekao novu eksploziju. Ambulantna kola su dojurila i odmah sam znao da je reč o bombi jer se isto dogodilo i prošle godine. Svi smo očekivali teroristički napad.

Očekivana bomba, koja je u utorak ujutru eksplodirala na Trgu sultana Ahmeda, krajnje turističkom komadu Istanbula između čuvene Plave džamije i još znamenitije Aje Sofije, ubila je najmanje desetoro i ranila petnaestoro ljudi; i Turke, i Nemce i Norvežane i Peruance.

Ramadan, vlasnik obližnje zlatare, dao je gotovo poetski opis vedroplavog jutra prekinutog eksplozijom koja je zatresla prozore, a čak ni Nemica Karolina nije mogla ostati sasvim racionalnom ( zemlja se tresla). Izjave očevidaca uvek su iste, jer je takav i strah, gde god detoniralo, a i izjave nadležnih, jer je i politika ista gde god detoniralo. Prvo je neimenovani izvor sa vrha turskim novinarima saopštio da eksplozija najverovatnije ima veze sa terorizmom, a u narednim je satima otkrivano da je ubica istovremeno i samoubica, da je imao 28 godina, i da je sirijskog porekla. Ovo potonje otkrio je predsednik Erdogan, koji je, obraćajući se naciji, u tragediju uspeo da uplete i Čomskog i druge strane akademike i pisce koji mu kritikuju vladavinu.

Izaberite stranu. Ili ste uz tursku vladu ili ste uz teroriste.
Mada u vreme zaključenja ovog broja NIN-a još niko nije objavio da se ponosi masakrom, jasno je da će sumnja pasti na Islamsku državu. Nevolja je, međutim, što će i u samoj Turskoj ta sumnja biti sumnjiva. Jedva su tri meseca prošla od samoubilačke eksplozije u Ankari, koja je na protestu protiv sveže rasplamsalog tursko-kurdskog sukoba ubila više od sto i ranila preko četiri stotine ljudi, a za taj napad i dalje svako okrivljuje svakoga. Demokratska partija naroda (HDP), zastupnica prava Kurda i drugih turskih manjina, i jedan od organizatora protesta, odmah je optužila vladajuću Erdoganovu Stranku pravde i razvoja (AKP) da namerno nije uradila šta je morala da bi sprečila masakr. Ministar iz redova AKP uzvratio je nagoveštavajući da je HDP sama režirala pokolj svojih pristalica kao deo predizborne kampanje. Moguća krivica ID podrazumeva se u oba slučaja, kao i u Suruču, gde je jula prošle godine javno okupljanje glavom platilo trideset troje, za šta je Islamska država preuzela odgovornost.

Sve u svemu, bombe su za sedam meseci u Turskoj raznele barem sto pedeset života, a treba im dodati i eksploziju iz prošlog januara, o kojoj je na početku govorio Ali Ibrahim Peltek, i kojom je bombaš navodno iz redova revolucionarne levice ubio sebe i policajca, i decembarski napad na istanbulski aerodrom, u kome je stradala jedna radnica, za šta su zasluge preuzeli Kurdistanski slobodarski sokolovi. A jedino što je izvesno jeste da će Erdoganova Turska, sa svojim malo-ratujemo-malo-trgujemo odnosom sa ID, i sa milionima neprijateljskih Kurda i drugih potlačenih, i dalje biti komad planete gde će Ali samo čekati novu eksploziju.