Kamate pojele ceo rast BDP-a

Dve neočekivano dobre vesti, da je krajem jula višak u državnoj kasi bio 22 milijarde dinara, a javni dug u prvoj polovini godine pao sa 24,8 na 24,2 milijarde evra, bile su dovoljne tehničkom premijeru Aleksandru Vučiću da slavodobitno obelodani da Srbija nikada više neće biti na ivici bankrotstva. Usput je dodao i da mu je na poslednjem sastanku sada već bivši stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Daehang Kim priznao da ne poznaje nijednu zemlju u svetu koja je za samo dve godine uspela da smanji budžetski deficit sa osam na dva odsto BDP-a.

Nema sumnje da je stanje u srpskim javnim finansijama neuporedivo bolje nego pre nekoliko godina, ali je rano za šampanjac. Bar zbog činjenice da će u 2016. samo za otplatu kamata na ranije pozajmljeni, nažalost i potrošeni, novac morati otići 10 puta više novca nego pre osam godina. Samo u prvom polugođu trošak za kamate bio je 76,2 milijarde dinara 2,5 puta veći od agrarnog budžeta! U Upravi za javni dug procenjuju za NIN da će do kraja godine rashodi za kamate dostići 137 milijardi dinara, za 2,9 milijardi dinara manje nego što je planirano zakonom o budžetu.

Zahvaljujući niskom deficitu, koji je za prvih šest meseci iznosio svega 3,9 milijardi, kao i merama monetarne politike NBS, Srbija bi 2017. trebalo za kamate izdvoji manje nego u 2016. Uz to, preliminarne projekcije Ministarstva finansija su da bi rashodi za kamate u naredne četiri godine trebalo da padaju, ukoliko ne dođe do bitnijih izmena u srednjoročnom makroekonomskom okviru, rečeno je NIN-u u Upravi za javni dug.

Ove godine za to će morati da se obezbedi milijardu i 134 miliona evra, dok je taj trošak 2008. bio skoro milijardu evra manji! Taman koliko će ove godine otići za sve oblike socijalne zaštite i zapošljavanje. Još gore je što ni ceo očekivani rast bruto domaćeg proizvoda neće biti dovoljan da se plate dospele kamate. Čak i da poveća BDP za tri odsto i sav taj prirast usmeri za kamate, Srbija će biti kratka za 230 miliona evra. Automatski će za toliko manje BDP-a ostati za raspodelu unutar zemlje. I to je ključni razlog zašto su Srbiji neophodne stope rasta od bar četiri-pet procenata. Tek uz takav rast moći će da izmiruje dugove bez dodatnih mera štednje.

Ako Srbija i kraj avgusta dočeka sa viškom, postoji realna šanse da se u 2016. manjak u državnoj kasi svede na 2,5 odsto BDP-a, čime će se smanjiti i potreba za novim zaduživanjem. A baš je to bilo glavna odlika svih vlada od 2008. Mirko Cvetković je poreskim obveznicima u amanet ostavio 6,8 milijardi evra novih dugova, Ivica Dačić ih je opteretio sa još 5,1 milijardu evra, a Aleksandar Vučić za 3,6 milijardi evra. Svi zajedno za 15,5 milijardi evra. Ili 2.215 evra po glavi!

A posledica toga je i što će, prema procenama Uprave za javni dug, do 2020. Srbija za kamate morati da plati 520 milijardi dinara (godišnje porcije su 133,8 - 132,9 - 128,1 i 124,5 milijardi dinara). Eventualno snižavanje deficita u odnosu na plan stvoriće dodatni prostor za smanjivanje rashoda za kamate u narednom periodu, navode u Upravi za javni dug, uz napomenu da se država sada zadužuje na dug rok, u domaćoj valuti, po stopi koja je pre par godina bila moguća samo u stranoj valuti.

Nesporno je dobro što je u prvom polugođu dug smanjen za više od 450 miliona evra, ali je kvaka u tome što je to posledica kursnih razlika, uz ubrzano trošenje državnih depozita. Krajnje pojednostavljeno, dinar i dolar su u prvih pet meseci oslabili u odnosu na evro za 1,2 i 1,8 odsto, pa bi dug, čak i da je ostao apsolutno isti, posle preračunavanja u evropsku valutu bio za oko 200 miliona evra manji nego 1. januara. A to znači da bi na isti način, promenom odnosa između dinara, dolara i evra, samo u suprotnom smeru, taj dug mogao i da poraste. I - baš to se i desilo. Samo od 20. juna do 27. jula američka valuta je prema evru ojačala za 2,7 odsto. Automatski je porastao i srpski javni dug, jer je njegova trećina u dolarima. Zato će, samo po tom osnovu, za dvadesetak dana, kada Ministarstvo finansija saopšti nove podatke, dug Srbije porasti za 216 miliona evra. I to bez i jednog centa novog zaduženja! Tako će se preko noći anulirati i one uštede iz prvog polugođa.

Uz to, Fiskalni savet procenjuje da je dodatnih 250 miliona evra duga vraćeno novcem koji je država ranije pozajmila. Ako je to tačno, taj rezervoar je poprilično ispražnjen, pa će država narednih meseci morati ponovo da se zadužuje. A to znači i novi rast duga.

Treća sporna stvar je što Ministarstvo finansija uporno umanjuje relativni nivo duga, jer ga upoređuje sa očekivanim, a ne stvarnim BDP-om. Prema podacima Ministarstva, dug je u prvom polugođu smanjen sa 76 na 71,9 odsto BDP-a, ili sa 24,8 na 24,2 milijarde evra, pa ispada da je jedan odsto BDP-a oko 150 miliona evra, a u stvari je duplo veći.

Za razliku od Vučića, koji tvrdi da je najgore već prošlo, Fiskalni savet očekuje da će dug nastaviti blago da raste i da će do kraja godine dostići 78 odsto BDP-a ako fiskalni deficit ne bude veći od 2,5 odsto BDP-a, a sada se čini da bi mogao biti i manji. Uz to, očekuje se realni rast BDP-a od 2,5 umesto 1,8 odsto, a blago su pale i prosečne kamatne stope po kojoj se Srbija zadužuje.



Jedna od nagaznih mina za srpske javne finansije moglo bi biti loše poslovanje javnih preduzeća, jer je do sada država preuzimala na sebe plaćanje obaveza za koje je ranije olako davala garancije. Zato fiskalni kontrolori novoj vladi predlažu da do 2019. smanji deficit na svega 0,5 odsto BDP-a, jer bi samo u tom slučaju dug za devet godina mogao da se spusti u bezbednu zonu, ispod 60 odsto BDP-a.

Zbog toga cilj nove vlade na srednji rok ne sme da bude smanjenje fiskalnog deficita na dva i po, tri odsto, jer bi to samo zaustavilo dalji rast duga, a njegovo zadržavanje na sadašnjem nivou od 75-80 odsto ne osigurava makroekonomsku stabilnost. Svaki sledeći spoljni šok, koji bi doveo do recesije, izazvao bi novi snažan rast javnog duga znatno iznad 80 odsto BDP-a i, po svoj prilici, do bankrota države, stoji u izveštaju Fiskalnog saveta.

Valjda ga je i premijer pročitao. Tim pre što obaranje duga nije samo sebi svrha. Cilj je da se preveliki državni izdaci za kamate, koji bi punih sedam godina, od 2014. do 2020, mogli biti veći od milijardu evra, preusmere za druge, produktivnije namene. Na stranu što malo koja zemlja u Evropi još za plaćanje kamata izdvaja 3,5 odsto BDP-a. Po tome su od Srbije u Evropi gore samo četiri države - Portugalija, Italija, Grčka i Hrvatska.

Ako nova vlada posluša preporuke Fiskalnog saveta, izdaci za kamate bi se u 2020. smanjili za oko 120 miliona evra i za toliko bi mogao dodatno da se smanji deficit budžeta, ili da se taj novac produktivnije potroši, pa i za povećanje socijalnih davanja.
Fiskalni savet upozorava i da su srpske javne finansije na prekretnici. Samo da ne krenu najgorim, starim putem. Ako se minus u državnoj kasi vrati na nivo od pet odsto BDP-a i Vlada nastavi da toleriše gomilanje gubitaka javnih i državnih preduzeća, već za četiri godine dug bi mogao da se popne na 86 odsto BDP-a, pokazuje računica Fiskalnog saveta. Ko će u tom slučaju da tvrdi da Srbija neće bankrotirati? I ko će ponovo da smanjuje plate i penzije? Ili povećava poreze? I šta je lakše, to ili da se konačno reformišu javna preduzeća?