Srbija na kineskoj svili

Ako Kina ima kijavicu, Nemačka će dobiti ozbiljan grip, ovim rečima je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, pokušao da dočara uticaj kineske ekonomije i tamošnjeg finansijskog tržišta na celokupnu svetsku privredu, a posebno na dešavanja u Evropi. Čadež je na NIN-ovom fokusu Srbija na novom putu svile - kako poslovati sa NR Kinom, održanom u PKS, upozorio da ne smemo verovati da se dešavanja na kineskom ekonomskom tlu ne mogu negativno odraziti i na nas.

Nesigurnost na finansijskom tržištu i te kako može uticati na privredu. Ako imate automobilsku ili farmaceutsku industriju koje imaju problema sa plasmanom svoje robe, onda imate i problem. Dobra vest je što smo u razgovoru sa vodećim inostranim investitorima, poput Hemofarma, Simensa, Kontinentala i drugih saznali da oni ne očekuju da će se trenutna kolebanja nepovoljno odraziti na njihovo poslovanje. Naprotiv, najavljuju proširenje svog poslovanja i otvaranje novih proizvodnih pogona, optimističan je predsednik PKS.

Ipak, priznaje, najnovija anketa Alijans osiguranja o rizicima u 2016. pokazuje da privrednici u poslednjih 30 godina nisu videli veće rizike za poslovanje od onih koje vide danas.
I Veselin Pješčić, viceguverner Narodne banke Srbije, podsetio je da su kraj prošle i početak ove godine obeležila, osim odluke američkog FED-a o povećanju kamatnih stopa, i kolebanja na finansijskim tržištima, a pre svega kineskom, pad vrednosti juana, niže cena nafte i aktuelne geopolitičke nestabilnosti i da su to izazovi sa kojima se svet trenutno suočava.



Oči ekonomske javnosti uperene su na dešavanja na kineskim berzama, a mnogi se pitaju da li je na snazi valutni rat i kako će se usporavanje ekonomskog rasta Kine odraziti na ostatak sveta, kazao je Pješčić uz objašnjenje da je kineski juan od 2005. do 2015. ojačao za čak 50 odsto, jer su razni lobiji iz Sjedinjenih Američkih Država vršili pritisak na Kinu da ojača svoju potcenjenu valutu. Situacija se sada promenila, jer je Kineska centralna banka odlučila da vrednost juana meri u odnosu na korpu valuta, a ne samo dolar, kao do sada. Pješčić objašnjava da se Kina suočila i sa snažnim odlivom kapitala, zbog čega je, suprotno višedecenijskom rastu od oko 10 odsto godišnje, lane povećala BDP za 6,9 procenata, a prognoze MMF-a govore da će u narednim godinama rast biti i nešto niži. Promenio se i model rasta kineske privrede, jer više nije toliko zasnovan na izvozu, već na domaćoj potrošnji. Viceguverner NBS citira nobelovca Pola Krugmana o neizvesnim dometima kineske krize na ostatak sveta. Krugman je prvo napisao da veruje da taj uticaj neće biti veliki, da strahuje da možda nije u pravu, a ako nije u pravu sigurno je, kaže, da nećemo biti u mogućnosti da adekvatno reagujemo. Jer, činjenica je da Kina učestvuje u svetskom BDP-u sa 15 odsto, a rast potrošnje nafte bio je direktna posledica porasta tražnje Kine za tom sirovinom.

Na turbulentna događanja na svetskim finansijskim tržištima, osvrnula se i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture konstatacijom da u takvim vremenima sve zemlje gledaju da ojačaju svoje bilateralne odnose sa prijateljima, pa tako i Srbija svoje odnose sa Kinom.

Odnosi Kine i Srbije najbolji su od kada je diplomatska saradnja uspostavljena, a vrednost infrastrukturnih projekata koji se realizuju ili dogovaraju sa Kinezima u Srbiji iznosi oko 3,5 milijardi evra, čulo se na NIN-ovom panelu. Srbija bi sa Kinom u narednih mesec dana mogla da dogovori način finansiranja pruge od Beograda do Budimpešte, kao i izgradnju dve deonice Koridora 11, odnosno autoputa koji Beograd spaja sa Požegom, a onda i sa Crnom Gorom. Radovi na jednoj od ovih deonica, od Surčina do Obrenovca, počeće verovatno na proleće, dok će pruga sa revitalizacijom sačekati drugu polovinu ove godine, najavila je Zorana Mihajlović i čvrsto obećala da predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji neće odložiti ili zaustaviti izgradnju infrastrukture. Kako kaže, projekti ne poznaju izbore, već se realizuju prema potpisanim ugovorima, te čvrsto obećava da rokovi neće biti pomerani ni ovoga puta, bez obzira na izbornu utakmicu.

Mihajlovićeva je dodala da Srbija sa Kinom ima tradicionalno dobre političke i ekonomske odnose već duže od 50 godina, ali da su oni intenzivirani poslednjih sedam godina, tačnije od 2009. kada su dve zemlje potpisale Međudržavni sporazum o strateškoj saradnji. Srbija se nalazi na južnom kraku novog puta svile i želi da nastavi i produbi svoje dobre odnose sa Kinom, ne samo realizacijom već dogovorenih investicija, već i ugovaranjem novih, kako bismo bili lider u regionu. Planiramo da već za dva meseca razgovaramo o nekim novim projektima, najavljuje Zorana Mihajlović.



Podsećajući na odluku Kine da u zemlje centralne i istočne Evrope u narednim godinama uloži 16 milijardi evra, ministarka saobraćaja i infrastrukture kaže da je sa Kinom dogovoreno da značajan deo u izgradnji infrastrukture pripadne srpskim firmama, dok je Čadež podsetio da je ugovorom o izgradnji pruge Beograd Budimpešta dogovoreno da učešće srpskih preduzeća bude 46 odsto. Čadež kaže da PKS namerava da pomogne srpskim preduzećima ne samo da učešćem u izgradnji ovakvih projekata u Srbiji sarađuju sa Kinom, već da radi na tome da domaćoj privredi omogući prodor na kinesko tržište, ne samo u plasmanu robe, već kroz sklapanje zajedničkih poslova i dogovaranje investicija srpskih i kineskih kompanija. Čadež, koji očekuje da Srbija bude središte za kineski prodor u Evropu, kaže da postoje industrijski sektori poput prehrambenog, hemijskog ili automobilskog, u kojima bi se mogla realizovati zajednička ulaganja kineske i srpske privrede. Kina je u poslednje četiri godine investirala oko 10 milijardi dolara godišnje u Evropu, podsetio je Čadež.

Izuzev već nagoveštene strateške saradnje Kine i učešća njene kompanije HBIS u privatizaciji Železare Smederevo, od Li Mančanga, ambasadora Kine u Beogradu, moglo se čuti i da je jedan od njegovih najvažnijih zadataka u ovoj godini sklapanje dogovora o industrijskim parkovima. Mančag je kazao da su pregovori o industrijskom parku vođeni sa predsednicima nekoliko opština u Srbiji, a razgovarano je i sa gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim. Plan je, kaže, da se u tim industrijskim parkovima koncentriše visoka tehnologija, pošto Srbija ima talentovane ljude, studente, institucije i fakultete. Mančang je naglasio da i uprkos usporavanju ekonomskog rasta Kine u prošloj godini i očekivanja da rast BDP-a neće biti veći od sedam odsto, što je najniža stopa rasta u poslednjih 30 godina, Kina nastavlja produbljivanje ekonomske saradnje sa Srbijom i želi da pregovara o novim projektima i investicijama. Nama tržište Srbije nije dovoljno i namera nam je da zajednički sa Srbijom nastupamo na nekim trećim tržištima, kazao je ambasador Kine u Srbiji na NIN-ovom panelu, uz opasku da nam na tom putu saradnje često zasmeta jezik i ponekada nepoznavanje zakonskih propisa.

Od 2012, kada su se predstavnici kineske države i privrede prvi put susreli sa državnicima i poslovnim ljudima 16 zemalja centralne i istočne Evrope do prošlogodišnjeg sastanka u Pekingu, jednogodišnji susreti urodili su povećanjem saradnje i dogovaranjem, pre svega, izgradnje infrastrukturnih projekata, kazao je Žarko Obradović, prvi srpski koordinator za Samit Kine i 16 država regiona. On ističe da je, iako sedam puta veća od svih 16 država ovog dela Evrope zajedno i 11 puta brojnija, Kina pokazala da želi i može intenzivnije sarađivati sa ovim regionom, dok se od Slobodana Unkovića, bivšeg ambasadora SRJ u Pekingu, moglo čuti kako Srbija mora raditi i na privlačenju kineskih turista. Kinezi godišnje troše oko 140 milijardi dolara za putovanja u inostranstvo, od ukupno 1.200 milijardi dolara koliko potroši ceo svet. To najbolje pokazuje značaj promocije naše turističke ponude Kinezima, istakao je Unković, uz opasku da se produbljivanjem poslovne saradnje i one u oblasti izgradnje infrastrukture ne sme zanemariti veća saradnja u oblasti obrazovanja, kulture i nauke.

Govoreći o svom iskustvu iz Kine i njenom ekonomskom razvoju, Vilhelm Šober, stručnjak za rudarstvo, menadžment i strateški marketing i dobitnik najvećih kineskih priznanja, rekao je da je Kina toliko konkurentno tržište da onaj ko na njemu uspe može uspeti bilo gde u svetu. Postoje među nama ogromne razlike i ne posluje se na jednak način, ali je saradnja svakako moguća. Kineska ekonomija se znatno promenila poslednjih godina, Kina radi na formiranju srednjeg društvenog sloja, tamo rade pametni i vredni ljudi, koji više nisu najjeftinija radna snaga, koji imaju svoj glas i znaju šta žele. Sećam se kada mi je predstavnik Simensa kazao da mu je jeftinije da industriju preseli u Rumuniju, jer je u njoj radna snaga jeftinija. Broj preduzetničkih poslova i malih i srednjih preduzeća rapidno raste i Kina se orijentiše na tu vrstu biznisa. Naravno, postoji i ogroman strah od bankrota države, pogotovo u manje razvijenim delovima Kine, zbog ogromnih razlika u razvijenosti između obalskog dela i centralne Kine, kaže Šober, i dodaje da saradnja Srbije i Kine može da se ostvari kroz saradnju Evrope i Kine koja mora biti značajno veća.

Na tu veću saradnju, ali ne u pukoj robnoj razmeni, već kroz investicije i pronalaženje zajedničkog modela poslovanja, ukazao je i Guo Sijao, predsednik Asocijacije kineskih privrednika u Srbiji. Trenutno smo usmereni na uvoz kineske robe koje nema na srpskom tržištu, a to nije model koji ostavlja mogućnost za razvoj i rast. Potrebno je da nađemo recept za neke nove modele saradnje, u poljoprivredi, automobilskoj industriji i nekim drugim granama, kaže Sijao. A baš taj recept, ako izuzmemo najavljenu zajedničku realizaciju nekih infrastrukturnih projekata, Svetozar Krstić, iz Privredne komore Beograda, vidi u organizovanom nastupu srpske privrede na kineskom tržištu i to u oblastima izvoza organske hrane, turizma i visokih IT tehnologija. I kako reče Lidija Obradović, autorka projekta Komunikacije na Putu svile, dok smo usmereni na trgovinu i infrastrukturnu saradnju, ne bi trebalo zaboraviti da novi put svile nije samo to, nego i kulturna razmena i saradnja u oblastima nauke, obrazovanja, farmacije, medicine, jer Srbija ne sme zaboraviti da uživa veliko poverenje na kineskom tržištu.