Paranoje savremenog sveta

Berlinale, najznačajniji filmski festival u zimskom delu sezone, ne odstupa od koncepta mešavine društveno odgovornog festivala i holivudskog blještavila. S jedne strane pravo na sreću, dom, samoopredeljenje i opstanak čine temu ovogodišnje smotre, a sa druge festival je zasijao u punom holivudskom sjaju već na samom početku, ne odustajući od formule da je pored umetničarenja za medijsku pažnju neophodno obezbediti atraktivna lica. Naravno, suvereno je gospodarila trostruka oskarovka Meril Strip, koja se prvi put u raskošnoj karijeri našla u ulozi predsednice žirija: Meni kao glumici saosećajnost je veoma važna i zbog toga želim da pažljivo gledam svačiji rad, jer svaka osoba radi nešto jedinstveno. Suditi o filmovima je neophodno kako bi taj rad bio promovisan. Velika je privilegija takmičiti se, jer će svakom filmskom stvaraocu biti posvećena zaslužena pažnja. Na kraju ćemo morati da dođemo do odluke ko će dobiti Zlatnog medveda. Biće teško, priznala je Meril.

Festival sa 434 filma iz 77 zemalja spakovanih u 18 programa od holivudske srednje struje, do eksperimentalnih i dečjih filmova, kulinarskog bioskopa i proširenih medija odigrava se u tridesetak dvorana. Među 19 filmova koji konkurišu za Zlatnog medveda, tematski obojenih paranojom i stresovima savremenog sveta, čak je pet francuskih, tri nemačka i tri američka filma.

Ima i egzotike - filmova iz Tunisa, Filipina i Irana, a za nagrade se takmiči i bosansko-hercegovački film Smrt u Sarajevu Danisa Tanovića. Od zvučnih imena na listi odabranih su rodonačelnik američkog crnog filma Spajk Li s filmom Chi-Raq, jedan od osnivača danske Dogme 95 Tomas Vinterberg sa ostvarenjem Društvo, kao i francuski veteran Andre Tešine, s filmom o novom viđenju adolescentske ljubavi Kad imaš 17. Zanimljivost je da su u konkurenciji i dva dokumentarna filma - Nulti dani Aleksa Gibnija o sajber-špijunaži i ratu putem računarskih virusa i Vatra na moru Italijana Đanfranka Rozija (pobednika Mostre 2013. s dokumentarcem Sveti gral) o ostrvu na koje već deceniju i po pristižu imigranti iz Afrike.

Festivalsko 66. izdanje potrudilo se da bude primer tolerancije i integracije u Nemačkoj. Kako je Berlinale simbol društveno odgovornog festivala od kada je osnovan 1951. u zapadnom delu podeljene prestonice, samo šest godina nakon Drugog svetskog rata, u centru pažnje našle su se izbeglice kako bi se skrenula pažnja na njihov položaj. Na stotine karata podeljeno je azilantima, a u programu su se našli filmovi o migracionoj plimi sa kojom se Evropa suočava.

U kvantitativnoj programskoj raskoši, srpska kinematografija ohrabrujuće je prisutna sa čak pet naslova na festivalu sa najvećom posećenošću na svetu. Debitantski igrani film - savremeni psihološki triler Vlažnost Nikole LJuce i dugometražni dokumentarni eksperiment o masovnim zločinima Dubina dva čiji je podnaslov mogao da bude Hladnjača Ognjena Glavonića, takmiče se u selekciji filmova sa nekonvencionalnim autorskim pristupom Forum. U takmičarskom programu Panorama prikazan je hrvatski film sa manjinskom srpskom koprodukcijom, sjajna psihološka drama sa elementima trilera S one strane Zrinka Ogreste koja potpuno originalno pristupa refleksijama ne tako davne hrvatsko-srpske prošlosti devedesetih.

Publika prestižnog festivala videla je i kratki igrani film Četiri ugla kruga Katarine Stanković, a u programu povodom tridesetogodišnjice nagrade Tedi za filmove LGBT tematike prikazan je Marble Ass Želimira Žilnika, koji je to priznanje osvojio 1995. godine. Novu produkciju Filmski centar Srbije predstavlja u sklopu filmskog sajma Evropski filmski market.

Medijsku atrakciju na Berlinale donela je ekipa američkog filma Ave Cezare! predvođena čuvenom braćom Koen, kojima je nakon pet godina ponovo ukazana čast da otvore najjposećeniji festival na svetu. Slavna rediteljska braća su posle Bartona Finka ponovo prekopavala po arheologiji Holivuda, hipokrizijama, ludorijama i patologijama. I dok je kanski pobednik Barton Fink mračan, ovde sve šljašti od kolorita, baš kao nekada. Zvezdana ekipa DŽordž Kluni, DŽoš Brolin, Skarlet Johanson, Tilda Svinton, Čening Tejtum deo su posvete zlatnoj eri Holivuda pedesetih godina, kada su se zvezde i filmski autori spasavali od skandala i privatnih i ideoloških. Koenovi se u komičnoj farsi najviše poigravaju sa lovom na veštice - Holivudskom crvenom desetoricom sa radikalnim levičarskim stavovima.