Tržište će odrediti broj banaka

Bankarski sistem se dosta promenio od 2008. Sve je počelo krahom američke investicione banke Lehman Brothers uz gotovo slom njenog konkurenta Bear Stearns. Celokupan finansijski sistem u Evropskoj uniji se suočavao sa ogromnim izazovima, ali je ipak uspeo da izbegne propadanje svih sistemski značajnih banaka.

Svedoci smo velikih odliva depozita iz banaka u mnogim zemljama u Evropi; međutim centralne banke, regulatori i međunarodne finansijske institucije su odigrale ključnu ulogu i reagovale odmah kako bi pružile podršku međunarodnim bankarskim grupacijama da zadrže prisustvo u svim zemljama u kojima imaju podružnice. Ipak, kriza je ostavila iza sebe dva ogromna nasleđa - razduživanje i visoko učešće problematičnih kredita, što je dalje promenilo prioritete i način razmišljanja u bankama, gde su regulativa i rizici postali dominantni faktori.

Efikasnost je takođe od ključnog značaja, jer na tržištu sa sporim tempom rasta moramo da stavimo akcenat na smanjenje troškova kako bismo ostali profitabilni i pružili najbolje moguće proizvode i usluge našim klijentima. Inovacije i tehnološka unapređenja su jedni od ključnih stubova, a opstaće samo one banke koje slede ovaj put. Po mom mišljenju, u Srbiji imamo četiri glavna izazova u finansijskom sektoru: nizak rast, problematični krediti, niske kamatne stope i konsolidacija.

Tokom 2015. godine, privredna aktivnost u Srbiji je zabeležila marginalan rast, međutim najnovija projekcija Međunarodnog monetarnog fonda o rastu BDP-a Srbije za 2016. godinu od 2,5 odsto je veoma ohrabrujuća. S druge strane, pokazatelj problematičnih kredita je među najvišim u jugoistočnoj i centralnoistočnoj Evropi (izuzev Ukrajine). Tako da su banke postale opreznije prilikom odobravanja kreditnih plasmana, što je usporilo brzinu kreditne ekspanzije. Ovo je dovelo do viška likvidnosti, što dalje ima dve posledice: niske kamatne stope i fleksibilniji pristup rizicima.

Vojvođanska banka nije podlegla ovim uticajima, mi imamo strogu kreditnu politiku kao i jak tim koji analizira i razume poslovanje naših različitih klijenata, kako bi se izbegli problemi ili kako se ne bi opteretio klijent zbog nemogućnosti da otplati kredit. Što se tiče politike kamatnih stopa, trebalo bi imati u vidu da nivo kamatnih stopa ne zavisi samo od jednostranog uticaja banaka; kamatne stope na kredite zavise od niza pozitivnih i negativnih faktora - spoljašnjih makroekonomskih i onih unutrašnjih faktora iz bankarskog sektora. Pozitivni faktori uključuju rast BDP-a, kreditni rejting zemlje, smanjenje referentne kamatne stope kako od strane Narodne banke Srbije tako i Evropske centralne banke na evropskom tržištu, uz dodatno smanjenje EURIBOR-a i LIBOR-a na međubankarskom tržištu.

Sa druge strane, postoje negativni faktori koji mogu da utiču da kamatne stope budu visoke ili da dodatno rastu, kao što je visok nivo javnog duga, deficit po tekućem računu i problem problematičnih kredita. Stoga, u slučaju da je nivo problematičnih kredita konstantno visok jedan određen vremenski period, suočili bismo se sa reverzibilnom situacijom.

Što se tiče konsolidacije u sektoru, sa ovakvom veličinom tržišta očekivao bi se manji broj banaka. Ipak, istorija nam je pokazala da konačan broj na kraju zavisi od prilagođavanja samog tržišta, te da će tržište konačno odrediti da li će imati pet, deset ili petnaest banaka.
Sama činjenica da su banke prisutne već više od 2.000 godina nam jasno pokazuje koliku važnu ulogu one igraju. Ali i banke moraju da se prilagode.

Moraju da shvate kako tržište funkcioniše, moraju biti u mogućnosti da kontrolišu rizike, sposobne da klijentima pružaju usluge kao i da budu finansijski jake kako bi plasirale depozite klijenata. Banke moraju da imaju snagu i strukturu koja će garantovati da je novac klijenata bezbedan. Možemo slobodno da kažemo da sve ovo postoji u bankarskom sektoru Srbije.