Arhiva

Jedan od znakova vremena

Mileta Prodanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Jedan od znakova vremena


Monografiju o Biljani Willimon grupe autora možemo pre svega videti kao kutiju punu dragocenosti koja na najbolji način uokviruje i čuva višestruko prisustvo ove umetnice u našoj sredini. Biljana Willimon je veoma rano shvatila imperativ epohe po kojem je uvek potrebno ići napred i menjati se: ponavljanje je stajanje u mestu, a stajanje u mestu je u vreme sveopšte globalne ubrzanosti zapravo nazadovanje.

Zato je ona bez mnogo žaljenja, u slikarstvu, napustila formulu koja joj je veoma rano obezbedila visoko mesto, kako kod kritike tako i kod publike i krenula ka istraživanjima u kojima nestaju granice medija i gde se takozvana visoka umetnost meša sa znatno brojnijom publikom koja nije nužno vezana za vizuelne umetnosti. Ta odluka (svakako, podržana i onim što zovemo urođenim, temperamentom, smelošću, ali i parametrima odrastanja i sazrevanja...) omogućila joj je da i u slikarstvu i u medijskim predstavljanjima izgradi prepoznatljivu i složenu personu, jedan od znakova vremena u kojem živimo.

Naizgled lepršavim i neobaveznim pristupom, u emisijama koje su se nomadski selile sa jedne televizije na drugu, Biljana Willimon je neprekidno dovodeći pred kamere pre svega ličnosti iz sveta kulture, ali i šireg društvenog života, stvorila svojevrsnu hroniku mračnih i iščašenih vremena. U ovim razgovorima u studiju za autorku nije bilo tabu pitanja niti zabranjenih sagovornika otud neće biti greška ako to istrajavanje nazovemo misijom. Ćutljivi medij knjige, naravno, ne omogućava da se ovaj deo Biljanine delatnosti sagleda na pravi način ali dokumentacija o njima omogućava da se vide barem njene ekspresivne scenografije, takođe važan deo njenog stvaralaštva. One, na neki način uvezuju različite aspekte rada Biljane Willimon i funkcionišu kao ad hoc slike, kolaži, asamblaži...

Tekstovi Milene Marjanović, Stanka Crnobrnje i Branislave DŽunov osvetljavaju različite aspekte autorske ličnosti Biljane Willimon na najbolji mogući način, a uvodni deo i veliki razgovor sa umetnicom, kao i orkestracija cele knjige, rad su Radmile Stanković. Iskusna u domenu novinarstva ona povlači svoja pitanja u drugi plan i omogućava umetnici da ispovešću zaokruži ovu bogato ilustrovanu, našoj sredini veoma potrebnu monografiju.